Бабе (Сопот)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
За другу употребу, погледајте страницу Бабе.
Бабе
Babe1.jpg
Поглед на Бабе
Административни подаци
Држава Србија
ГрадБеоград
Градска општинаСопот
Становништво
 — 2011.Раст 348
Географске карактеристике
Координате44°31′28″ СГШ; 20°31′22″ ИГД / 44.5245° СГШ; 20.522833° ИГД / 44.5245; 20.522833Координате: 44°31′28″ СГШ; 20°31′22″ ИГД / 44.5245° СГШ; 20.522833° ИГД / 44.5245; 20.522833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Бабе на мапи Србије
Бабе
Бабе
Бабе на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Бабе је насеље у Градској општини Сопот у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 348 становника.

Историја[уреди]

Бабе се налази у долини истоименог потока, северозападно од Сопота. Бабе су насеље новијег датума. У „Списку алија Београдске Нахије налазећи се у 1834. години“ под Н.12 (Државна архива, Београд) помиње се алија Бабе која „ содержава у себе дужине и ширине по ¾ од сата. У овој алији (Алија-спахиска земља која је после одласка Турака припадала Србима ) налази се свега ораће земље 191 дан, завате Д., косанице 230 ко. И винограда 67 мотика; остало је све жирородна гора, шеварице нема. У луг зарасле земље нема. Зиратна пак земља више је дивјачна. На овој алији насељено село Бабе још у време покоиног Г-ра Ђорђа које се из 24 куће састои и оно сву зирити. Спахији ништа није плаћао осим обичног десетка.“

На основу овога може се утврдити, да је ово насеље постало првих десетина 19. века. На овој алији најпре су се населили преци Новићића-Симића. Они су старином од Сјенице, одакле су прво дошли у Ђуринце, па пошто су им се ту „митиљавиле овце“ пређу и населе се у Бабе.. (подаци датирају од 1718—1925. г).[1] [2]

Овде се налази Црква Светог деспота Стефана у Бабама.

Демографија[уреди]

У насељу Бабе живи 282 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 48,2 година (47,1 код мушкараца и 49,2 код жена). У насељу има 129 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,57.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 606
1953. 632
1961. 532
1971. 371
1981. 297
1991. 278 276
2002. 332 340
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
 315 94,87 %
Македонци
  
 5 1,50 %
Украјинци
  
 4 1,20 %
Хрвати
  
 2 0,60 %
Југословени
  
 2 0,60 %
Црногорци
  
 1 0,30 %
непознато
  
 0 0,0 %


Становништво према полу и старости[5]
м
ж
? 1
  
  
 1
80+ 4
  
  
 11
75—79 8
  
  
 13
70—74 16
  
  
 18
65—69 14
  
  
 8
60—64 21
  
  
 21
55—59 7
  
  
 10
50—54 16
  
  
 12
45—49 11
  
  
 8
40—44 8
  
  
 8
35—39 9
  
  
 7
30—34 9
  
  
 9
25—29 5
  
  
 7
20—24 10
  
  
 3
15—19 8
  
  
 8
10—14 6
  
  
 5
5—9 10
  
  
 11
0—4 3
  
  
 6
Просек : 47,1 49,2
Домаћинства

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 135 142 130 114 114 107 129

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 33 48 15 18 7 6 1 1 0 0 2,57
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 147 28 110 2 6 1
Женски 144 17 98 27 2 0
УКУПНО 291 45 208 29 8 1
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 53 20 0 0 10
Женски 26 8 0 0 2
УКУПНО 79 28 0 0 12
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 2 6 3 0 8
Женски 0 1 2 1 1
УКУПНО 2 7 5 1 9
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 3 0 0
Женски 0 0 1 3 5
УКУПНО 0 0 4 3 5
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 1 0 0 0
Женски 2 0 0 0
УКУПНО 3 0 0 0

Референце[уреди]

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26. др. Б. М. Дробњаковић Космај (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница) и из „Летописа“ општине села Водањ.
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани

Спољашње везе[уреди]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бабе_(Сопот)&oldid=22216686”