Гај (Ковин)

Гај
Гај;
	У смеру казаљке ка сату: Скит Светих 40 мученика Севастијских, Дом здравља, Статуа палим борцима у НОБ-у, Црква Светог Вазнесења Господњег
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобанатски
Општина	Ковин
Становништво
— 2022.	2.486
— густина	26,7*/km2
Географске карактеристике
Координате	44° 47′ 43″ С; 21° 03′ 48″ И / 44.795293° С; 21.063367° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	64 m
Површина	92,8* km2
	Гај Гај на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	26223
Позивни број	013
Регистарска ознака	KO

Гај је насељено место у општини Ковин, у Јужнобанатском округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 2486 становника.

Положај

Гај је изграђен на лесној тераси, на месту где се она благо спушта у алувијалну раван Дунава, на 78 метара надморске висине. Дунав протиче јужним ободом Гаја у дужини од 7 километара. Кроз насеље пролази регионални пут Ковин – Бела Црква. Од Ковина је удаљен 9 километара, а од Беле Цркве 35 километара. Поред тога Гај је повезан асфалтним путем преко Малог Баваништа са Дунавом. Стиже се у оближњи рудник угља Ковин. Близу села се налази и велико налазиште тресета.

Историја

Период од 1355. до 1999. године

Место Гај спада у ред веома старих насеља. Историјски документ о Гају датира из 1355. године када је забележен као насеље које припада Крашовској жупанији. На месту Старог села данас постоји православни манастир и неколико салаша. Током 14. и 15. века Гај је био значајна раскрсница између ковинског утврђења, дубовачког на Дунаву и насеља на северу.

У „Летопису“ Фелика Милекера „У првим налетима Турака био је уништен и све до 1713. године није постојао. После протеривања Турака досељава се известан број становника, а 1717. године припадао је вршачком округу. Године 1753. означен је као српско насеље. Велике поплаве педесетих година 18. века, потпуно су уништиле насеље, тако да је на карти Мерција из 1761. године означено као ненасељено. Након тога насеље се гради на данашњем месту“.

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место припада Панчевачком дистрикту. Село има милитарски статус а становништво је било измешано, српско и влашко.^[1]

"Године 1770. по наређењу Марије Терезије припао је српској војној граници, а 1873. године прикључен је тамишкој жупанији и исте године добија право на одржавање недељних пијаца. Три године касније формирана је Кредитна задруга. Од 1893. до 1895. године подиже се парк у центру насеља“.

Током 1900. године, формирана је Водна задруга која је изградила насип поред Дунава. После Првог светског рата Гај је ушао у састав Подунавске области. У првим послератним годинама доселио се известан број Румуна, претежно сточара и 20 чешких породица из Гарника. Делиблатско-гајска баруштина је исушена до 1925.^[2]

Гај има богату револуционарну традицију. У Гају је 8. марта 1942. године у кући породице Стојковић основан Јужнобанатски партизански одред. У НОБ своје животе дало је близу 200 становника Гаја. У октобру 1965. године у знак сећања на Мишу Стојковића откривена је биста погинулом команданту Одреда.

По попису из 1869. године Гај је имао 1.526 становника, а по последњем попису 2002. године 3.302 становника. Срби су изразито најбројнији народ у Гају.

Прва школа је почела са радом још крајем 18. века као четвороразредна, у 19. веку имала је 6 разреда, а од Другог светског рата је осмогодишња. Помиње се 1840. године као пренумерант месни учитељ Теодор Вујчић. Основна школа „Миша Стојковић“ ради од 1985. године у новој згради која задовољава све захтеве данашњег образовања. У Гају постоји Дом културе у коме ради КУД „Гај“ и библиотека. Постоје Српска православна црква подигнута 1791. године, католичка црква подигнута 1940. године, а у Старом селу Српски православни Манастир светих 40 мученика из 1781. године — Манастир Стари Гај.

Током 1980. године изграђена је нова здравствена станица са апотеком. У Гају постоји неколико спортских клубова: ФК "Партизан“, ОК "Будућност“, Шах клуб „Гај“, Коњички клуб, Удружење спортских риболоваца “Барски караш“ као и Ловачко друштво, Добровољно ватрогасно друштво, Актив жена и друга удружења.

Демографија

У насељу Гај живи 2540 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,0 година (37,9 код мушкараца и 40,1 код жена). У насељу има 989 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,34.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), мада је ово и једно од неколицине места са знатнијом чешком заједницом. У последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	3.139
1953.	3.275
1961.	3.532
1971.	3.701
1981.	3.661
1991.	3.432	3.347
2002.	3.302	3.510
2011.	2.929
2022.	2.486

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	2.619	79,31%
Роми	191	5,78%
Чеси	137	4,14%
Мађари	120	3,63%
Румуни	32	0,96%
Хрвати	8	0,24%
Македонци	8	0,24%
Југословени	8	0,24%
Власи	4	0,12%
Црногорци	3	0,09%
Словаци	2	0,06%
Немци	1	0,03%
непознато	23	0,69%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	10	14
80+	21	50
75—79	29	76
70—74	67	100
65—69	84	118
60—64	88	96
55—59	78	100
50—54	126	111
45—49	129	94
40—44	113	98
35—39	121	94
30—34	115	101
25—29	131	109
20—24	98	93
15—19	90	115
10—14	101	133
5—9	103	111
0—4	86	99
Просек :	37,9	40,1

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	772	833	939	971	1.044	972	989

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	185	214	156	169	129	82	37	11	2	4	3,34

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.300	402	781	64	52	1
Женски	1.369	253	779	299	36	2
УКУПНО	2.669	655	1.560	363	88	3

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	870	476	1	0	113
Женски	413	271	0	1	33
Укупно	1.283	747	1	1	146

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	44	100	25	4	29
Женски	3	3	29	4	6
Укупно	47	103	54	8	35

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	4	16	7	12
Женски	0	2	4	18	25
Укупно	1	6	20	25	37

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	3	0	0	35
Женски	4	1	0	9
Укупно	7	1	0	44

Галерија

Костурница
Спомен плоча
Спомен плоча
Споменик на улазу у Гај

Напомене

→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Гај, на којој се налазе два насеља, Гај и Мало Баваниште.

Референце

^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
^ „Исушење делиблатско-гајске баруштине”, Политика, 10. септ. 1925, стр. 8
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Милекер, Феликс; Пантић, Коста; Белча, Душан (2005). Летописи општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9.
Монографија Подунавске Области 1812-1927, саставио и написао Др. Владимир Марган, „Напредак Пачево“ 1929.
Gaj, Gemeinde an der Banater Sandwüste. (1978.)
Milleker Felix. Geschichte der Gemeinde Gaj (1888)
»Летопис« општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји, Марина М., Беч 1999.
Препоручена литература: [1] [2]

Спољашње везе

WWW.GAJINFO.TK Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (29. април 2020)
Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
Гугл сателитска мапа (Maplandia)
План насеља на мапи (Mapquest)

[1] Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.

[2] „Исушење делиблатско-гајске баруштине”, Политика, 10. септ. 1925, стр. 8

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Сједињене Државе