Поповић (Сопот)

Поповић
Поповић;
	Погледа на насеље.
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Градска општина	Сопот
Становништво
— 2011.	1.679
Географске карактеристике
Координате	44° 34′ 02″ С; 20° 36′ 14″ И / 44.567166° С; 20.604° ИКоординате: 44° 34′ 02″ С; 20° 36′ 14″ И / 44.567166° С; 20.604° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
	Поповић Поповић на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број	011
Регистарска ознака	BG

Поповић је насеље у Градској општини Сопот у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 1679 становника.

Историја[уреди | уреди извор]

Село Поповић се налази источно од Варошице Раље. Судећи по ископинама, које се налазе у атару овога села, може се претпоставити да је овде постојало неко старо насеље. Очувало се предање, која вели, да је из Поповића одвео на Косово 400 коњаника неки Стојан Поповић и да је по њему село добило име. Старији људи причају, да су они од својих старијих слушали, како је ово насеље одувек на данашњем месту. Бежали су „преко“ (Банат), па како „су их аустријанци хтели узети у своју војску да за њих ратују“ вратили су се натраг. Али се у своје село нису смели вратити, јер су у њему (код извора Турскаћа) Турци имали хан, већ док се прилике нису средиле и њима било слободно да се на своја огњишта врате.

Године 1818. село је припадало Вићентијевој кнежини и имало је 56, а 1822. године имало је 62 куће. Године 1846. Поповић је припадао космајском срезу и имао је 89 кућа.
За најстарију породицу у селу сматрају се Косанићи (Стајкићи) чији преци овамо дошли из Кораћице, а у Кораћицу са Косова. Бежали су „преко“. Старе су породице и Кумрићи (данас имају разна презимена) који су старином „од Драгачева“ затим Костадиновићи, Јовановићи, Гагићи, Чолићи, Васковићи, и Васојевићи.

До 1865. године. Поповић није имао своју цркву већ су ишли у цркву у Неменикуће или Рипањ. Од 1867. г. село има своју школу која је у почетку била у приватној кући коју је касније општина откупила. Ова кућа је употребљавана за школу све до 1899. године када је подигнута нова школа. (подаци крајем 1921. године).^[1] ^[2] Стара основна школа у Поповићу је споменик културе, ту је 1976-1990 била школа за филозофију архитектуре. Овде се налази Црква Светог Георгија у Поповићу.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Поповић живи 1268 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,3 година (41,3 код мушкараца и 43,2 код жена). У насељу има 512 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,02.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	1.823
1953.	1.622
1961.	1.648
1971.	1.442
1981.	1.440
1991.	1.492	1.482
2002.	1.545	1.579

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	1.523	98,57%
Црногорци	4	0,25%
Македонци	4	0,25%
Хрвати	3	0,19%
Муслимани	2	0,12%
Југословени	2	0,12%
Руси	1	0,06%
Немци	1	0,06%
Мађари	1	0,06%
непознато	2	0,12%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	3	5
80+	15	28
75—79	22	37
70—74	49	55
65—69	51	60
60—64	38	49
55—59	41	46
50—54	54	48
45—49	77	65
40—44	60	62
35—39	36	36
30—34	48	40
25—29	47	48
20—24	56	56
15—19	47	46
10—14	36	45
5—9	39	41
0—4	29	30
Просек :	41,3	43,2

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	386	337	379	390	410	446	512

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	100	145	74	92	55	34	10	2	0	0	3,02

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	644	180	401	32	31
Женски	681	124	403	133	21
УКУПНО	1.325	304	804	165	52

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	270	26	0	0	55
Женски	187	29	0	0	26
УКУПНО	457	55	0	0	81
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	8	21	36	6	62
Женски	0	0	36	7	10
УКУПНО	8	21	72	13	72
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	10	8	5	11
Женски	2	13	13	13	33
УКУПНО	2	23	21	18	44
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	13	0	0	9
Женски	2	0	0	3
УКУПНО	15	0	0	12

Галерија[уреди | уреди извор]

Основна школа „Милорад Мића Марковић“
Поглед на село.
Поглед на село.
Месна заједница.
Натпис на згради месне заједнице.
Споменик палим борцима у Другом светском рату.

Референце[уреди | уреди извор]

^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26. др. Б. М. Дробњаковић Космај ) и из „Летописа“ општине Поповића.
^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Коришћена Литература[уреди | уреди извор]

Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
„Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26. др. Б. М. Дробњаковић Космај ) и из „Летописа“ општине Поповића.

[2] Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

п р у Градска општина Сопот
Насеља Сопота	Бабе Губеревац Дрлупа Дучина Ђуринци Мала Иванча Мали Пожаревац Неменикуће Парцани Поповић Раља Рогача Ропочево Сибница Слатина Сопот Стојник
Верска здања	Црква Светог пророка Илије у Малом Пожаревцу Црква Светог Марка у Стојнику Манастир Тресије Манастир Сибница Манастир Кастаљан
Културна добра општине Сопот	Зграда школе у Поповићу Клеопатрина чесма Надгробни споменик војводи Павлу Цукићу Споменик Космајском партизанском одреду Стара кућа породице Жмурић Стара кућа породице Жујовић Стари хан у Сопоту Хан Пантића у Горњој Раљи Хан Радосављевића у Доњој Раљи
Саобраћај у Сопоту	Железничка станица Мала Иванча Железничка станица Мали Пожаревац Железничка станица Раља Железничка станица Мала Иванча Железничка станица Сопот Космајски Градско саобраћајно предузеће Београд
Грб градске општине Сопот Градска општина Сопот