Мали Пожаревац

Мали Пожаревац
Мали Пожаревац;
	Црква у Малом Пожаревцу
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Градска општина	Сопот
Становништво
— 2011.	1.391
Географске карактеристике
Координате	44° 33′ 47″ С; 20° 39′ 12″ И / 44.563076° С; 20.653426° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
	Мали Пожаревац Мали Пожаревац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	11235
Позивни број	011
Регистарска ознака	BG

Мали Пожаревац је насеље у Градској општини Сопот, у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 1391 становника.

Историја[уреди | уреди извор]

Мали Пожаревац се налази јужно од варошице Гроцке а на северу се граничи са Малом Иванчом. Нема података на основу којих бисмо са сигурношћу могли утврдити старост овога места. По предању, које се очувало, ово је насеље постојало још у XIV веку, јер је из њега „на Косово отишло седамдесет копљеника“. Има трагова који показују да је овде неко старо насеље. Северно од места налази се место Селиште. На овом је месту раније било село које је „насељено у оно време, када су Турци попалили „Кокорин“. Ово село је напуштено, веле, због чега се примакну ближе Раљи, на данашње место. Предање вели да је на Столицама било маџарско село, Престолиште. На томе се месту и данас налази на опеке.

Године 1722. у грочанском дистрикту, у нурији раиновачкој, помиње се село Пожаревац, које је тада имало 33 дома. Касније се, у арачким спиковима, помиње Мали Пожаревац, који је имао 1818. године 75 кућа а 1822. године 36 кућа. По попису из 1921. године село је имало 195 кућа са 1176 становника.

По предању село је добило данашње име по пожару. Веле да је у старо доба у близини Раље постојало маџарско село Престолиште, које је за време ратова с Турцима попаљено и остало пусто, док се Срби нису почели насељавати на десној страни Раље. Тада је ту био пожар, по чему и место добије име Пожаревац, па је касније, за разлику од вароши Пожаревца, названо Мали Пожаревац.

Село су засновали први досељеници Симићи. Они су из Црне Горе пошли да траже плодну земљу и кад су дошли у Корин, запевао им петао те се они реше и ту остану. После њих су дошли Петровићи из Херцеговине, затим остале породице. Мали Пожаревац има цркву и школу саграђене у 19. веку. (подаци крајем 1921. године).^[1]^[2]

Овде се налазе железничка станица Мали Пожаревац и црква Светог пророка Илије у Малом Пожаревцу.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Мали Пожаревац живи 1201 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 41,7 година (40,6 код мушкараца и 42,7 код жена). У насељу има 469 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,15.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године). У овом месту је рођен епископ Тихон Радовановић (1891-1951).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	1.295
1953.	1.359
1961.	1.455
1971.	1.461
1981.	1.473
1991.	1.472	1.438
2002.	1.479	1.495

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	1.453	98,24%
Македонци	8	0,54%
Албанци	2	0,13%
Руси	1	0,06%
Роми	1	0,06%
Мађари	1	0,06%
Југословени	1	0,06%
непознато	2	0,13%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	6	1
80+	12	11
75—79	19	28
70—74	45	68
65—69	61	52
60—64	40	50
55—59	34	36
50—54	47	45
45—49	79	66
40—44	52	47
35—39	40	54
30—34	49	34
25—29	45	50
20—24	39	48
15—19	64	52
10—14	43	35
5—9	39	31
0—4	30	27
Просек :	40,6	42,7

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	296	323	359	392	411	428	469

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	97	114	69	87	43	41	12	3	1	2	3,15

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	632	166	415	32	19	0
Женски	642	112	405	106	18	1
УКУПНО	1.274	278	820	138	37	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	326	116	0	0	42
Женски	212	72	0	0	19
УКУПНО	538	188	0	0	61
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	5	32	24	2	59
Женски	3	1	28	6	5
УКУПНО	8	33	52	8	64
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	7	15	1	11
Женски	0	6	22	12	31
УКУПНО	0	13	37	13	42
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	8	0	0	4
Женски	4	0	0	3
УКУПНО	12	0	0	7

Референце[уреди | уреди извор]

^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ. 2 (П Николић: околина Београда) и из „Летописа“ села М. Пожареваца, бр. 963
^ Литература „Летопис Подунавских места“ (Беч 1998) период 1812–1935. г. летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били досељеници, чиме су се бавили мештани
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Коришћена Литература[уреди | уреди извор]

Извор Монографија Подунавске области 1812—1927. објавјено (1927. г.)„Напредак Панчево,,
„Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999. г.). Летопис период 1812–2009. г. Саставио од писаних трагова, летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били досељеници, чиме су се бавили мештани.
Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Подаци су узети из: „Насеља“ књ. 2 (П Николић: околина Београда) и из „Летописа“ села М. Пожареваца, бр. 963

[2] Литература „Летопис Подунавских места“ (Беч 1998) период 1812–1935. г. летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били досељеници, чиме су се бавили мештани

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

п р у Градска општина Сопот
Насеља Сопота	Бабе Губеревац Дрлупа Дучина Ђуринци Мала Иванча Мали Пожаревац Неменикуће Парцани Поповић Раља Рогача Ропочево Сибница Слатина Сопот Стојник
Верска здања	Црква Светог пророка Илије у Малом Пожаревцу Црква Светог Марка у Стојнику Манастир Тресије Манастир Сибница Манастир Кастаљан
Културна добра општине Сопот	Зграда школе у Поповићу Клеопатрина чесма Надгробни споменик војводи Павлу Цукићу Споменик Космајском партизанском одреду Стара кућа породице Жмурић Стара кућа породице Жујовић Стари хан у Сопоту Хан Пантића у Горњој Раљи Хан Радосављевића у Доњој Раљи
Саобраћај у Сопоту	Железничка станица Мала Иванча Железничка станица Мали Пожаревац Железничка станица Раља Железничка станица Мала Иванча Железничка станица Сопот Космајски Градско саобраћајно предузеће Београд
Грб градске општине Сопот Градска општина Сопот