Буквик (Брчко)
Буквик | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Дистрикт | Дистрикт Брчко |
| Општина | Брчко |
| Становништво | |
| — 2013. | 1.295 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 49′ 08″ С; 18° 39′ 04″ И / 44.819° С; 18.651° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Буквик Буквик на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 049 |
Буквик је мјесна заједница у општини Брчко, Дистрикт Брчко, БиХ.
Географија[уреди | уреди извор]
Налази југозападно од Брчког (око 14 km од центра града). Представља једну од највећих заједница Брчко Дистрикта и покрива подручје од 150 km2. Састоји се од села Горњи Буквик, Доњи Буквик, Вујчићи, Лукавац и Гајеви.
Историја[уреди | уреди извор]
Буквик је све до 1958. године функционисао као општина која је укључивала 20 села, с центром у Горњем Буквику. Након тога, подручје Буквика улази у састав Општине Брчко, док Горњи Буквик остаје друштвено — економски центар мјесне заједнице за насељена мјеста које га окружују. Асфалтирање и надоградња главног пута током 70-их година је допринело убрзаном развоју заједнице.
Припадници муслиманско-хрватских снага су 1992. у Буквику убили 71 становника српске националности.[1][2] Напад на Буквик је извршен 14. септембра 1992.[3] Том приликом је са овога продручја ухапшено 2.500 Срба који су одведени у логоре, док је 750 кућа опљачкано и уништено.[1][2]
Култура и образовање[уреди | уреди извор]
Горњи Буквик је пре рата представљао друштвено — културни и економски центар за околна села и засеоке. Имао је значајан број јавних обеката укључујући и вишенаменску зграду месне заједнице у којој су биле смештене: библиотека, амбуланта, пољопривредна апотека, просторије ПТТ-а, матична служба, полиција, фудбалски клуб, откупна станица за млеко и продавница. Заједница је такође имала Дом културе и храм Српске православне цркве. Наведене просторије и услуге су користили становници свих села на подручју Буквика. Нека од мањих села су такође имала јавне објекте. Међутим, током рата, већина од тих објеката је у потпуности уништено или су значајно оштећени. Данас је вишенаменска зграда заједнице у Горњем Буквику реконструисана с просторијама за амбуланту, матични уред, пошту, салу за састанке, полицију те канцеларију руководства месне заједнице.
У Горњем Буквику се налази „13. Основна школа“ на подручју Брчко Дистрикта, у којој су три од десет учионица реконструисане, као и фудбалски клуб „Задругар“, који се тренутно налази у 4. лиги ОФС-а (Општински Фудбалски Савез).
Храм Светог пророка Илије[уреди | уреди извор]
У Буквику се налази храм Српске правослване цркве посвећен Светом Пророку Илији.[4] Црква је изграђена 1893. а реконструисана 1937.[4] Храм је након Другог свјетског рата претворен у складиште да би 1965. био поново враћен у службу.[4] Уништен је и спаљен у септембру 1992.[4]
Путне комуникације[уреди | уреди извор]
Буквик је лоциран на Регионалном путу Брчко — Горњи Буквик — Церик (Р.460), који представља главну саобраћајну комуникацију између Брчко Дистрикта и Федерације БиХ. Ова саобраћајница (дуга 5,5 km) излази на Магистрални пут (М.18); Орашје (на северу) — Тузла (на југу). На подручју заједнице постоји и 40 km некатегорисаних макадамских путева. Пруга Брчко — Бановићи пролази и кроз Буквик. Пре рата је представљала основни вид саобраћаја за превоз људи и робе из Буквика, повезујући заједницу; на југу са Тузлом и Винковцима на северу.
Привреда[уреди | уреди извор]
Подручје Буквика се простире на око 2580 ha земљишта класе 2-7 и нешто земљишта прве класе у близини реке Тиње. Око 70% земљишта је у приватном поседу, а једно домаћинство у просеку поседује око 3,3 ha земљишта.
До развоја пољопривреде на подручју Буквика је дошло током 70-их година. У току 80-их је „Зелени план“, програм спроведен на националном нивоу, обезбедио кредите и подстицаје пољопривредницима. Овај програм је довео до повећања пољопривредне производње у Буквику, посебно воћарства.
У прератном периоду око 80% становништва бавило пољопривредом. Од тога се 60% становништва бавило ратарством, 30% воћарством, а сточарством 10%. У Буквику су постојале три задруге, које су откупљивале пољопривредне производе.
Железничка пруга која пролази кроз Буквик обезбеђивала је транспорт производа до купаца и пијаца у суседним градовима, као и регији. Буквик има два подземна извора воде: Стјепковицу и Бријестовац. Стјепковица представља један од три главна извора воде у Брчко Дистрикту и има капацитет око 15 l/s.
Подручје богато са високим ниоом подземних вода. Пре рата се 50% становништва на подручју Буквика снадбевало из приватних бунара. Буквик има повољне услове за пољопривреду, као што су; обрадиво земљиште, повољни климатски фактори, радна снага, добре путне и жељезничке комуникације.
Становништво[уреди | уреди извор]
| Националност[5] | 1991. |
| Срби | 1.186 |
| Југословени | 58 |
| Хрвати | 22 |
| остали и непознато | 29 |
| Укупно | 1.295 |
| Националност[5] | 1991. |
| Срби | 328 (86,77%) |
| Хрвати | 9 (2,38%) |
| Југословени | 23 (6,08%) |
| остали и непознато | 18 (4,77%) |
| Укупно | 378 |
| Националност[5] | 1991. |
| Срби | 192 (90,57%) |
| Хрвати | 3 (1,41%) |
| Југословени | 16 (7,55%) |
| остали и непознато | 1 (0,47%) |
| Укупно | 212 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Парастос за страдале у Буквику”. Радио-телевизија Републике Српске. 14. 9. 2011. Приступљено 15. 09. 2011.[мртва веза]
- ^ а б „Деветнаест година од злочина у Буквику”. еБрчко. 14. 9. 2011. Приступљено 15. 09. 2011.[мртва веза]
- ^ Гавриловић, Драгана. „Масовни злочини муслиманских и хрватских снага над Србима, 1992 — 1995: Масовни злочини септембра 1992: 14. септембар 1992.”. Институт за истраживање српских страдања у XX веку. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 15. 09. 2011.
- ^ а б в г „Црква у Буквику”. Српска православна црква: Епархија зворничко-тузланска: Архијерејско намјесништво брчанско. 15. 9. 2011. Архивирано из оригинала 15. 05. 2012. г. Приступљено 15. 9. 2011.
- ^ а б в Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Литература[уреди | уреди извор]
- Масовни злочини септембра 1992, Масовни злочини муслиманских и хрватских снага над Србима, 1992 — 1995, Драгана Гавриловић, Институт за истраживање српских страдања у XX веку, Београд (14. септембар 1992. стр. 6, 7)
- Књига: „Стратегија развоја заједнице — Буквик“
- Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, Статистички билтен бр. 234; Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине; Сарајево.
- Попис по мјесним заједницама 1991.
