Списак већника Првог заседања АВНОЈ-а

С Википедије, слободне енциклопедије

Списак 78 изабраних већника Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), од којих је њих 54 присуствовало Првом заседању одржаном 26. и 27. новембра 1942. у Бихаћу. У периоду од Првог до Другог заседања АВНОЈ-а, одржаног 29. и 30. новембра 1943. у Јајцу, погинуло је и умро 16 већника АВНОЈ-а.

рб. име и презиме године живота занимање пре рата област коју представљају присуство заседању наредна заседања напомена реф.
1. Владимир Бакарић 1912—1983. адвокатски приправник из Загреба Хрватска да 2. и 3. [1][2]
2. Миле Балабан 1883—1943. земљорадник из Буковаче, код Босанског Петровца; биши народни посланик Савеза земљорадника Босна и Херцеговина да не погинуо марта 1943. код Коњица [1][3]
3. Шиме Бален 1912—2004. новинар из Загреба Хрватска да 2. и 3. [1][4]
4. Милан Беловуковић Дева 1894—1970. земљорадник из Равња, у Мачву Србија да 2. и 3. [5][4]
5. Симо Бјелајац 1898—1943. земљорадник и председник Народноослободилачког одбора из Велике Рујишке, код Босанског Новог Босна и Херцеговина да не умро 1943. [5][3]
6. Јосип Броз Тито 1892—1980. Врховни командант НОВ и ПОЈ Југославија да 2. и 3. [6][2]
7. Душан Брстина 1914—1994 морнарички наредник Југословенске војске из Невесиња Босна и Херцеговина да 2. и 3. [7][3]
8. Јован Булајић 1894—1943. санитетски мајор Југословенске војске из Вилуса, код Никшића Црна Гора и Бока да не погинуо јуна 1943, током битке на Сутјесци [8][3]
9. Видо Бурић 1884—1943. земљорадник из Заграде и бивши председник општине Чево Црна Гора и Бока да не погинуо јуна 1943, током битке на Сутјесци [5][3]
10. Светозар Вејновић 1908—1973. земљорадник из Велике Рујишке, код Босанског Новог и члан Самосталне демократске странке Босна и Херцеговина да 2. и 3. [9][3]
11. Мирко Вешовић 1909—1943. адвокат из Андријевице Црна Гора и Бока да не погинуо почетком 1943, код Гацка [10][3]
12. Јосип Видмар 1895—1992. књижевник, драматург и књижевни критичар Словенија не 2. и 3. [9]
13. Тодор Вујасиновић 1904—1988. приватни чиновник из Тузле Босна и Херцеговина да 2. и 3. [11][3]
14. Владимир Дедијер 1914—1990. новинар из Београда Србија да 2. и 3. [12][4]
15. Милоје Добрашиновић 1898—1972. професор и директор гимназије у Пљевљима Санџак да 2. и 3. [13][4]
16. Јурица Драушник 1910—1982. бивши начелник општине Врапче, код Загреба Хрватска да 2. и 3. [13][4]
17. Ратко Дугоњић 1916—1987. студент права из Сарајева Босна и Херцеговина да 2. и 3. [13][3]
18. Војин Гајић 1892—1942. земљорадник из Копљара, код Аранђеловца, припадао левом крилу Демократске странке Србија да не умро децембра 1942. у Босанском Петровцу [14][4]
19. Манојло Гарић ? земљорадник из Праче, код Пала Босна и Херцеговина да не погинуо у рату [15][3]
20. Павле Грегорић 1892—1898. лекар из Загреба Хрватска да 2. и 3. [15][3]
21. Никола Груловић 1888—1959. приватни чиновник из Сремске Митровице Војводина не 2. и 3. [16][3]
22. Влада Зечевић 1903—1970. православни свештеник из Крупња Србија да 2. и 3. [11][4]
23. Бранко Златарић 1915—2004. чиновник Господарске слоге из Загреба Хрватска да 2. и 3. [17][4]
24. Жарко Зрењанин 1902—1942. ућитељ из Избишта, код Вршца Војводина не не погинуо новембра 1942, код Вршца [17][3]
25. Младен Ивековић 1903—1970. скретар Занатске коморе из Загреба Хрватска да 2. и 3. [18][4]
26. Душан Ивовић 1896—1959. учитељ из Пљеваља и члан Главног одбора Савеза земљорадника Санџак да 2. и 3. [18][4]
27. Осман Карабеговић 1911—1996. студент медицине из Бања Луке Босна и Херцеговина да 2. и 3. [19][3]
28. Јевстатије Караматијевић 1889—1950. православни свештеник протојереј из Нове Вароши, бивши председник Народноослободилачког одбора у Новој Вароши Санџак да 2. и 3. [19][4]
29. Едвард Кардељ 1910—1979. учитељ из Љубљане Словенија не 2. и 3. [19]
30. Борис Кидрич 1912—1953. политички радник из Љубљане Словенија не 2. и 3. [19]
31. Бориша Ковачевић 1908—1943. професор из Томиславграда Босна и Херцеговина да не погинуо јуна 1943, током битке на Сутјесци [20][3]
32. Петар Комненић 1895—1957. професор историје из Вучјег Дола, код Никшића Црна Гора и Бока да не [21][3]
33. Едвард Коцбек 1904—1981. професор и књижевник из Љубљане Словенија не 2. и 3. [21]
34. Миро Крстајић 1888—1960. капетан Југословенске војске у пензији Црна Гора и Бока да не [20][3]
35. Вицко Крстуловић 1905—1988. радник из Сплита Хрватска да 2. и 3.
36. Павао Крце 1890—1977. земљорадник из Сиња и бивши народни посланик Хрватске сељачке странке Хрватска да 2. и 3. [20][3]
37. Маријан Лекић 1906—? учитељ из Андријевице Црна Гора и Бока да не [22][3]
38. Франц Лескошек 1897—1983. синдикални радник из Цеља Словенија не 2. и 3. [22]
39. Франце Лубеј 1898—1985. педагог из Љубаљне и један од вођа левог крила Сокола Словенија не 2. и 3. [22]
40. Божо Љумовић 1896—1986. приватни чиновник из Подгорице Црна Гора и Бока да не [23][3]
41. Блажо Марковић 1905—1949. православни свештеник из Бара Црна Гора и Бока да 2. и 3. [24][3]
42. Веселин Маслеша 1906—1943. новинар из Бања Луке Босна и Херцеговина да не погинуо јуна 1943, током битке на Сутјесци [24][3]
43. Радован Мијушковић 1895—1961. адвокат из Уба и један од вођа левог крила Савеза земљорадника Србија да 2. и 3. [25][4]
44. Сима Милошевић 1896—1943. лекар и професор Универзитета у Београду Србија да не погинуо јуна 1943, током битке на Сутјесци [25][4]
45. Иван Милутиновић 1901—1944. приватни намештеник из Подгорице Црна Гора и Бока да 2. погинуо октобра 1944, код Београда [25][3]
46. Јосо Мирковић 1891—1964. трговац из Глиснице, код Пљеваља и члан Народне радикалне странке Санџак да 2. и 3. [26][4]
47. Гојко Николиш 1911—1995. лекар из Сјеничака, код Вргинмоста Хрватска да 2. и 3. [27][4]
48. Срдан Новаковић 1890—1943. капетан Југословенске војске у пензији Црна Гора и Бока да не погинуо јуна 1943, током битке на Сутјесци [27][3]
49. Станко Опачић Ћаница 1903—1994. столар из Брезове Главе, код Карловца Хрватска да 2. и 3. [27][4]
50. Омер Осмић 1883—1944. земљорадник из Прозора Босна и Херцеговина да 2. погинуо децембра 1944. у Прозору [28][3]
51. Ђоко Павићевић 1872—1970. капетан Југословенске војске у пензији Црна Гора и Бока да не [28][3]
52. Марко Павићевић 1883—1973. земљорадник из Ваљева Србија да не [28][3]
53. Ристан Павловић 1887—1943. учитељ из Пљеваља Санџак да не погинуо јуна 1943, код Челебића [28][3]
54. Ката Пејновић 1899—1966. земљорадница из Смиљана, код Госпића Хрватска да 2. и 3. [28][4]
55. Ристо Перовић 1880—1943. потпуковник Југословенске војске у пензији из Бјелопавлића Црна Гора и Бока да не погинуо јуна 1943. током битке на Сутјесци [28][3]
56. Миле Перуничић 1889—1961. политички радник, бивши народни посланик и члан Главног одбора Демократске странке Санџак да 2. и 3. [29][4]
57. Срећко Петровић 1890—1977. земљорадник из Дражевца, код Обреновца Србија да 2. и 3. [29][4]
58. Моша Пијаде 1890—1957. академски сликар и новинар из Беогрда Србија да 2. и 3. [29][4]
59. Нурија Поздерац 1893—1943. бивши сенатор из Цазина Босна и Херцеговина да не погинуо јуна 1943, током битке на Сутјесци [30][3]
60. Јован Поповић 1905—1952. књижевник из Велике Кикинде Војводина не 2. и 3. [31][4]
61. Коча Поповић 1908—1992. књижевник из Београда Србија да 2. и 3. [32][4]
62. Милентије Поповић 1913—1971. инежењер из Београда Србије да 2. и 3. [31][4]
63. Ђуро Пуцар Стари 1899—1979. металски радник из Босанског Грахово Босна и Херцеговина да 2. и 3. [30][3]
64. Јосип Рус 1893—1985. правник и судија из Љубљане, један од вођа левог крила Сокола Словенија не 2. и 3. [33]
65. Брано Савић 1912—1984. правник из Власенице Босна и Херцеговина да 2. и 3. [33][3]
66. Павле Савић 1909—1994. нуклеарни физичар и професор Универзитета у Београду Србија да 2. и 3. [33][4]
67. Јагош Симоновић 1893—1943. православни свештеник протојереј из Колашина Црна Гора и Бока да 2. и 3. [34][3]
68. Никола Срдић 1897—1943. земљорадник из Јелашиноваца, код Санског Моста Босна и Херцеговина да не погинуо 1943. [34][3]
69. Петар Стамболић 1912—2007 студент агрономије из Ивањице Србија не 2. и 3. [34][4]
70. Лука Стевић 1895—1979. земљорадник из Мојковића, код Крупња Србија да 2. и 3. [35][4]
71. Флоријан Сучић ?—1974. председник Окружног народноослободилачког одбора за Ливно и бивши председник градске организације Хрватске сељачке странке у Ливну Хрватска да не [21][4]
72. Ђуро Тиљак 1895—1965 академски сликар из Загреба Хрватска да 2. и 3. [6][4]
73. Тоне Фајфар 1913—1981 графички радник из Љубљане Словенија не 2. [14]
74. Андрија Хебранг 1899—1948. приватни намештеник из Загреба Хрватска да 2. и 3. [16][4]
75. Авдо Хумо 1914—1983. књижевник из Сарајева Босна и Херцеговина да 2. и 3. [18][3]
76. Стојан Церовић 1888—1943. професор и публициста из Никшића Црна Гора и Бока да не умро марта 1943. у Калиновику [7][3]
77. Ђуро Чагоровић 1904—1987. земљорадник из Даниловграда Црна Гора и Бока да 2. [36][3]
78. Родољуб Чолаковић 1900—1983. новинар из Бијељине Босна и Херцеговина да 2. и 3. [36][3]

      Већници АВНОЈ погинули или умрли између Првог и Другог заседања

Извршни одбор АВНОЈ-а[уреди | уреди извор]

Извршни одбор Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) изабран на Првом заседању:

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в АВНОЈ 1983, стр. 412.
  2. ^ а б Skupštine SFRJ 1984, стр. 5.
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае аж Skupštine SFRJ 1984, стр. 7.
  4. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ Skupštine SFRJ 1984, стр. 6.
  5. ^ а б в АВНОЈ 1983, стр. 413.
  6. ^ а б АВНОЈ 1983, стр. 443.
  7. ^ а б АВНОЈ 1983, стр. 415.
  8. ^ АВНОЈ 1983, стр. 447.
  9. ^ а б АВНОЈ 1983, стр. 444.
  10. ^ АВНОЈ 1983, стр. 414.
  11. ^ а б АВНОЈ 1983, стр. 445.
  12. ^ АВНОЈ 1983, стр. 417.
  13. ^ а б в АВНОЈ 1983.
  14. ^ а б АВНОЈ 1983, стр. 419.
  15. ^ а б АВНОЈ 1983, стр. 420.
  16. ^ а б АВНОЈ 1983, стр. 421.
  17. ^ а б АВНОЈ 1983, стр. 446.
  18. ^ а б в АВНОЈ 1983, стр. 422.
  19. ^ а б в г АВНОЈ 1983, стр. 424.
  20. ^ а б в АВНОЈ 1983, стр. 426.
  21. ^ а б в АВНОЈ 1983, стр. 425.
  22. ^ а б в АВНОЈ 1983, стр. 428.
  23. ^ АВНОЈ 1983, стр. 429.
  24. ^ а б АВНОЈ 1983, стр. 430.
  25. ^ а б в АВНОЈ 1983, стр. 431.
  26. ^ АВНОЈ 1983, стр. 432.
  27. ^ а б в АВНОЈ 1983, стр. 433.
  28. ^ а б в г д ђ АВНОЈ 1983, стр. 434.
  29. ^ а б в АВНОЈ 1983, стр. 435.
  30. ^ а б АВНОЈ 1983, стр. 437.
  31. ^ а б АВНОЈ 1983, стр. 436.
  32. ^ АВНОЈ 1983, стр. 4365.
  33. ^ а б в АВНОЈ 1983, стр. 439.
  34. ^ а б в АВНОЈ 1983, стр. 440.
  35. ^ АВНОЈ 1983, стр. 441.
  36. ^ а б АВНОЈ 1983, стр. 416.

Литература[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Списак_већника_Првог_заседања_АВНОЈ-а&oldid=27770048”