Трговина људским органима на Косову и Метохији

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Досије Жута кућа)
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Трговина људским органима на Косову и Метохији (или Досије Жута кућа) је назив који се у јавности користи за истрагу о трговини људским органима у Албанији и на Косову и Метохији током 1999. године. Прва је тврдње о трговини људским органима изнела у јавност бивша тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте, у својој књизи „Лов: Ја и ратни злочинци”, коју је објавила по одласку са дужности.[1] У својој књизи, Карла дел Понте је изнела податке да је 1999. године сазнала од новинара да је око 300 Срба и других неалбанаца било отето и транспортовано у Албанију, где су им вађени органи, који су затим слани у Италију, одакле су дистрибуисани у клинике широм Европе. У књизи она спомиње насеље Бурел у Албанији, где су жртвама вађени органи у кући коју она у књизи назива жута кућа.[2]

Српско Тужилаштво, али и међународна организација за заштиту људских права Хјуман рајтс воч[3]тражили су од Албаније да покрене истрагу о наводима о трговини органима отетих Срба.

Према извештају Савета Европе од 12. децембра 2010. године организатор отимања људи и трговине људским органима био је Хашим Тачи и Дреничка група.[4]

Жута кућа[уреди | уреди извор]

„Жута кућа“ се налази у селу Рибе, недалеко од града Бурела на северу Албаније.[5] Кућа је данас беле боје, и у њој живе чланови породице Катучи.[5] Породица негира да је њихова кућа икада била место на коме су заробљеницима вађени органи. У почетку су чланови породице Катучи негирали и да је кућа била жуте боје, међутим након што су истражиоци испод садашње беле фасаде пронашли трагове жуте боје, породица је променила причу, тврдећи да је кућа офарбана у жуто пред једну свадбу.[5][6]

У близини куће пронађене су празне флаше од инфузионе течности, са средствима за опуштање мишића, завоји и игле.[5]

Истрага Хашког трибунала[уреди | уреди извор]

Хашки Трибунал покренуо је 13. јануара 2005. године истрагу о трговини органима, на основу предмета који су пронађени у жутој кући. Истрага је носила назив Дон Кихот. Истражиоци Хашког трибунала пронашли су у жутој кући разне предмете, за које је постојала основана сумња да су коришћени за вађење органа отетим Србима и неалбанцима. Међу предметима који су пронађени, налазили су пластичне посуде, празне боце са називима лекова који се користе при хируршким интервенцијама (tranxene, chlooraphemical, cinarizine, biscopean), и металне крхотине које су подсећале на остатке хируршких инструмената.

Истрага српског тужилаштва за ратне злочине[уреди | уреди извор]

Према истрази коју је спровело српско тужилаштво за ратне злочине, хируршки захвати над жртвама трговине органима извођени су у домовима здравља или болницама који су током рата коришћени за лечење војника ОВК. За те потребе коришћен је део болнице у касарни „Бајрам Цури”, дом здравља у фабрици „Кока-Коле” у Тирани, неуропсихијатријска болница у затвору број 320 у месту Бурељ и приватна кућа адаптирана у болницу у близини места Тропоја, такозвана жута кућа. Поред тих локација, српско тужилаштво располаже подацима да је постојао и илегални затвор у руднику Дева који се налази у пограничном делу између Космета и Албаније, један крај тунела је на Космету, а други у Албанији.[7]

Извештај Савета Европе[уреди | уреди извор]

Дана 12. децембра 2010. Дик Марти поднео је извештај Савету Европе[8] где је Хашима Тачија означио као вођу мафијашке групе одговорну за трговину оружјем, дроге и људских органа.[9]

Као одговор, ЕУ и Еулекс су изјавили да они сматрају да је извештај веома озбиљан и да траже доказе.[10]

Тачи је оповргао све оптужбе и најавио тужбу против Дика Мартија.[11]

Дана 11. јануара 2011. године ухапшен је Истанбулу доктор Јусуф Сонмез, „главни хирург“ у операцијама вађења органа на Косову.[12]

Еулексов процес против трговаца људским органима[уреди | уреди извор]

Еулекс је 4. марта 2011. донео одлуку о покретању кривичног процеса против оптужених за трговину људским органима на Косову и Метохији. Оптужнице су поднете против Луфтија Дервишија, Дритона Џилте, Сокола Хајдинија и Илира Речаја везано за њихове активности у приштинској клиници „Медикус“. Међу осумњиченима су и бивши секретар за здравство Речај који је противзаконито издао лиценцу приштинској клиници „Медикус“ за трансплантацију људских органа. Један од осумњичених је и Турчин Јусуф Сонмез.[13]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Кушнер вређао новинара због „жуте куће””. Politika Online (на језику: српски). 2. 3. 2010. Приступљено 28. 10. 2017. 
  2. ^ Гускова, Јелена (6. 1. 2009). „Јелена Гускова: Поводом књиге Карле дел Понте "Лов: ја и ратни злочинци"”. Нова српска политичка мисао (на језику: српски). Приступљено 28. 10. 2017. 
  3. ^ „Kosovo/Albania: Investigate Postwar Abductions, Transfers to Albania”. Human Rights Watch (на језику: енглески). 4. 5. 2008. Приступљено 28. 10. 2017. 
  4. ^ „Tači i OVK iza trgovine organima”. B92.net (на језику: српски). 15. 12. 2010. Приступљено 28. 10. 2017. 
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 „Албанија - Жута кућа на крају уклетог села”. Радио-телевизија Србије (на језику: српски). 22. 9. 2008. Приступљено 28. 10. 2017. 
  6. ^ Flottau, Renate (22. 9. 2008). „ALBANIEN: Das Haus am Ende der Welt”. Der Spiegel (на језику: немачки). Приступљено 28. 10. 2017. 
  7. ^ „Хирург Кодра: Пресађивали смо органе у болници „Мајка Тереза””. Politika Online (на језику: српски). 24. 12. 2010. Приступљено 28. 10. 2017. 
  8. ^ „PACE website”. assembly.coe.int (на језику: енглески). 12. 12. 2010. Приступљено 28. 10. 2017. 
  9. ^ Lewis, Paul (14. 12. 2010). „Kosovo PM is head of human organ and arms ring, Council of Europe reports”. The Guardian (на језику: енглески). Приступљено 28. 10. 2017. 
  10. ^ „Organhandel-Vorwurf gegen Thaci: EU fordert Beweise”. Die Presse (на језику: немачки). 15. 12. 2010. Приступљено 28. 10. 2017. 
  11. ^ B92 - News - In focus - Poll: 49 percent of Serbians support EU accession, Приступљено 9. 4. 2013.
  12. ^ „Ухапшен "доктор Франкенштајн"”. Радио-телевизија Србије (на језику: српски). 11. 1. 2011. Приступљено 28. 10. 2017. 
  13. ^ „ЕУЛЕКС ОТВАРА ПРОЦЕС ПРОТИВ ТРГОВАЦА ЉУДСКИМ ОРГАНИМА”. РЕПУБЛИКА СРПСКА - РТРС (на језику: српски). 4. 3. 2011. Приступљено 28. 10. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Трговина_људским_органима_на_Косову_и_Метохији&oldid=23522247”