Едвард Коцбек
едвард коцбек | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | ||||||
Датум рођења | 27. септембар 1904. | |||||
Место рођења | Свети Јуриј, код Шчавнице, Аустроугарска | |||||
Датум смрти | 3. новембар 1981.77 год.) ( | |||||
Место смрти | Љубљана, СР Словенија, СФР Југославија | |||||
Професија | књижевник, друшвено-политички радник | |||||
Породица | ||||||
Супружник | Здравка Копривњак | |||||
Деловање | ||||||
Члан КПЈ од | 1941. | |||||
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | |||||
Служба | НОВ и ПО Југославије 1941—1945. | |||||
Одликовања |
|
Едвард Коцбек (Свети Јуриј, код Шчавнице, 27. септембар 1904 — Љубљана, 3. новембар 1981) био је словеначки књижевник, есејиста, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник ФНРЈ и НР Словеније.[1][2]
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 27. септембра 1904. године у Св. Јурију, код Шчавнице.[1] Првобитно је студирао теологију у Марибору, од 1925. до 1927, а после тога је уписао романистику у Љубљани, Берлину, Лиону и Паризу. Након завршетка студија, био је средњошколски професор у Бјеловару, Вараждину и Љубљани, од 1931. до 1941. године.[1]
По окупацији Југославије априла 1941. године, као представник хришћанских социјалиста, придружио се Освободилној фронти и ушао у њено вођство. За време рата био је члан Извршног одбора Освободилне фронте, члан Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), повереник за просвету у Националном комитету ослобођења Југославије (НКОЈ) од 1943, министар за Словенију у влади ДФ Југославије од марта 1945, потпредседник Президијума Народне скупштине НР Словеније и члан Главног одбора Ослободилачког фронта Словеније.
Због објављивања књиге „Strah in pogum“, која се бавила ликвидацијом политичких противника током рата у Словенији, био је од 1952. године политички изолован.[3][1] Поново је почео да објављује радове од 1961, а три године касније био је добитник Прешернове награде за дело „Groza“.[4]
Умро је 3. новембра 1981. године у Љубљани.[5] Сахрањен је на љубљанском гробљу Жале.
Песник и писац
[уреди | уреди извор]Био је уредник и сарадник часописа „Stražni ognji“, „Križ“, „Beseda“, „Dom in svet“ и „Dejanje“ (1928—1941). Чланком Premišljevanje o Španiji 1937, изазвао је расцеп у католичким редовима, те основао сопствени часопис „Dejanje“.
Песме које је објавио између 1925. и 1933. и скупио у књизи „Zemlja“ (1934), показују стилско скретање од експресионистичког заноса у продуховљену дескрипцију.
Коцбекова есејистика, која је тежила ка филозофској синтези хришћанског активизма и персоналистичке етике, рађала се из динамичког односа између појединаца и друштва. Од персоналистичке филозофије преузео је тезу о револуцији у човеку, после које затим, без насиља, долази промена друштвених односа. По томе, револуција у човеку треба да се изврши у оквиру хришћанског духовног и етичког система. Зато Коцбек није могао да усвоји марксизам, а ни доследну праксу на марксистичкој основи.
У периоду изолације 1952—1961, углавном се бавио превођењем дела са француског и немачког језика.[3]
Дела
[уреди | уреди извор]Поезија (песничке збирке): | Проза: | Драматика: |
---|---|---|
|
Одликовања
[уреди | уреди извор]- Орден народног ослобођења
- Орден заслуга за народ првог реда
- Орден братства и јединства првог реда
- Партизанска споменица 1941.
Фото галерија
[уреди | уреди извор]-
Едвард Коцбек (први слева), с групом словеначких литерата
-
Едвард Коцбек (четврти здесна) са руководиоцима НОП, 1944.
-
Едвард Коцбек (трећи здесна) и поједини чланови Врховног штаба НОВ и ПОЈ, 1944.
-
Едвард Коцбек
-
Споменик Едварду Коцбеку
-
Едвард Коцбек
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 359—360.
- ^ „Kocbek, Edvard”. enciklopedija.hr. Приступљено 15. 1. 2022.
- ^ а б „KOCBEK, Edvard - življenjepis”. obrazislovenskihpokrajin.si (на језику: словеначки).
- ^ „KOCBEK, Edvard - Nagrade”. obrazislovenskihpokrajin.si (на језику: словеначки). Приступљено 15. 1. 2022.
- ^ „3. novembra 1981 je v Ljubljani umrl Edvard Kocbek, pisatelj, pesnik in politik”. kamra.si (на језику: словеначки).
- ^ „KOCBEK, Edvard - dela”. obrazislovenskihpokrajin.si (на језику: словеначки). Приступљено 15. 1. 2022.
Литература
[уреди | уреди извор]- Енциклопедија Југославије (књига пета). „Лексикографски завод ФНРЈ“, Загреб 1962. година.
- Бјелош, Ненад. "Odlikovani Slovenci 1944-1950". Vojnozgodovinski zbornik št. 9 (2002). 90-97.
- Инкрет, Андреј. In stoletje bo zardelo: Kocbek, življenje in delo. Љубљана. 2011. ISBN 978-961-241-503-7..
- Омерза, Игор. Edvard Kocbek: Osebni dosje št. 584, Љубљана. 2010. ISBN 978-961-226-979-1..
- Погачник, Јоже [et al.]. Slovenska književnost III. Љубљана, 2001. 54-59 in 150-152.
- Хрибар, Тине, Ena je groza, 2010. COBISS.SR 250907648
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Рођени 1904.
- Умрли 1981.
- Словенци
- Личности НОП Југославије
- Култура и уметност у Народноослободилачкој борби
- Личности радничког покрета Југославије
- Друштвено-политички радници СФРЈ
- Друштвено-политички радници СР Словеније
- Словеначки књижевници
- Носиоци Ордена народног ослобођења
- Носиоци Партизанске споменице 1941.
- Министри СФР Југославије
- Већници АВНОЈ-а
- Посланици Народне скупштине ФНРЈ (први сазив)
- Сахрањени на гробљу Жале