Клоподија (Тимиш)

Координате: 45° 16′ 55″ N 21° 27′ 57″ E / 45.28194° С; 21.46583° И / 45.28194; 21.46583
С Википедије, слободне енциклопедије

Клоподија
рум. Clopodia
Насеље
Евангелистичка црква Словака
Евангелистичка црква Словака
Банат 1769-72
Банат 1769-72
RO
RO
Клоподија
Локација у Румунији
Координате: 45° 16′ 55″ N 21° 27′ 57″ E / 45.28194° С; 21.46583° И / 45.28194; 21.46583
Земља Румунија
ОкругТимиш
ОпштинаЖаму Маре
Надморска висина113 m (371 ft)
Становништво (2013)[1]
 • Укупно796
Временска зонаИсточноевропско време (UTC+2)
 • Лети (DST)Источноевропско летње време (UTC+3)
Геокод681302

Клоподија (рум. Clopodia,Timiş) се налази у округу Тимиш. Према попису из 2002. године Клоподија има 788 становника.

Историја[уреди | уреди извор]

По "Румунској енциклопедији" село Клоподија се први пут помиње у турском Тефтеру из 1598. године под именом „Клопотива“.

У средњем веку је била варош насељена Румунима. По попису из 1717. године Клоподија је имала 42 куће и припадао је Вршачком округу, а овде су се настанили становници протестанске и католичке вероисповести међу којима велики број Словака. У 17. веку велики број Румуна се иселило из Клоподије и округа Караш-Северин, у српски део Баната и то у места: Владимировац, Селеуш, Мраморак, Делиблато и друга.

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Клокодија" припада Жамском округу, Вршачког дистрикта. Становништво је било претежно влашко.[2]

Србин племић, Стеван Јанић био је 1826-1838. године власник спахилука Клоподије.[3]

Српске заједнице у Румунији су у округу Караш-Северин која је погранични округ на граници са Србијом.

Популација.

Година пописа 1910. 2002.
Становника 2.031 788
Словака 35 34
Румуна 723 616
Немаца 420 32
Мађара 447 97

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Statistical Yearbook 2011” (PDF). Comisia Centrală pentru Recensământul Populaţiei şi Locuinţelor. Приступљено 2015-07-05. 
  2. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  3. ^ Temes vármegye nemes családjai III. (Budapest, 1905

Литература[уреди | уреди извор]

  • Летопис: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). Летопис pериод 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.
  • Anuarul Socec al Romaniei Mari 1924-1925 - online de la Biblioteca Congresul/omos.htm

Спољашње везе[уреди | уреди извор]