Длакаво ковиље
| Длакаво ковиље | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Биномно име | |
| Stipa capillata | |
Длакаво ковиље[1] или власасто ковиље[2] (лат. Stipa capillata) је Евроазијска врста трава (Poaceae). Настањује суве степске области и пешчаре средње Европе, Средоземља, Балкана, Мале и средње Азије и Сибира. У тропској Азији може се нађи у Индији.
У Европи, ово је најчешћа врста ковиља. Има га у следећим земљама: Шпанија, Француска, Немачка, Пољска, Аустрија, Хрватска, Словенија, Швајцарска, Чешка, Словачка, Пољска, Мађарска, Србија, Грчка, Италија, Молдавија, Румунија, Бугарска, Русија, Украјина.
Опис биљке[уреди | уреди извор]
Длакаво ковиље је висока, густо бусенаста вишегодишња биљка. Стабљика је витка и усправна, висине 40-90 cm, при основи одрвенела, гола. Листови кончасто-линеарни, свега 1 mm уски, таласасто савијене лиске, са наличја длакави, вршним рукавцем обухватају цваст. Лисни рукавац је ± гладак, дужи од интернодија. Лигула 1-2 мм дуга, зашиљена. Плеве приближно једнаке, дуге 10-12 mm, уске и дуго зашиљене, са три јасна нерва. Плевице дуге 11-14 mm, при основи с белим длакама. Осје плевице је – налик на бодљу – дуго 10-20 cm, рапаво, у горњем делу је коленасто свинуто, ниже спирално усукано (није перасто већ голо, те се лако разликује од перастог и пешчарског ковиља, које се понекад може наћи на истом станишту). Осје формира растреситу али доста обилату, длакаву метлицу, дугу 10-15 cm, са по 1-4 класића на гранчицама.
И остале врсте ковиља су дужих власи осја – код овог ковиља су најкраће (максимално 20 cm), али су joj метлице дуже него код других врста (до 15 cm), што је чини лако препознатљивом у роду Stipa.
Плод је 10-12 mm дуг, лако се качи за кожу животиња, те се биљка шири зоохоријом.
Биљка цвета целог лета, од јула до септембра.
Станиште[уреди | уреди извор]
Длакаво ковиље расте на сувим степским стаништима и у пустарама, а на вишим положајима у отвореним травним фитоценозама каменитих падина, где преферира кречњачке и силикатне подлоге.
Биљка је флорни елемент евроазијско-континенталног карактера.
Нека од места у Србији где је забележена: Сува планина, Пожежешка[3] и Делиблатска пешчара, Фрушка гора, Вршачки брег, местимично у Бачкој, у вегетацији Тителског брега, Великог римског шанца код Темерина, Суботичке пешчаре и у малобројним популацијама на још неким изолованим местима.
Привредни значај[уреди | уреди извор]
Длакаво ковиље има мали значај као крмна биљка, али је значајно тамо где нема других трава. Стока га једе само до класања. Ос цвасти је штетна, јер се увлачи у вуну и кожу оваца.
Поред пешчарског ковиља (S. borysthenica) ово је још једна пионирска врста која међу првима везује еолске пескове. Нестане међутим тамо где се врши јака испаша.
| Врсте рода Stipa – ковиље |  |
|---|---|
|
· S. aristella · S. balcanica · S. borysthenica · S. bromoides · S. capillata · S. dasyphylla · S. eriocaulis · S. lessingiana · S. pennata · S. pulcherrima · S. tirsa · |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Milan Čanak, Stanija Parabućski, Momčilo Kojić (1978): Ilustrovana korovska flora Jugoslavije. Matica srpska Novi Sad; p. 409
- ^ Dušan Vladislav Pažđerski (2002): Poljsko-srpskohrvatski rečnik biljaka. Ekskluzivno za Projekat Rastko - Poljska; p. 34
- ^ Младен Јосифовић, Милоје Сарић, eds. (1970—1992): Флора СР Србије, I-X, Српска Академија наука и уметности, Београд.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- RBG Kew: GrassBase - Stipa capillata Description (језик: енглески)
- Stipa capillata (језик: мађарски)