Пређи на садржај

Бабе (Сопот)

Координате: 44° 31′ 28″ С; 20° 31′ 22″ И / 44.5245° С; 20.522833° И / 44.5245; 20.522833
С Википедије, слободне енциклопедије
Бабе
Поглед на Бабе
Административни подаци
ДржаваСрбија
ГрадБеоград
Градска општинаСопот
Становништво
 — 2022.Пад 307
Географске карактеристике
Координате44° 31′ 28″ С; 20° 31′ 22″ И / 44.5245° С; 20.522833° И / 44.5245; 20.522833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Бабе на карти Србије
Бабе
Бабе
Бабе на карти Србије
Остали подаци
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Бабе је насеље у Градској општини Сопот у Граду Београду. Према попису из 2022. било је 307 становника.

Историја

[уреди | уреди извор]

Бабе се налази у долини истоименог потока, северозападно од Сопота. Бабе су насеље новијег датума. У „Списку алија Београдске Нахије налазећи се у 1834. години“ под Н.12 (Државна архива, Београд) помиње се алија Бабе која „ содержава у себе дужине и ширине по ¾ од сата. У овој алији (Алија-спахиска земља која је после одласка Турака припадала Србима ) налази се свега ораће земље 191 дан, завате Д., косанице 230 ко. И винограда 67 мотика; остало је све жирородна гора, шеварице нема. У луг зарасле земље нема. Зиратна пак земља више је дивјачна. На овој алији насељено село Бабе још у време покоиног Г-ра Ђорђа које се из 24 куће састои и оно сву зирити. Спахији ништа није плаћао осим обичног десетка.“

На основу овога може се утврдити, да је ово насеље постало првих десетина 19. века. На овој алији најпре су се населили преци Новићића-Симића. Они су старином од Сјенице, одакле су прво дошли у Ђуринце, па пошто су им се ту „митиљавиле овце“ пређу и населе се у Бабе.. (подаци датирају од 1718—1925. г).[1][2]

Овде се налази Црква Светог деспота Стефана у Бабама.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Бабе живи 282 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 48,2 година (47,1 код мушкараца и 49,2 код жена). У насељу има 129 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,57. (према попису из 2011. године)

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. и 21. века (без податак са последњег пописа становништва)
Демографија[3]
Година Становника
1948. 606
1953. 632
1961. 532
1971. 371
1981. 297
1991. 278 276
2002. 332 340
2011. 348
2022. 307
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
315 94,87%
Македонци
  
5 1,50%
Украјинци
  
4 1,20%
Хрвати
  
2 0,60%
Југословени
  
2 0,60%
Црногорци
  
1 0,30%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26. др. Б. М. Дробњаковић Космај (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница) и из „Летописа“ општине села Водањ.
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]