Гуљкевичи
| Гуљкевичи Гулькевичи | |
|---|---|
 Црква Свете Тројице у Гуљкевичима | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Јужни ФО |
| Покрајина |  Краснодарска |
| Рејон | Гуљкевички рејон |
| Основан | 1875. |
| Статус града | 1961. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2017. | 34.360 |
| — густина | 1.648,75 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 21′ 24″ С; 40° 43′ 19″ И / 45.3567° С; 40.7219° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 100 m |
| Површина | 20,84 km2 |
.svg)  Гуљкевичи Гуљкевичи на карти Русије | |
.svg) Гуљкевичи Гуљкевичи на карти Краснодарског краја | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 352190 |
| Позивни број | (+7) 86160 |
| ОКАТО код | 03 213 501 000 |
| ОКТМО код | 03 613 101 001 |
.png)
.png)
Гуљкевичи (рус. Гулькевичи) град је на југозападу европског дела Руске Федерације. Налази се на истоку Краснодарске Покрајине и административно припада њеном Гуљкевичком рејону чији је уједно и административни центар.
Према статистичким подацима Националне статистичке службе Русије за 2017. у граду је живело 34.360 становника. Званичан статус града има од 1961. године.
Географија[уреди | уреди извор]
Град Гуљкевичи се налази у источном делу Краснодарске покрајине, односно на северу припадајућег јој Гуљкевичког рејона. Лежи на ниској левој обали реке Кубањ од које је удаљен око 5 км, а са којом је раније био повезан потоком Самојлова Балка. Град се налази на надморској висини од око 100 m, на око 136 км североисточно од покрајинског центра Краснодара.
Историја[уреди | уреди извор]
Савремено градско насеље развило се из железничке станице на линији Ростов на Дону−Владикавказ, која је званично пуштена у употребу 15. јула 1875. године. Како је железничка станица саграђена на имању које је припадало руском војном делатнику Николају Гуљкевичу (1814—1876), сама станица, а касније и насеље које се развило уз њу, добили су име по њему − Гуљкевичи.
Захваљујући повољном географском положају и саобраћајној инфраструктури, насеље се брзо развијало и већ 1902. у њему је живело 950 становника. Године 1935. основан је Гуљкевички рејон, а Гуљкевичи постају рејонско седиште. Први званичан административни статус насеље добија у марту 1959. када му је додељен статус радничке варошице (рус. рабочий посёлок), а свега две године касније и статус званичног града.
Демографија[уреди | уреди извор]
Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 35.244 становника, док је према проценама из 2017. имао 34.360 становнка.[1]
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2017. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| — | 20.280 | 22.052 | 27.290 | 31.668[2] | 35.141[3] | 35.244[4] | 34.360 |
Према статистичким подацима из 2017. град Кропоткин се налазио на 459. месту међу 1.112 званичних градова Руске Федерације. У етничком погледу Руси су чинили апсолутну већину, док су најбројнија мањинска заједница били Јермени и Украјинци са уделом у укупној градској популацији од по 2%.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 22. 12. 2017.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Опште | |
|---|---|
| Народне библиотеке | |
