Мала Иванча

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мала Иванча
Административни подаци
Држава  Србија
Град Београд
Градска општина Сопот
Становништво
Становништво
 — (2011) Раст 1769
Географске карактеристике
Координате 44°35′14″ СГШ; 20°36′32″ ИГД / 44.587166° СГШ; 20.608833° ИГД / 44.587166; 20.608833Координате: 44°35′14″ СГШ; 20°36′32″ ИГД / 44.587166° СГШ; 20.608833° ИГД / 44.587166; 20.608833
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Мала Иванча на мапи Србије
Мала Иванча
Мала Иванча
Остали подаци
Позивни број 011
Регистарска ознака BG

Мала Иванча је насеље y Градској општини Сопот у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 1769 становника

Порекло становништва[уреди]

По предању село је најпре било у “Пустој Иванчи“, одакле се преместило на данашње место између Рипња и Врчина на северу, и Малог Пожаревца на југу, и то око механе, где је и најстарији крај села. По предању, у атару овог села, на месту Орашју, била је нека црква. На западној страни налази се насеље Раља (Сопот), југозападно је Поповић а североисточно од Мале Иванче налазе се Бегаљица и Гроцка.

У литератури нема помена о овоме селу све до 1822. године. У арачким списковима из те године помиње се Мала Иванча која је тада имала 22 куће. По попису из 1921. године. У селу је била 231 кућа са 1396 становника.[1]

Предање вели да су село основали Бабићи, Јагодићи, и Савићи који не знају од куда су њихови стари дошли. Затим су дошли Божанићи из крагујевачке Каменице и Јеленићи (Кораћичани) из Кораћице. Предање вели да је село било мало и да није имало више од седам кућа. Остале су породице досељене и то: Жмурићи, који су се раније презивали Мирковићи, са Косова; Црногорци и Ђекићи из Црне Горе; Пузовићи из Босне; Стојковићи из околине Софије; Зрзуле из Драгачева; Богићевићи из Малог Пожаревца; Јерићи из Лисца (Драгачево); Јекићи из Буковика (Јасеница) и Срећковићи из Бугарске.[2]

Мала Иванча је десетак година након Другог светског рата припојена општини Сопот, пре тога је у Срезу Гроцка чинила једну општину са Малим Пожаревцом, Сенајом и Шепшином. Године 1904. постала је самосталном општином у време када су Београд сачињавала два среза: Врачарски и Грочански. Мала Ивача је тада припадала Грочанском Срезу.

Београдски округ имао је 1913. године два среза:

  • Срез Врачар кoји je oбухватао: Бели Поток, Велики Мокри Луг, Велико Село, Винчу, Вишњицу, Жарково, Железник, Зуце, Јајинце, Kaлуђерицу, Kнежевац, Kумодраж, Лештане, Мали Mокри Луг, Mиријево, Пиносаву, Ресник, Рипањ, Рушањ, Сланце и Чукарицу;
  • Срез Гроцка обухватао je: Бегаљицу, Болеч, Брестове, Врчин, Гроцку, Дражањ, Заклопачу, Камендол, Малу Иванчу, Мали Пожаревац, Пударце, Ритопек, Сенају, Умчаре и Шепшин.

Године 1906. довршена је зграда за основну школу, која је наредне године прорадила. ([3]

Овде се налазе Стара кућа породице Жмурић, Железничка станица Мала Иванча и Језеро Трешња.

Демографија[уреди]

У насељу Мала Иванча живи 1389 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,2 година (40,5 код мушкараца и 43,9 код жена). У насељу има 560 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,04.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 1.998
1953. 2.069
1961. 2.274
1971. 2.071
1981. 2.061
1991. 1.857 1.842
2002. 1.701 1.751
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
1.647 96,82 %
Роми
  
9 0,52 %
Македонци
  
6 0,35 %
Југословени
  
4 0,23 %
Црногорци
  
3 0,17 %
Хрвати
  
2 0,11 %
Муслимани
  
2 0,11 %
Немци
  
1 0,05 %
Мађари
  
1 0,05 %
Бугари
  
1 0,05 %
Албанци
  
1 0,05 %
непознато
  
11 0,64 %


Референце[уреди]

  1. Монографија Подунавске области 1812-1927 „Напредак Панчево,,(1927)
  2. “Летопис“ Mеста Србије, места и обичаји Марина (Беч 1999).
  3. Подаци узети из: “Насеља“ књ. II. (Р. Николић: и из Летописа општине села Мале Иванче. Бр.605.
  4. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]