Василиј Стаљин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Василиј Стаљин
Василий Сталин, 1942 год.jpg
Пуно имеВасилиј Јосифовивич Џугашвили Стаљин
Датум рођења(1921-03-21)21. март 1921.
Место рођењаМосква
 РСФСР
Датум смрти19. март 1962.(1962-03-19) (40 год.)
Место смртиКазањ
 СССР

Василиј Јосифович Џугашвили Стаљин (рус. Васи́лий Ио́сифович Ста́лин; 21. март 192119. март 1962) био је млађи син Јосифа Стаљина и његове друге жене Надежде Сергејевне Алилујеве.

Детињство и младост[уреди]

Смрт Василијеве мајке Надежде 1932. године представља велику промену у његовом животу. Од тог тренутка, Јосиф Стаљин ређе посећује своју децу; дадиља и шеф Стаљиновог обезбеђења преузимају бригу о Василију и његовој млађој сестри, Светлани.

Војна служба[уреди]

Василиј је отпочео службу у 16. ваздухопловној дивизији у Москви, где је упознао Галину Бурдонску, своју будућу жену. Венчали су се када је Василиј имао 19 година.

Као официр ваздухопловства Црвене армије,  Василиј брзо напредује у служби. Почетком Другог светског рата, он је био инспектор ваздушних снага у Ставки. У децембру 1941. године, био је мајор и после неколико месеци је промовисан у чин пуковника. У јануару 1943. године, пуковник Василиј Стаљин је био одређен за команданта 32. гардијског ваздушног пука. Током фебруара и марта 1943. обавио је 26 борбених летова. 5. марта је оборио Фоке-Вулф Fw-190. Убрзо након тога оборио је још један немачки авион.

Он је унапређен у чин генерал-мајора 1946. године, затим у генерал-лајтнанта 1947. године, потом је промовисан у команданта ваздухопловства војне Московске области 1948. године.  Међутим, он је смењен као резултат ваздухопловног инцидента током војне параде 27. јула 1952 (Василиј је инсистирао да авиони лете по лошем времену, што је довело до пада и уништења једног авиона типа: Тупољев Ту-4 )

Василиј Стаљин је био и директор тима хокеја на леду совјетског вадзухопловства. Године 1950, већина његових чланова је погинуло приликом пада путничког авиона на аеродрому у Свердловску. Василиј је убрзо регрутовао нови тим.

Хапшење и затварања[уреди]

После очеве смрти, уследио је дуг период невоља за младог Василија. Мање од два месеца након Стаљинове смрти  Василиј је ухапшен 28. априла, 1953, јер је оптужен од стране режима  да је открио државне тајне током вечери са страним дипломатама. Он је оптужен за клевету совјетских лидера Лаврентија Берије и Никита Хрушчова, јер је сматрао да су отровали његовог оца, за анти-совјетску пропаганду и неприкладно понашање на јавним местима. Судска истрага је спроведена од стране једног од најбруталнијих тужилаца у Совјетском Савезу, Лева Влаџимирског. Током истраге признао је све оптужбе. Убрзо након тога, у децембру 1953., тужилац и његов шеф Лаврентиј Берија погубљени као резултат борбе за власт између Стаљинових наследника.

Василиј Стаљин тражио је од нових совјетских лидера, Никите Хрушчова и Георгија Маљенкова помиловање, али су га сматрали опасним за режим, и судили су му иза затворених врата, без правног заступника.[тражи се извор] Он је осуђен на осам година затвора и дисциплински рад. Био је затворен у специјалном затвору Владимир под називом „Василиј Павлович Василијев”. Пуштен је из затвора 11. јануара 1960. године. Централни комитет Комунистичке партије Совјетског Савеза одлучио је да му да пензију од 300 рубаља, стан у Москви, и три месеца лечења одмор у Кисловодску. Такође је добио право да носи униформу са чиновима и свим одликовањима која је стекао пре затвора.

Василиј Стаљин је умро 19. марта 1962. године због хроничног алкохолизма, два дана пре свог 41. рођендана.

Василиј Стаљин је делимично рехабилитован 1999. године, када је војни Колегијум Врховног суда укинуо оптужницу анти-совјетске пропаганде која датира из 1953. Његово тело је поново сахрањен на гробљу у Москви 2002. године.

У популарној култури[уреди]

У филмовима My Best Friend, General Vasili, Son of Joseph Stalin, Василиј Стаљин је представљен од стране глумца Владимир Стеклов .

Референце[уреди]