Радовиш

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Радовиш
мкд. Радовиш
Center Radovis Macedonia.jpg
Средиште Радовиша
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Република Македонија
Општина Радовиш
Становништво
Становништво
 — (2002) 16.223
Географске карактеристике
Координате 41°38′18″ СГШ; 22°27′53″ ИГД / 41.6383° СГШ; 22.4647° ИГД / 41.6383; 22.4647Координате: 41°38′18″ СГШ; 22°27′53″ ИГД / 41.6383° СГШ; 22.4647° ИГД / 41.6383; 22.4647
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 380 м
Радовиш на мапи Републике Македоније
Радовиш
Радовиш
Остали подаци
Поштански број 2420
Позивни број (+389) 032
Регистарска ознака RA

Радовиш или Радовиште је град у Републици Македонији, у источном делу државе, подно планине Плачковице. Радовиш је седиште истоимене општине Радовиш.

Природни услови[уреди]

Град Радовиш је смештен у источном делу Републике Македоније. Од најближег већег града, Струмице град је удаљен 30 км северно, а од главног града Скопља 125 км југоисточно.

Рељеф: Радовиш се налази у историјској области Струмица. Насеље је положено у Струмичко-Радовишкој котлини, на приближно 380 m надморске висине. Северно од града издижу се планина Плачковица, а источно Малешевске планине, док се на југу диже планина Смрдеш.

Клима у Радовишу је блажи облик континенталне климе услед утицаја са Егеја (жарка лета).

Воде: Кроз Радовиш протиче Стара Река, која дели град на западни и источни део. 10 km јужно од града Стара река гради реку Струмицу.

Историја[уреди]

Иако је подручје града било насељено у време праисторије и активно за време антике први помен данашњег насеља везан је средњи век. У 11. веку град се први пут помиње као насеље Радовистон у оквиру Охридске архиепископије.

Цар Урош Нејаки даровао је 1366. године Радовиш са 14 околних села манастиру Хиландару. Радовиш је 1371. године држала српска великашка породица Дејановића.[1]

Током османске владавине Радовиш добија одлике типичне турске касабе. Крајем 19. века Радовиште је седиште општине (казе) у оквиру Солунског санџака. Насеље је било етнички мешовито, са турском већином и словенском мањином.

У месту "Радовићу" радила је српска народна школа 1867. године, да би касније престала.[2]

Првим балканским ратом 1912. године Радовиш је прикључен Бугарској, али је већ 1913. године, након Другог балканског рата, припојено Краљевини Србији. За време Првог светског рата, између 1915. и 1918. године, град су окупирали Бугари. Од 1918. године, град је у саставу Краљевине СХС. Градић је почео да добија изглед који је у основи задржао и данас.

За време Другог светског рата, од 1941. до 1944. године, Радовиш су поново окупирали Бугари. Од 1944. до 1991. године град је у саставу СФРЈ, а од 1991. године у саставу Републике Македоније.

Становништво[уреди]

Радовиш зими

Радовиш је према последњем попису из 2002. године имало 16.223 становника. Ово је 2,5 пута више него почетком 20. века.

Етнички састав: Током османског раздобља, Радовиш је био етнички мешовито насеље. Крајем 19. века је бројао око 6 хиљада становника, са турском већином (65%), словенском мањином (30%) и нешто Цигана.

По последњем попису из 2002. године етнички састав био је следећи:

Националност Укупно
Македонци 13.991 (86,2%)
Турци 1.927 (11,9%)
Роми 181 (1,1%)
Срби 60
Власи 20
Албанци 1
Бошњаци 1
остали 42

Вероисповест: Већинска вероисповест месног становништва је православље, а мањинска ислам.

Привреда[уреди]

Поглед на Радовиште

Радовиш је привредно средиште источног дела Републике Македоније. Насеље је познато по руднику Бучим, где се вади бакар, злато и сребро. У граду је присутна и „мала привреда“, а околина је познат пољопривредни крај.

Галерија[уреди]

Познате личности[уреди]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ "Просветни гласник", београд 1902. године
  2. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1904. године

Спољашње везе[уреди]