Poreč (oblast)

За друге употребе, погледајте Пореч (вишезначна одредница).

Пореч
Поглед на Поречку област са планине Лишковац
Највећи градови	Доњи Милановац Рудна Глава
Држава	Србија
Регион	Источна Србија
Административна јединица	Општина Мајданпек Град Бор
Површина	702 km2
Становништво	10.290 (2011)

Пореч је област у источној Србији, заузима слив Поречке реке и средишњи део Ђердапске клисуре, док је на западу и истоку оивичена планинама Лишковац и Мироч. Најзначајније насеље ове области је Доњи Милановац, који се некада и звао Пореч.

Пореч заузима површину од 702 km² и у њој живи 10.290 становника. Већину становништва чине Срби са 79%, а затим следе Власи са 18%.

Област је добила назив по Дунаву и његовим многобројним притокама, и још у 15. веку се спомиње под именом Пореч. Недалеко од Доњег Милановца, неких 15 км узводно, у близини села Бољетин, налази се једно од највећих и најзначајнијих мезолитских и неолитских археолошких налазишта, Лепенски Вир. Најзначајније личности овог краја јесу Капетан Миша Анастасијевић, велики српски трговац и добротвор, и Стефан Стефановић Тенка, војвода Поречки и министар правде и просвете у кнежевини Србији.

Пореч се може поделити на две мање целине: Доњи Пореч (или само Пореч) и Горњи Пореч.

Доњи Пореч

Доњи Пореч обухвата доњи део слива Поречке реке и средишњи део Ђердапске клисуре. Насеља која припадају Доњем Поречу су Доњи Милановац, Клокочевац, Тополница, Мосна, Голубиње, Бољетин и Мироч.

Површина Доњег Пореча је 404 km². У њој према попису из 2011. живи 6.148 становника (према попису из 2002. живело је 7.851 становника). Етнички, становништво највише чине Срби (94%) и Власи (4%).

Горњи Пореч

Горњи Пореч обухвата горњи део слива Поречке реке где Поречка река прима и своје две највежније притоке, Шашку реку и Црнајку. Села која припадају Горњем Поречу су Рудна Глава и Црнајка у општини Мајданпек и Танда и Горњане у граду Бору.

Површина Горњег Пореча је 298 km². У њој према попису из 2011. живи 4.142 становника (према попису из 2002. живело је 4.872 становника). Иако су села ове области традиционално влашка, према попису из 2002. године 55% становништва се представило као Срби, а 42% као Власи.