Блини

Из Википедије, слободне енциклопедије
Блини

Блини (такође познати и као блинчики, блинци) врста је танке палачинке из Русије. Честе су у Источној и Средњој Европи. Постоји верзије са и без квасца.[1]

Реч "блин" долази од старословенске речи „млинъ“.

Први словенски народи симболично су блине сматрали симболом Сунца, због округлог облика. Највише се припремају у дану пре почетка коризме, који се зове Масленица и слична је покладама. Оно што је крафна на Западу, то су блини на Истоку, пре почетка коризме на крају покладнога раздобља. Ова традиција је усвојена од стране Православне цркве, а спроводи се и данас. Блини се такође једу у спомен на недавно преминуле.

Традиционални руски блини праве се с тестом од квасца, које је остављено да нарасте и затим се разреди хладном или кипућом водом или млеком. Када се разреде кипућом водом, називају се „заварније блини“. Традиционално се блини пеку у пећници. Данас се чешће прже у тигању, као и палачинке.

Палачинке од теста без квасца (обично направљено од брашна, млека и јаја) такође су честе у Русији, где се зову „блинчики“. Све врсте брашна могу да се користе за израду блина: од пшеничног и хељдиног до зобеног и просог, иако је од пшенице најпопуларније.

Припрема блинија

Под називом „блинци“ уживају популарност у САД од стране источноевропских и јеврејских досељеника, који их користе и у јеврејској кухињи. Иако нису део нити једног специфичног религијског обреда у јудаизму, блинци пуњени с надевом од сира, а затим пржени у уљу послужују се на јеврејске празнике попут Хануке и Шавоута.

Референце[уреди]

  1. „Photographic image” (JPG). Upload.wikimedia.org. Приступљено 6. 1. 2017. 

Спољашње везе[уреди]