Радовиш

Из Википедије, слободне енциклопедије
Радовиш
мкд. Радовиш
Средиште Радовиша
Средиште Радовиша
Грб
Основни подаци
Држава Застава Републике Македоније Република Македонија
Општина Радовиш
Становништво
Становништво (2002) 16.223
Положај
Координате 41°38′18″ СГШ; 22°27′53″ ИГД / 41.6383° СГШ; 22.4647° ИГД / 41.6383; 22.4647 Координате: 41°38′18″ СГШ; 22°27′53″ ИГД / 41.6383° СГШ; 22.4647° ИГД / 41.6383; 22.4647
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 380 m
Радовиш на мапи Републике Македоније
Радовиш
Радовиш
Радовиш на мапи Републике Македоније
Остали подаци
Поштански број 2420
Позивни број (+389) 032
Регистарска ознака RA

Радовиш или Радовиште је град у Републици Македонији, у источном делу државе, подно планине Плачковице. Радовиш је седиште истоимене општине Радовиш.

Природни услови[уреди]

Град Радовиш је смештен у источном делу Републике Македоније. Од најближег већег града, Струмице град је удаљен 30 км северно, а од главног града Скопља 125 км југоисточно.

Рељеф: Радовиш се налази у историјској области Струмица. Насеље је положено у тзв. Струмичко-Радовишкој котлини, на приближно 380 метара надморске висине. Северно од града издижу се планина Плачковица, а источно Малешевске планине, док се на југу диже планина Смрдеш.

Клима у Радовишу је блажи облик континенталне климе услед утицаја са Егеја (жарка лета).

Воде: Кроз Радовиш протиче Стара Река, која дели град на западни и источни део. 10 километара јужно од града Стара река гради реку Струмицу.

Историја[уреди]

Иако је подручје града било насељено у време праисторије и активно за време антике први помен данашњег насеља везан је средњи век. У 11. веку град се први пут помиње као насеље Радовистон у оквиру Охридске архиепископије.

Цар Урош Нејаки даровао је 1366. године Радовиш са 14 околних села манастиру Хиландару.

Током отоманске владавине Радовиш добија одлике типичне турске касабе. Крајем 19. века Радовиште је седиште општине (казе) у оквиру Солунског санџака. Насеље је било етнички мешовито, са турском већином и словенском мањином.

Првим балканским ратом 1912. године Радовиш је прикључен Бугарској, али је већ 1913. године, након Другог балканског рата, припојено Краљевини Србији. За време Првог светског рата, између 1915. и 1918. године, град су окупирали Бугари. Од 1918. године, град је у саставу Краљевине СХС. Градић је почео да добија изглед који је у основи задржао и данас.

За време Другог светског рата, од 1941. до 1944. године, Радовиш су поново окупирали Бугари. Од 1944. до 1991. године град је у саставу СФРЈ, а од 1991. године у саставу Републике Македоније.

Становништво[уреди]

Радовиш зими

Радовиш је према последњем попису из 2002. године имало 16.223 становника. Ово је 2,5 пута више него почетком 20. века.

Етнички састав: Током отоманског раздобља Радовиш је био етнички мешовито насеље. Крајем 19. века је бројао око 6 хиљада становника, са турском већином (65%), словенском мањином (30%) и нешто Цигана.

По последњем попису из 2002. године етнички састав био је следећи:

Националност Укупно
Македонци 13.991 (86,2%)
Турци 1.927 (11,9%)
Роми 181 (1,1%)
Срби 60
Власи 20
Албанци 1
Бошњаци 1
остали 42

Вероисповест: Већинска вероисповест месног становништва је православље, а мањинска ислам.

Привреда[уреди]

Поглед на Радовиште

Радовиш је привредно средиште источног дела Републике Македоније. Насеље је познато по руднику Бучим, где се вади бакар, злато и сребро. У граду је присутна и „мала привреда“, а околина је познат пољопривредни крај.

Збирка слика[уреди]

Познате личности[уреди]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]