Милан Борјан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Милан Борјан
Zen-CZ (6).jpg
Лични подаци
Пуно име Милан Борјан
Датум рођења (1987-10-23)23. октобар 1987.(31 год.)[1]
Место рођења Книн, СФР Југославија[1]
Висина 1,96 m[2]
Маса 90 kg[2]
Позиција Голман[3]
Клупске информације
Тренутни клуб
Црвена звезда
Број 82
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2008 Килмес 0 (0)
2009—2011 Рад 36 (0)
2011—2014 Сиваспор 43 (0)
2012 Васлуј 16 (0)
2014 Лудогорец Разград 2 (0)
2015 Раднички Ниш 15 (0)
2015—2017 Лудогорец Разград 16 (0)
2017 Корона Кјелце 14 (0)
2017— Црвена звезда 62 (0)
Репрезентативна каријера**
2011— Канада 45 (0)
* Датум актуелизовања: 10. август 2019.
** Датум актуелизовања: 10. август 2019.

Милан Борјан (Книн, 23. октобар 1987) канадски je фудбалски голман. Тренутно наступа за Црвену звезду. За репрезентацију Канаде дебитовао је 2011. године.

Клупска каријера[уреди]

Борјан је рођен у Книну, где је почео да тренира у локалној Динари. Почео је као нападач, али је касније због оца који је био голман и он прешао на ту позицију. Због рата у Хрватској је са породицом 1995. године избегао у Београд, где је озбиљније почео да тренира у ФК Раднички Југопетрол. У Београду је био 5 година, да би се онда 2000. године са породицом преселио у Канаду. Годину дана је живео у Винипегу, а после је породица прешла у Хамилтон.[4] Ту је заиграо за локални Маунт Хамилтон. Већ са 16 година одлази у аргентинског великана Боку јуниорс где је тренирао месец дана са омладинцима. Каније проводи годину дана у уругвајском Насионалу из Монтевидеа, да би онда прешао у великог Бокиног ривала, Ривер Плејт. Ту је углавном тренирао са Б тимом, а у неколико наврата је био и са првом екипом. Ипак није потписао уговор и у јануару 2008. године прелази у тадашњег аргентинског друголигаша Килмес где је остао до краја сезоне 2007/08. али без прилике да дебитује.

У јануару 2009. прелази у београдски Рад где је првих шест месеци само тренирао, а свој деби у екипи „Грађевинара” је имао на почетку сезоне 2009/10. За Рад је бранио у наредне две сезоне, поставши притом један од бољих голмана Суперлиге Србије. У лето 2011. одлази у турски Сиваспор.[5] У Сивасу је почео одлично бранити, док у једној утакмици није добио црвени картон. Након тог губи место стандардног чувара мреже и одлази на позајмицу у румунски Васлуј. Са Васлуијем осваја друго место у шампионату Румуније и враћа се у Сивас где је опет почео одлично бранити. По доласку Роберта Карлоса на место тренера, Борјан губи место у првом тиму и убрзо раскида уговор са Сивасом. У септембру 2014. прелази у бугарски Лудогорец. Одиграо је само две утакмице у шампионату Бугарске а забележио је и један меч у Лиги шампиона против Ливерпула. Други део сезоне 2014/15. је провео у нишком Радничком и био стандардан одигравши 15 утакмица у Суперлиги Србије. У јуну 2015. се вратио у Лудогорец, потписавши трогодишњи уговор са бугарским клубом.[6] На почетку свог другог мандата у овом клубу је био стандардан али је касније изгубио место међу стативама, да би други део сезоне 2016/17. провео на позајмици у пољској екипи Корона Кјелце.

У јулу 2017. је потписао уговор са Црвеном звездом.[7] Статистички гледано, био је најбољи голман групне фазе Лиге шампиона 2018/19. у којој је Црвена звезда обележила велики успех упркос последњем месту у групи.[8] У мају 2019. је изабран у идеални тим Суперлиге за сезону 2018/19.

Репрезентација[уреди]

Борјан је од 2011. године члан репрезентације Канаде.[9] Са Канадом је учествовао на КОНКАКАФ Голд купу 2011. и 2013. године.

Начин игре[уреди]

Интервенција Милана Борјана на утакмици против Ред була у Салцбурга

Борјан је своје прве сениорске наступе остварио у екипи Рада са Бањице. Ту је стигао почетком 2009. године и шест месеци тренирао са екипом као трећи избор у конкуренцији Бранислава Даниловића и Дамира Кахримана. Услед повреде Даниловића и неспоразума Кахримана са управом клуба, Борјан је прилику да брани добио на отварању такмичарске 2009/10. у Суперлиги Србије, против Смедерева. Рад је ту утакмицу добио резултатом 3:2.[10] Борјан је у другом колу скривио једанаестерац на сусрету са Црвеном звездом, прекршајем над Павлом Нинковим, због чега му је показан жути картон. Непосредно након тога, Борјан је одбранио ударац Николе Лазетића са беле тачке, а до краја утакмице забележио је још неколико интервенција.[11] Борјан је до краја те сезоне повремено бранио, док је у јесен 2010. заузео место стартног голмана од утакмице 4. кола такмичарске 2010/11, против Партизана.[12] Рад је након тог сусрета везао седам лигашких утакмица без пораза, све до 12. такмичарске недеље, када је изгубио од Црвене звезде, минималним резултатом.[13] Борјан је и у наставку сезоне био први чувар мреже, те је са клубом изборио пласман у квалификације за Лигу Европе, освојивши четврто место у српском шампионату.[1] Услед запажених наступа на клупском нивоу, Борјан је 2011. године добио позив у репрезентацију Канаде.[14]

Борјан је лета 2011. године остварио трансфер у турски клуб Сиваспор, где је одмах затим добио прилику да брани, али је услед променљиве форме у другој половини јесењег дела сезоне 2011/12. најчешће имао статус резервисте. Због тога је почетком наредне године уступљен румунском прволигашу Васлују, где је стандардно бранио. По повратку са позајмице, у Сиваспору је поново постао први избор пред голом, те је по завршетку такмичарске 2012/13. изабран за најбољег играча тог клуба, према оцени навијача. Код тренера Роберта Карлоса, потом је поново изгубио статус првог голмана, те је 2014. напустио клуб.[10] Он је, потом, до краја исте календарске био члан Лудогореца из Разграда, где је најчешће био резерва Владиславу Стојанову, те је уписао свега 4 наступа, од чега први на отварању групе фазе Лиге шампиона, против Ливерпула на Енфилду.[15] Почетком наредне године потписао је уговор са Радничким из Ниша,[16] где је у другом делу такмичарске 2014/15. у Суперлиги Србије бранио на свих 15 утакмица, на којима је примио укупно 6 погодака. Његов тим је у том периоду претрпео укупно два пораза, забележио шест победа и седам пута ремизирао, док је Борјан на девет сусрета сачувао мрежу.[17] Услед таквог учинка, изабран је за златну рукавицу првенства Србије, коју му је доделио СОС канал.[18]

Приватно[уреди]

Борјан се 2016. године оженио Снежаном Филиповић, бившом директорком маркетинга фудбалског клуба Партизан, са којом је добио сина Филипа.[19] Његов шурак, Ненад Филиповић, такође је фудбалски голман.[20]

Трофеји[уреди]

Лудогорец[уреди]

Црвена звезда[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Милан Борјан на сајту Transfermarkt (на језику: енглески)
  2. 2,0 2,1 Tošović, Stefan (14. 8. 2019). „Milan Borjan: Prva linija odbrane”. menshealth.rs. Приступљено 15. 8. 2019. 
  3. ^ Nedeljković, Darjan (14. 8. 2019). „MILAN GOLMAN!”. mozzartsport.com. Приступљено 15. 8. 2019. 
  4. ^ „Борјан, Книн и Звезда - има нека тајна веза”. sportklub.rs. 25. 12. 2017. 
  5. ^ „Борјан из Рада у Сивас”. b92.net. 21. 6. 2011. 
  6. ^ „Звезда узалуд звала: Борјан потписао за Лудогорец!”. mozzartsport.com. 2. 6. 2015. 
  7. ^ „Представљен Милан Борјан”. crvenazvezdafk.com. 24. 7. 2017. 
  8. ^ „Борјан најбољи у Лиги шампиона!”. mondo.rs. 14. 12. 2018. 
  9. ^ Ђурађ Вујчић, Б92 (18. 9. 2012). „Борјан за Б92: Канада може на СП”. Приступљено 19. 9. 2012. 
  10. 10,0 10,1 M, S. (14. 8. 2019). „ŽIVOT MILANA BORJANA JE PRIČA OD KOJE SE KOŽA JEŽI Od progona iz Knina i izbegličkog kampa sve do JUNAŠTVA U DANSKOJ! Kako je samo pravdu dugo čekao...”. Спорт клуб. Ало!. Приступљено 16. 8. 2019. 
  11. ^ „ЦРВЕНА ЗВЕЗДА - РАД 1:0”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 23. 8. 2009. Приступљено 16. 8. 2019. 
  12. ^ „Partizan - Rad 3:0”. ФК Партизан, званична презентација. 11. 9. 2009. Приступљено 16. 8. 2019. 
  13. ^ „Звезда освојила Бањицу”. Радио-телевизија Србије. 14. 11. 2010. Приступљено 16. 8. 2019. 
  14. ^ Clarke, Ian (24. 1. 2011). „Borjan grateful for opportunity Canada presents” [Борјан захвалан на указаној прилици да представља Канаду]. rednationonline.ca (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 25. 2. 2011. Приступљено 16. 8. 2019. 
  15. ^ Sheringham, Sam (14. 9. 2014). „Liverpool 2-1 Ludogorets Razgrad”. Би-Би-Си спорт (на језику: енглески). Приступљено 16. 8. 2019. 
  16. ^ „Veliko pojačanje pred Zvezdu: Golman Borjan prešao u Radnički iz Niša”. Танјуг. Блиц. 15. 2. 2015. Приступљено 16. 8. 2019. 
  17. ^ Stojanović, Ljubica (21. 5. 2015). „Borjan: "Meč u nedelju možda i poslednji u Radničkom". Јужне вести. Приступљено 16. 8. 2019. 
  18. ^ Ilić, A. (4. 6. 2015). „Borjan najbolji golman sezone JS lige – iz Radničkog vraća se u Ludogorec”. gradjanin.rs. Приступљено 16. 8. 2019. 
  19. ^ Milinčić, Jelena (6. 10. 2018). „Snežana i Milan Borjan: Naša porodična Liga šampiona”. gloria.rs. Приступљено 20. 8. 2018. 
  20. ^ Костић, Драган (7. 2. 2016). „Радача за трећу срећу”. Спорт. ФК Рад, званична презентација. Архивирано из оригинала на датум 10. 8. 2016. Приступљено 20. 8. 2018. 

Спољашње везе[уреди]