Поповић (Сопот)

За друге употребе, погледајте Поповић (вишезначна одредница).

Поповић
Поглед на село.
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Градска општина	Сопот
Становништво
— 2011.	1679
Географске карактеристике
Координате	44°34′02″ СГШ; 20°36′14″ ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Поповић Поповић на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број	011
Регистарска ознака	BG

Поповић је насеље у Градској општини Сопот у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 1679 становника.

Историја

Село Поповић се налази истоно од Варошице Раље. Судећи по ископинама, које се налазе у атару овога села, може се претпоставити да је овде постојало неко старо насеље. Очувало се предање, која вели, да је из Поповића одвео на Косово 400 коњаника неки Стојан Поповић и да је по њему село добило име. Старији људи причају, да су они од својих старијих слушали, како је ово насеље одувек на данашњем месту. Бежали су „преко“ (Банат), па како „су их аустријанци хтели узети у своју војску да за њих ратују“ вратили су се натраг. Али се у своје село нису смели вратити, јер су у њему (код извора Турскаћа) Турци имали хан, већ док се прилике нису средиле и њима било слободно да се на своја огњишта врате.

Године 1818. село је припадало Вићентијевој кнежини и имало је 56, а 1822. године имало је 62 куће. Године 1846. Поповић је припадао космајском срезу и имао је 89 кућа.
За најстарију породицу у селу сматрају се Косанићи (Стајкићи) чији преци овамо дошли из Кораћице, а у Кораћицу са Косова. Бежали су „преко“. Старе су породице и Кумрићи (данас имају разна презимена) који су старином „од Драгачева“ затим Јовановићи, Гагићи, Чолићи, Васковићи, и Васојевићи.

До 1865. године. Поповић није имао своју цркву већ су ишли у цркву у Неменикуће или Рипањ. Од 1867. г. село има своју школу која је у почетку била у приватној кући коју је касније општина откупила. Ова кућа је употребљавана за школу све до 1899. године када је подигнута нова школа. (подаци крајем 1921. године). Стара основна школа у Поповићу је споменик културе.

• 
• 
• 
• 

Демографија

У насељу Поповић живи 1268 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,3 година (41,3 код мушкараца и 43,2 код жена). У насељу има 512 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,02.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 1.823 1953. 1.622 1961. 1.648 1971. 1.442 1981. 1.440 1991. 1.492 1.482 2002. 1.545 1.579

Етнички састав према попису из 2002.‍
Срби			1.523	98,57 %
Црногорци			4	0,25 %
Македонци			4	0,25 %
Хрвати			3	0,19 %
Муслимани			2	0,12 %
Југословени			2	0,12 %
Руси			1	0,06 %
Немци			1	0,06 %
Мађари			1	0,06 %
непознато			2	0,12 %

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	3			5
80+	15			28
75—79	22			37
70—74	49			55
65—69	51			60
60—64	38			49
55—59	41			46
50—54	54			48
45—49	77			65
40—44	60			62
35—39	36			36
30—34	48			40
25—29	47			48
20—24	56			56
15—19	47			46
10—14	36			45
5—9	39			41
0—4	29			30
Просек :	41,3			43,2

Домаћинства

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 386 337 379 390 410 446 512

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 100 145 74 92 55 34 10 2 0 0 3,02

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	644	180	401	32	31	0
Женски	681	124	403	133	21	0
УКУПНО	1.325	304	804	165	52	0

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	270	26	0	0	55
Женски	187	29	0	0	26
УКУПНО	457	55	0	0	81
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	8	21	36	6	62
Женски	0	0	36	7	10
УКУПНО	8	21	72	13	72
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	10	8	5	11
Женски	2	13	13	13	33
УКУПНО	2	23	21	18	44
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	13	0	0	9
Женски	2	0	0	3
УКУПНО	15	0	0	12

Галерија

• 

  Основна школа „Милорад Мића Марковић“

• 

  Поглед на село.

• 

  Поглед на село.

• 

  Месна заједница.

• 

  Натпис на згради месне заједнице.

• 

  Споменик палим борцима у Другом светском рату.

Коришћена Литература

• Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
• „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  
• Напомена
  

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)