Бабе (Сопот)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бабе
Babe1.jpg
Поглед на Бабе
Административни подаци
Држава  Србија
Град Београд
Градска општина Сопот
Становништво
Становништво
 — (2011) Раст 348
Географске карактеристике
Координате 44°31′28″ СГШ; 20°31′22″ ИГД / 44.5245° СГШ; 20.522833° ИГД / 44.5245; 20.522833Координате: 44°31′28″ СГШ; 20°31′22″ ИГД / 44.5245° СГШ; 20.522833° ИГД / 44.5245; 20.522833
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Бабе на мапи Србије
Бабе
Бабе
Остали подаци
Позивни број 011
Регистарска ознака BG

Бабе је насеље у Градској општини Сопот у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 348 становника.

Историја[уреди]

Бабе се налази у долини истоименог потока, северозападно од Сопота. Бабе су насеље новијег датума. У „Списку алија Београдске Нахије налазећи се у 1834. години“ под Н.12 (Државна архива, Београд) помиње се алија Бабе која „ содержава у себе дужине и ширине по ¾ од сата. У овој алији (Алија-спахиска земља која је после одласка Турака припадала Србима ) налази се свега ораће земље 191 дан, завате Д., косанице 230 ко. И винограда 67 мотика; остало је све жирородна гора, шеварице нема. У луг зарасле земље нема. Зиратна пак земља више је дивјачна. На овој алији насељено село Бабе још у време покоиног Г-ра Ђорђа које се из 24 куће састои и оно сву зирити. Спахији ништа није плаћао осим обичног десетка.“

На основу овога може се утврдити, да је ово насеље постало првих десетина 19. века. На овој алији најпре су се населили преци Новићића-Симића. Они су старином од Сјенице, одакле су прво дошли у Ђуринце, па пошто су им се ту „митиљавиле овце“ пређу и населе се у Бабе.. (подаци датирају од 1718—1925. г).[1] [2]


Демографија[уреди]

У насељу Бабе живи 282 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 48,2 година (47,1 код мушкараца и 49,2 код жена). У насељу има 129 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,57.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 606
1953. 632
1961. 532
1971. 371
1981. 297
1991. 278 276
2002. 332 340
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
315 94,87 %
Македонци
  
5 1,50 %
Украјинци
  
4 1,20 %
Хрвати
  
2 0,60 %
Југословени
  
2 0,60 %
Црногорци
  
1 0,30 %
непознато
  
0 0,0 %


Референце[уреди]

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26. др. Б. М. Дробњаковић Космај (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница) и из „Летописа“ општине села Водањ.
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани

Спољашње везе[уреди]