Бабе се налази у долини истоименог потока, северозападно од Сопота. Бабе су насеље новијег датума. У „Списку алија Београдске Нахије налазећи се у 1834. години“ под Н.12 (Државна архива, Београд) помиње се алија Бабе која „ содержава у себе дужине и ширине по ¾ од сата. У овој алији (Алија-спахиска земља која је после одласка Турака припадала Србима ) налази се свега ораће земље 191 дан, завате Д., косанице 230 ко. И винограда 67 мотика; остало је све жирородна гора, шеварице нема. У луг зарасле земље нема. Зиратна пак земља више је дивјачна. На овој алији насељено село Бабе још у време покоиног Г-ра Ђорђа које се из 24 куће састои и оно сву зирити. Спахији ништа није плаћао осим обичног десетка.“
На основу овога може се утврдити, да је ово насеље постало првих десетина 19. века. На овој алији најпре су се населили преци Новићића-Симића. Они су старином од Сјенице, одакле су прво дошли у Ђуринце, па пошто су им се ту „митиљавиле овце“ пређу и населе се у Бабе.. (подаци датирају од 1718—1925. г).[1][2]
У насељу Бабе живи 282 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 48,2 година (47,1 код мушкараца и 49,2 код жена). У насељу има 129 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,57.
Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
^Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26. др. Б. М. Дробњаковић Космај (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница) и из „Летописа“ општине села Водањ.
^Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
^„Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN86-84433-14-9.
Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
Србија
348.svg)
