Општина Ковин

Општина Ковин;
	; Поглед на Дунавац, ка шећерани
Основни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобанатски округ
Седиште	Ковин
Становништво
Становништво	33.722
Географске карактеристике
Површина	730 km2
	;
Остали подаци
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Регистарска ознака	КО

Општина Ковин је општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Јужнобанатски округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 730 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 47.753 ha, а на шумску 10.266 ha). Центар општине је град Ковин. Општина Ковин се састоји од 10 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 33.722 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -3,3‰, а број запослених у општини износи 7.483 људи. У општини се налази 13 основних и 2 средње школе.

На западу се граничи с општином Панчево, на северу с општинама Алибунар и Вршац, на истоку с општином Бела Црква и на југу са Дунавом. Ковинска општина има облик неправилног троугла. Простире се највећим делом на лесној тераси и алувијалној равни Дунава. Јужним делом општине протиче река Дунав. Земљиште је плодно, а најзаступљеније су ритске црнице, ливадске црнице и чернозем. Природни резерват Делиблатска пешчара се највећим делом своје територије управо налази на територији општине Ковин.

У саобраћајном погледу општина Ковин има добар положај. После изградње друмског моста на Дунаву и асфалтног пута према Белој Цркви, постала је значајна раскрсница путева. Најразвијенија привредна грана је пољопривреда.

Географија[уреди | уреди извор]

Јужну границу општине чини река Дунав у дужини од 46 километара. Поред Дунава, 15 километара југозападно од Ковина је језеро Провалија настало великом поплавом Дунава када је пробио насип и издубио корито будућег језера.

На територији општине се налази највећи део Делиблатске пешчаре, 63% или 227,15 км².

Насељена места[уреди | уреди извор]

Мапа општине Ковин

У општини Ковин постоје следећа насеља:

и један град:

Ковин

Постоји и већи број салаша, нарочито у атарима села Плочице и Гаја. Некада омладинско, а данас избегличко насеље Чардак налази се у Делиблатској пешчари. Викенд-насеље, насеље на Дунаву на коме се налази око 300 викендица, викендаша из целе Србије, налази се на путу Ковин-Мало Баваниште, око 10 км од града. Насеље Ибрифор се налази такође на Дунаву, код Ковинско-Смедеревског моста. Броји педесетак кућа. На Ибрифору се налази и пристаниште које је још увек у изградњи и експанзији.

Демографија[уреди | уреди извор]

Етнички састав према попису из 2011.^[1]‍

Срби	25.150	74,58%
Мађари	3.001	8,90%
Роми	1.516	4,49%
Румуни	1.170	3,47%
остали	1.306	3,87%
неизјашњено	951	2,82%
непознато	628	1,86%
укупно: 33.722

Сва насеља осим Скореновца и Шумарка имају већинско српско становништво. Скореновац има мађарску већину, а Шумарак релативну мађарску већину.

Година	Становника	Срби	Немци	Румуни	Мађари	Хрвати	Роми	Словаци	Остали
1910.	34034	45,52%	19,30%	16,65%	15,64%	0,09%	1,28%	0,12%	1,70%
1930.	35600	50,66%	20,68%	н. п.	13,00%	н. п.	н. п.	н. п.	15,64%
1960.	39994	73,10%	н. п.	17,60%	13,59%	н. п.	0,04%	0,14%	5,27%
1990.	38263	73,53%	0,20%	4,54%	10,28%	0,39%	2,47%	0,05%	8,54%
2000.	36802	76,75%	0,13%	3,70%	9,26%	0,30%	3,10%	0,11%	7,44%
2011.	33722	74,58%	0,14%	3,47%	8,90%	0,19%	4,49%	0,04%	8,22%