Поповић (Сопот)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
За друге употребе, погледајте Поповић (вишезначна одредница).
Поповић
Popovic 006.JPG
Поглед на село.
Административни подаци
Држава Србија
ГрадБеоград
Градска општинаСопот
Становништво
 — 2011.Раст 1679
Географске карактеристике
Координате44°34′02″ СГШ; 20°36′14″ ИГД / 44.567166° СГШ; 20.604° ИГД / 44.567166; 20.604Координате: 44°34′02″ СГШ; 20°36′14″ ИГД / 44.567166° СГШ; 20.604° ИГД / 44.567166; 20.604
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Поповић на мапи Србије
Поповић
Поповић
Остали подаци
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Поповић је насеље у Градској општини Сопот у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 1679 становника.

Историја[уреди]

Село Поповић се налази истоно од Варошице Раље. Судећи по ископинама, које се налазе у атару овога села, може се претпоставити да је овде постојало неко старо насеље. Очувало се предање, која вели, да је из Поповића одвео на Косово 400 коњаника неки Стојан Поповић и да је по њему село добило име. Старији људи причају, да су они од својих старијих слушали, како је ово насеље одувек на данашњем месту. Бежали су „преко“ (Банат), па како „су их аустријанци хтели узети у своју војску да за њих ратују“ вратили су се натраг. Али се у своје село нису смели вратити, јер су у њему (код извора Турскаћа) Турци имали хан, већ док се прилике нису средиле и њима било слободно да се на своја огњишта врате.

Године 1818. село је припадало Вићентијевој кнежини и имало је 56, а 1822. године имало је 62 куће. Године 1846. Поповић је припадао космајском срезу и имао је 89 кућа.
За најстарију породицу у селу сматрају се Косанићи (Стајкићи) чији преци овамо дошли из Кораћице, а у Кораћицу са Косова. Бежали су „преко“. Старе су породице и Кумрићи (данас имају разна презимена) који су старином „од Драгачева“ затим Јовановићи, Гагићи, Чолићи, Васковићи, и Васојевићи.

До 1865. године. Поповић није имао своју цркву већ су ишли у цркву у Неменикуће или Рипањ. Од 1867. г. село има своју школу која је у почетку била у приватној кући коју је касније општина откупила. Ова кућа је употребљавана за школу све до 1899. године када је подигнута нова школа. (подаци крајем 1921. године).[1] [2] Стара основна школа у Поповићу је споменик културе.

Демографија[уреди]

У насељу Поповић живи 1268 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,3 година (41,3 код мушкараца и 43,2 код жена). У насељу има 512 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,02.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.823
1953. 1.622
1961. 1.648
1971. 1.442
1981. 1.440
1991. 1.492 1.482
2002. 1.545 1.579
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
 1.523 98,57 %
Црногорци
  
 4 0,25 %
Македонци
  
 4 0,25 %
Хрвати
  
 3 0,19 %
Муслимани
  
 2 0,12 %
Југословени
  
 2 0,12 %
Руси
  
 1 0,06 %
Немци
  
 1 0,06 %
Мађари
  
 1 0,06 %
непознато
  
 2 0,12 %


Становништво према полу и старости[5]
м
ж
? 3
  
  
 5
80+ 15
  
  
 28
75—79 22
  
  
 37
70—74 49
  
  
 55
65—69 51
  
  
 60
60—64 38
  
  
 49
55—59 41
  
  
 46
50—54 54
  
  
 48
45—49 77
  
  
 65
40—44 60
  
  
 62
35—39 36
  
  
 36
30—34 48
  
  
 40
25—29 47
  
  
 48
20—24 56
  
  
 56
15—19 47
  
  
 46
10—14 36
  
  
 45
5—9 39
  
  
 41
0—4 29
  
  
 30
Просек : 41,3 43,2
Домаћинства

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 386 337 379 390 410 446 512

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 100 145 74 92 55 34 10 2 0 0 3,02
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 644 180 401 32 31 0
Женски 681 124 403 133 21 0
УКУПНО 1.325 304 804 165 52 0
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 270 26 0 0 55
Женски 187 29 0 0 26
УКУПНО 457 55 0 0 81
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 8 21 36 6 62
Женски 0 0 36 7 10
УКУПНО 8 21 72 13 72
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 10 8 5 11
Женски 2 13 13 13 33
УКУПНО 2 23 21 18 44
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 13 0 0 9
Женски 2 0 0 3
УКУПНО 15 0 0 12

Галерија[уреди]

  • Основна школа „Милорад Мића Марковић“

  • Поглед на село.

  • Поглед на село.

  • Месна заједница.

  • Натпис на згради месне заједнице.

  • Споменик палим борцима у Другом светском рату.

Референце[уреди]

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26. др. Б. М. Дробњаковић Космај ) и из „Летописа“ општине Поповића.
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Коришћена Литература[уреди]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[уреди]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Поповић_(Сопот)&oldid=21858105”