Грци у Републици Српској

С Википедије, слободне енциклопедије
Грци у Републици Српској
грч. Έλληνες στη Σερβική Δημοκρατία
Flag of Greece.svg Seal of the Republika Srpska.svg
Укупна популација
17(2013)
Језици
грчки и српски
Религија
православље
Српска православна црква

Грци у Републици Српској (грч. Έλληνες στη Σερβική Δημοκρατία) су грађани грчког поријекла и грчке етничке припадности, који живе и раде на територији Републике Српске. Током Одбрамбено-отаџбинског рата у Републици Српској, грчки народ је у великој мјери помагао српски народ, док се одређен број прикључо јединцама у саставу Војске Републике Српске.

Грци немају статус службене националне мањине у Републици Српској, а сходно томе немају представнике и делегате у Вијећу народа Републике Српске, Савјету националних мањина и Савезу националних мањина.

Историјат[уреди | уреди извор]

Грб Грчке добровољачке гарде

Грци су активно учествовали у одбрани српског народа и Републике Српске, током Одбрамбено-отаџбинског рата. Грци у Војсци Републике Српске, су били организовани у Грчку добровољачку гарду. Грчка добровољачка гарда је уживала велику подршку војног руководства Републике Српске, а посебно генерала Ратка Младића на чију наводну иницијативу је, након ослобађања Сребренице у којој су учествовали и припадници ове гарде, у том граду извјешена и грчка застава на рушевинама православне цркве.[1][2] Први одред грчких добровољаца који је чинило око тридесетак војника стигао је у источну Републику Српску током 1993. године, да би до марта 1995. број добровољаца осјетно порастао. Већину добровољаца чинили су припадници радикалних ултрадесних организација, посебно чланови Златне зоре (грч. Λαϊκός Σύνδεσμος – Χρυσή Αυγή).[3]

Религија[уреди | уреди извор]

Грци у Републици Српској, као и већина њихових сународника, у матичној земљи, као и широм свијета су православци.

Култура[уреди | уреди извор]

Припадници грчког народае у Републици Српској, труде се да кроз своје активности задрже традионални начин живота, обичаје, културу и кухињу као у матичној земљи.

Један од бањолучких мостова носи назив Мост Патре, а овај назив је добио као знак захвалности грчком граду Патра. Пријатељство Патре и Бањалуке започело је током ратних година, током којих је једина помоћ Републици Српској долазила управо из Грчке.[4]

Током 2020. године ученици средње економске школе у Добоју су покренули иницијативу о отварању грчког културног центра при овој школи.[5] Иницијатива је прихваћена, а дана 18. јануара 2021. Република Српска је добила први грчки кутак смјештен управо у економској школи у граду Добоју, чиме је овај град постао својеврсна повезница грчког и српског народа. Актицности у овом центру ће бити разнолике, а осим изучавања грчког језика, културе и историје, одржаваће се одговарајући скупови посвећени грчкој умјетности. Свечаном отварању центра присуствовао је и амбасадор Грчке у БиХ Димитриос Папандреу.[6]

Удружења[уреди | уреди извор]

У Републици Српској, постоје два удружења, која окупљају припаднике грчког народа, као и поштоваоце грчке, историје и културе, У Источном Сарајеву је активно Удружење српско-грчког пријатељства Републике Српске. Удружење има за циљ промоцију културних вриједности, туристичких и привредних потенцијала како града Источног Сарајева тако и Републике Српске, укључивање шире друштвене заједнице у културне токове, организовање манифестација, едукативних програма и пројеката, међусобно упознавање и јачање традиције и пријатељских веза између српског и грчког народа, упознавање и учење грчког језика и размјена студената, организовање хуманитарних акција и многе друге. На територији Општине Брод активно је Друштво српско-грчког пријатељства „Свети Сава“.[7]

Распрострањеност[уреди | уреди извор]

По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према подацима које је издала Агенција за статистику Босне и Херцеговине у Републици Српској је живјело 17 Грка.[а] [8]

Значајне личности[уреди | уреди извор]

  • Ставрос Виталис, командант Грчке добровољачке гарде у саставу Војске Републике Српске. [9]
  • Архимандрит Партенијус, грчки свештеник и добротвор који је више од деценију и по у ратно и поратно вријеме долазио у Републику Српску доносећи помоћ грчких донатора, а поред тога помогао више од 70 православних храмова. Овај свешеник је у Републици Српској крстио 740 деце. Он је за своје заслуге проглашен почасним грађанином Приједора, гдје једна улица носи његово име али и Дервенте, Добоја, Козарске Дубице, Костајнице и Новог Града.[10] О хуманитарним подвизима овог грчког свештеника снимљен је документарни филм „Отац Партенијус, почасни грађанин Приједора” у продукцији локалне приједорске телевизије.[11]

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Институције Републике Српске, не признају резултате, приказане од стране Агенције за статистику Босне и Херцеговине, али не планирају издати сопствене податке за ову пописну категорију.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ OMRI Daily Digest II, No. 136, 14 July 1995
  2. ^ „Војска Републике Српске”. Република Српска. Приступљено 1. 8. 2018. 
  3. ^ Anna Stai & Kostas Koutelos (Antinazi Initiative in Athens) "The twilight world of Golden Dawn," Searchlight Magazine (16 Δεκεμβρίου 2003). MHRMI (Macedonian Human Rights Movement International).
  4. ^ „Градски мост у Бањалуци добио таблу са називом „Патра. Глас Бањалуке. Приступљено 3. 5. 2020. 
  5. ^ „Економска школа у Добоју најавила формирање Грчког културног центра”. Глас Српске. Приступљено 18. 1. 2021. 
  6. ^ „Грчки кутак – мјесто повезивања грчког и српског народа”. РТВ Добој. Приступљено 18. 1. 2021. 
  7. ^ „Удружења грађана”. Општина Брод. Архивирано из оригинала на датум 06. 05. 2020. Приступљено 3. 5. 2020. 
  8. ^ „Резултати Пописа 2013, Етничка/национална припадност”. Агенција за статистику БиХ. Приступљено 1. 8. 2018. 
  9. ^ „Пуковник Ставрос Виталис”. Јутјуб. Приступљено 3. 5. 2020. 
  10. ^ „Партенијус - свети човјек великог срца”. РТВ БН. Приступљено 3. 5. 2020. 
  11. ^ „Приједор: Премијерно приказан филм "Отац Партенијус". РТРС. Приступљено 4. 5. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]