Поплат

Координате: 43° 02′ 25″ С; 18° 00′ 01″ И / 43.040396° С; 18.000380° И / 43.040396; 18.000380
С Википедије, слободне енциклопедије
Поплат
Храм Св. Михаила у Поплату
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетРепублика Српска
ОпштинаБерковићи
Становништво
 — 2013.0
Географске карактеристике
Координате43° 02′ 25″ С; 18° 00′ 01″ И / 43.040396° С; 18.000380° И / 43.040396; 18.000380
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Површина15,51 km2
Поплат на карти Босне и Херцеговине
Поплат
Поплат
Поплат на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број88363
Позивни број059

Поплат је насељено мјесто у општини Берковићи, у Републици Српској, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 457 становника. До 1981. године званични назив насеља је био „Доњи Поплат“.

Географија[уреди | уреди извор]

Поплат је мјесто које се налази у Херцеговини.

Историја[уреди | уреди извор]

Име Поплат вероватно потиче од старог назива за табан — поплат, што је била и мера за дужину. Постоје трагови да је постојао и у доба Илира. После долазе Римљани, а и данас је видљив остатак римског пута и римских зидина. У средњем веку Поплат је припадао Жупи Дабар. У одређеним раздобљима (Османско царство, Аустроугарска анексија, Краљевина СХС) припадао је или Љубињском или Столачком срезу. До 1955. године постојали су котари, као облик управно-просторног уређења. Након тога су успостављене општине, а 1967. године укинути котари. Од тада па све до рата у Босни и Херцеговини 1991. године Поплат је био у саставу општине Столац. После рата и формирањем општине Берковићи, део је те општине.

Овде се налази Некропола стећака Некук.

Други свјетски рат[уреди | уреди извор]

Тако су у селу Поплат недалеко од Стоца убили Србина Марка Михића студента, песника и комунисту, секретара КПЈ за Столац кога су преварили тако што су обећали да ће из затвора пустити чланове његове породице, жену, децу два брата и оца, само ако се он пријави усташама. На тај начин су ухапсили и Драгу Марића и још око 20 ђака студената и радника, углавном напредне омладине, комуниста и симпатизера КПЈ, одвели их у правцу Љубиња и све побацали у јаму на Ражаном Долу, и у друге јаме. Ликвидацију Марка Михића и осталих извршила је група усташа на челу са шефом усташке страже у Стоцу Назифом Жуном, а непосредни извршилац убиства Марка Михића био је Мехо Демировић рођен 1922. године шофер из Гацка, који је ступио у усташе одмах у априлу 1941. године.

Иначе, под изговором да се ради о борби „против четника“ и опасности од српског устанка око Видовдана, усташе су и у околини Стоца свакодневно хапсиле и убијале Србе.

Село Поплат није страдало јер су муслимани Ахмед Карајица и Хакија Кустурица рекли Србима да се склањају, да сутра „4. августа долазе усташе из западне Херцеговине са камионима да вас терају на Бивоље Брдо и баце у јаму“. Чак је Карајица дао и пушку Србину са Поплата Миливоју Михићу“.

Храм[уреди | уреди извор]

Храм Св. Арханђела Михајла саграђен је 1867. године, за време пароха јеромонаха Софронија Вуковића. Уз њега је саграђена и прва школа на Поплату. Звоник је грађен 1902. године. Спалиле су га усташе 1941. године. Обнова на челу јеромонаха Симеона Биберџића је започела 1957, а 1967. године су радови завршени. У порти цркве налазила се школа са читаоницом и становима за учитеље. Све то, као и сеоско гробље узурпирано је и девастирано поново 1992, од стране хрватске војске. По завршетку рата кренуло се са обновом, а радови још увек трају.[1]

Становништво[уреди | уреди извор]

Према попису становништва из 1991. године, мјесто је имало 457 становника.

Националност 1991.
Муслимани [а] 173
Срби 162
Хрвати 112
Југословени 7
остали 3
Укупно 457
Демографија[2]
Година Становника
1948. 627
1953. 530
1961. 479
1971. 459
1981. 535
1991. 457

Знамените личности[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ За садашњи статус Муслимана види чланак Муслимани.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Епархија Дабарска и Столачка”. eparhija-zahumskohercegovacka.com. Приступљено 27. 9. 2013. 
  2. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]