Трговина људским органима на Косову и Метохији

Из Википедије, слободне енциклопедије

Трговина људским органима на Косову и Метохији (или Досије Жута кућа) је назив који се у јавности користи за истрагу о трговини људским органима у Албанији и на Косову и Метохији током 1999. године. Прва је тврдње о трговини људским органима изнела у јавност бивша тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте, у својој књизи „Лов: Ја и ратни злочинци”, коју је објавила по одласку са дужности.[1] У својој књизи, Карла дел Понте је изнела податке да је 1999. године сазнала од новинара да је око 300 Срба и других неалбанаца било отето и транспортовано у Албанију, где су им вађени органи, који су затим слани у Италију, одакле су дистрибуисани у клинике широм Европе. У књизи она спомиње насеље Бурел у Албанији, где су жртвама вађени органи у кући коју она у књизи назива жута кућа.[2]

Српско Тужилаштво, али и међународна организација за заштиту људских права Хјуман рајтс воч[3] тражили су од Албаније да покрене истрагу о наводима о трговини органима отетих Срба.

Према извештају Савета Европе од 12. децембра 2010. године организатор отимања људи и трговине људским органима био је Хашим Тачи и Дреничка група.[4]

Жута кућа[уреди]

Страдање и прогон Срба
У Османском царству
Сеча кнезова
У Аустроугарској
Логори
Добој
У Независној Држави Хрватској
Усташе · Католичка црква и усташе
Логори
Вила Лубурић · Даница · Ливно
Доња Градина · Ђаково
Госпић · Јадовно · Јасеновац
Јастребарско · Керестинец · Крушчица
Лепоглава · Лобор · Паг
Сајмиште · Стара Градишка
Ступачиново · Тења · Цапраг
Усташе
Анте Павелић · Миле Будак
Мирослав Филиповић · Петар Брзица
Оружје за масовно убијање:
Србосјек · Србомлат
Мађарска окупација Бачке и Барање
Рација у јужној Бачкој
Ратови током распада Југославије
Хрватска
Западна Славонија · Корански мост
Карловац · Госпић · Загреб
Паулин Двор · Церна · Медачки џеп
Бљесак · Олуја · Вариводе
Босна и Херцеговина
Башчаршија · Сијековац · Брадина
Чемерно · Бањалука · Бјеловац
Силос · Челебићи · Кравица
Косово и Метохија
Пећ · Липљан · Радоњићко језеро
Лапушник · Старо Грацко · Гњилане
Ораховац · Трговина органима · Подујево
Гораждевац · Мартовски погром

„Жута кућа“ се налази у селу Рибе, недалеко од града Бурела на северу Албаније.[5] Кућа је данас беле боје, и у њој живе чланови породице Катучи.[5] Породица негира да је њихова кућа икада била место на коме су заробљеницима вађени органи. У почетку су чланови породице Катучи негирали и да је кућа била жуте боје, међутим након што су истражиоци испод садашње беле фасаде пронашли трагове жуте боје, породица је променила причу, тврдећи да је кућа офарбана у жуто пред једну свадбу.[5][6]

У близини куће пронађене су празне флаше од инфузионе течности, са средствима за опуштање мишића, завоји и игле.[5]

Истрага Хашког трибунала[уреди]

Хашки Трибунал покренуо је 13. јануара 2005. године истрагу о трговини органима, на основу предмета који су пронађени у жутој кући. Истрага је носила назив Дон Кихот. Истражиоци Хашког трибунала пронашли су у жутој кући разне предмете, за које је постојала основана сумња да су коришћени за вађење органа отетим Србима и неалбанцима. Међу предметима који су пронађени, налазили су пластичне посуде, празне боце са називима лекова који се користе при хирушким интервенцијама (tranxene, chlooraphemical, cinarizine, biscopean), и металне крхотине које су подсећале на остатке хирушких инструмената.

Истрага српског тужилаштва за ратне злочине[уреди]

Према истрази коју је спровело српско тужилаштво за ратне злочине, хируршки захвати над жртвама трговине органима извођени су у домовима здравља или болницама који су током рата коришћени за лечење војника ОВК. За те потребе коришћен је део болнице у касарни „Бајрам Цури”, дом здравља у фабрици „Кока-Коле” у Тирани, неуропсихијатријска болница у затвору број 320 у месту Бурељ и приватна кућа адаптирана у болницу у близини места Тропоја, такозвана жута кућа. Поред тих локација, српско тужилаштво располаже подацима да је постојао и илегални затвор у руднику Дева који се налази у пограничном делу између Космета и Албаније, један крај тунела је на Космету, а други у Албанији.[7]

Извештај Савета Европе[уреди]

Дана 12. децембра 2010. Дик Марти поднео је извештај Савету Европе[8] где је Хашима Тачија означио као вођу мафијашке групе одговорну за трговину оружјем, дроге и људских органа.[9]

Као одговор, ЕУ и Еулекс су изјавили да они сматрају да је извештај веома озбиљан и да траже доказе.[10]

Тачи је оповргао све оптужбе и најавио тужбу против Дика Мартија.[11]

Дана 11. јануара 2011. године ухапшен је Истанбулу доктор Јусуф Сонмез, „главни хирург“ у операцијама вађења органа на Косову.[12]

Еулексов процес против трговаца људским органима[уреди]

Еулекс је 4. марта 2011. донео одлуку о покретању кривичног процеса против оптужених за трговину људским органима на Косову и Метохији.[13] Оптужнице су поднете против Луфтија Дервишија, Дритона Џилте, Сокола Хајдинија и Илира Речаја везано за њихове активности у приштинској клиници „Медикус“.[13] Међу осумњиченима су и бивши секретар за здравство Речај који је противзаконито издао лиценцу приштинској клиници „Медикус“ за трансплантацију људских органа. Један од осумњичених је и Турчин Јусуф Сонмез.[13]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Кушнер вређао новинара због „жуте куће. Политика. Приступљено 14. 12. 2010.  (српски)
  2. „Поводом књиге Карле дел Понте „Лов: ја и ратни злочинци. НСПМ. Приступљено 14. 12. 2010.  (српски)
  3. „Kosovo/Albania: Investigate Postwar Abductions, Transfers to Albania”. HRW. Приступљено 14. 12. 2010.  (енглески)
  4. „Tači i OVK iza trgovine organima”. Б92. Приступљено 14. 12. 2010.  (српски)
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 „Albanija - Žuta kuća na kraju ukletog sela”. РТС. Приступљено 17. 12. 2010.  (српски)
  6. „Das Haus am Ende der Welt”. DER SPIEGEL. Приступљено 17. 12. 2010.  (немачки)
  7. http://www.politika.rs/rubrike/dosije-Hasim-Taci/Srtbija-o-Taciju/Hirurg-Kodra-Presadjivali-smo-organe-u-bolnici-Majka-Tereza.sr.html Политика: Хирург Кодра: Пресађивали смо органе у болници „Мајка Тереза”, 25. децембар 2010.
  8. pace news, Приступљено 9. 4. 2013.
  9. Kosovo PM is head of human organ and arms ring, Council of Europe reports | World news | The Guardian, Приступљено 9. 4. 2013.
  10. Organhandel-Vorwurf gegen Thaci: EU fordert Beweise « DiePresse.com, Приступљено 9. 4. 2013.
  11. B92 - News - In focus - Poll: 49 percent of Serbians support EU accession, Приступљено 9. 4. 2013.
  12. РТС: Ухапшен „доктор Франкенштајн“, 11. јануар 2011., Приступљено 9. 4. 2013.
  13. 13,0 13,1 13,2 „Еулекс отвара процес против трговаца људским органима”. РТРС. 4. 3. 2011. 

Спољашње везе[уреди]