Браћа Миладинови

Из Википедије, слободне енциклопедије
Браћа Миладинови
Споменик на Миладиновци.JPG
Место рођења Република Македонија Македонија
БугарскаБугарска

Браћа Миладинов, Димитар (Струга, 1810Истанбул, 23. јануар 1862) и Константин (Струга, 1830Истанбул, 18. јануар 1862), били су пјесници и фолкористи, кључне фигуре националног препорода у Македонији и Бугарској средином 19. вијека.

Породица Миладинов[уреди]

Димитар и Константин Миладинов рођени су у породици струшког грнчара Ристе Миладинова и његове жене Султане. То је била бројна породица с осморо деце, од тога шест синова: Димитриј, Тане, Наум, Мате, Апостол и Константин и двије кћери: Ана и Крста.

Родна кућа браће Миладинов из Струге

Биографија[уреди]

Школовање[уреди]

Димитар је од 1829. школован у Јањини и Манастиру св. Наума у Охриду, тако да је 1830. постао учитељ у Охриду. Остала браћа су основно школовање завршила у Струги, а гимназију у Јањини (Грчка). Средњи брат Наум Миладинов ((18171895) полазио је Духовну академију на патријаршијском универзитету Халки у Истанбулу, гдје је дипломирао на одсјеку за музику и граматику. Наум је 1843. написао музички уџбеник, први такве врсте у Македонији. Пуно је помогао браћи у скупљању грађе за Зборник јер је записивао и ноте.

Најмлађи брат Костантин дипломирао је 1852. године на Филозофском факултету у Атени, на одеку за грчку филологију.

Педагошки рад[уреди]

С дипломама школованих учитеља, браћа су се вратила у свој родни крај и почела радити као учитељи. Радећи у школи у Охриду Димитар се сусрео с познатим руским славистом Виктором Григоровичем. Тај сусрет био је пресудан за њега, јер га је потакао да скупља народне пјесме и обичаје македонског народа. Недуго иза тог Димитар је уз помоћ браће почео прикупљати грађу за будући Зборник пјесама и народних обичаја.

У то време Македонија је била под влашћу Османског царства и не само што је народ трпи о слугански положај у односу на владајуће исламско становништво, већ је у духовном погледу био подвргнут хеленизацији преко црквених власти које су биле подчињене |цариградском патријарху, а он је био Грк.

Димитар Миладинов је био панславистички оријентиран и желео је да се у тадашњу наставу уведе словенски језик (бугарски - македонски, језик тога краја) уместо грчког, због тог је врло брзо дошао у сукоб са малобројним гркофилима у Битољу, особито с митрополитом Милетосом. Због тога је напустио Битолу и отишао радити у оближње село Трново међу Влахе. Путовао је по Аустро-Угарској (Војводина) и упознао се с идејама илиризма, за које се одмах ватрено загријао и прихватио их као своје. По повратку у родну Стругу 1856., Димитар одлучује послати млађег брата Константина на студиј славенске филологије у Москву, на тамошњи Царски универзитет. Понијевши скупљени материјал за будући Зборник, Константин је уз студиј, радио на припреми прикупљеног материјала за објављивање. У то време се и сам прихватио пера и почео писати поезију, и поред тога што није написао пуно (свега 15 пјесама), његова поезија заузима грандиозно место у македонској лирици, због једне пјесме - Т'га за југ која је постала синоним за Македонију. Та песма је преведена на 42 језика у седамдесетак препева. Тешка руска зима и слабо материјално стање Константина, узроковале су да оболи од тад неизљечиве болести - туберкулозе 1859. У Москви није успио ни у намјери да објави свој дуго припремани - Зборник народних умотворина, понајвише због великог отпора православних црквених кругова, који се нису хтјели замјерити - Цариградској патријаршији.

Димитар Миладинов

Због тог је у јуну 1860. напустио Москву не завршивши студије, и кренуо на пут кући преко Беча. Ту се сусрео са бискупом Строссмаyером, с којим је имао контакте још у Москви јер га је информирао о својим настојањима да објави свој Зборник. Јосип Јурај Строссмаyер прихватио је идеју да он финанцира издавање зборника и послао Константина у Загреб, гдје се његов Зборник требао одштампати.

Прва страница оргиналног зборника из 1861. Бугарске народне пјесме

Бугарске народне пјесме[уреди]

Зборник народних песма и обичаја браће Миладинов одштампан је 24. јуна 1861. у штампарији Анте Јакића из Загреба под насловом - Бугарске народне пјесме, сакупљене од браће Миладинов. То је накрају испала књига од 600 македонских народних пјесама и 77 бугарских (које је му је уступио бугарски фолклорист Василије Чолаков да попуне слог). Све до штампања, књига је имала радни наслов Македонске народне песме. [1] Промена наслова књиге у задњи тренутак пред објављивање, је предмет контраверзи и полемика које трају до данас. Наслов Бугарске народне песме први пут се појавио у писму Чолакова Фрањи Рачком управо пред саму реализацију. У речничком додатку налазио се и први дио македонско - хрватског речника што га је Миладинов био спреман објавити у целости (2000 речи), али је одустао због величине Зборника.[2]

Зборник је изазвао велик одјек у славистичким круговима, као и у европској културној јавности. Константин је, сретан због испуњења животног сна, средином јула 1861. напустио Загреб и кренуо за родну Стругу. Успут се задржао у Београду, гдје је сазнао да му брат Димитар лежи већ преко пола године у турском затвору. И тако је умјесто за Стругу кренуо пут Цариграда, гдје је су и њега ухапсили под оптужбом да је шпијун. Под никад разјашњеним околностима браћа Миладинов су умрла у цариградском затвору 1862. године.

    • Македонска наука не употребљава назив - Бугарске народне пјесме, сакупљене од браће Миладинов, већ само Зборник браће Миладинов.
Константин Миладинов

Смрт[уреди]

Половином 1861. године Константин је напустио Загреб и отпутовао за Београд, где је сазнао да му је брат Димитар допао цариградске тамнице. Затим је отпутовао за Цариград, где су га Турци ухапсили и под оптужбом да је шпијун, бацили у тамницу. Браћа Константин и Димитар Миладинови умрли су 1862. у Цариграду, под неразјашњеним околностима.

Поезија Константина Миладинова[уреди]

Константин Миладинов је писао поезију инспирисану социјалним и националним мотивима. Следи списак дела објављених за његова живота:[3]

  • „Бисера“, „Б'лгарски книжици“, година I, 1858, кн. 15.
  • „Желание“, „Б'лгарски книжици“, година I, 1858, кн. 15.
  • „Голапче“, „Б'лгарски книжици“, година I, 1858, кн. 15.
  • „Шупељка“, „Б'лгарски книжици“, година I, 1858, кн. 15.
  • „Не- не пијан“, „Б'лгарски книжици“, година I, 1858, кн. 15.
  • „Клетва“, „Б'лгарски книжици“, година I, 1858, кн. 15.
  • „Скрсти“, „Б'лгарски книжици“, година I, 1858, кн. 19.
  • „Грк и Бугарин“, „Б'лгарски книжици“, година I, 1858, кн. 24.
  • „Побратимство“, „Б'лгарски книжици“, година II, 1859, кн. 22.
  • „Думание“, „Б'лгарски книжици“, година II, 1859, кн. 22.
  • „Сираче“, „Братски труд“, 1860, кн. 1.
  • „На сонцето“, „Братски труд“, 1860, кн. 1.
  • „Еѓуптин делија“, „Братски труд“, 1860, кн. 3.
  • „На чужина“, „Дунавски лебед“, година I, 1860, бр. 20.
  • „Т'га за југ“, „Дунавски лебед“, година I, 1860, бр. 20.

Референце[уреди]

  1. „Македонију и Хрватску повезују куће од речи”. www.vjesnik.hr. Приступљено 25. 04. 2009. 
  2. Миладинов Константин: Да видам Охрид, Струга да видам, Приредио Борислав Павловски, Заједница Македонаца у Републици Хрватској, Завичајна наклада "Жакан Јури", Загреб - Пула 2001., ИСБН 953-96314-5-9
  3. „Бугарска преродбеничка поезија“, избор и редакција Кирил Топалов, „Български писател“, Софија, 1980, стр. 271