Драгиша Станојевић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Др Драгиша Станојевић)
Драгиша Станојевић
Лични подаци
Датум рођења1844.
Место рођењаБеоград,
Датум смрти1918.
Место смртиНиш,

Драгиша Станојевић (Београд, 4. април 1844— Ниш, 9. новембар 1918) српски је политичар, правник и књижевник.[1] Био је управник Народне библиотеке у Београду од јула 1897. до септембра 1900. године.[1] Докторирао је права у Бону. Бавио се политиком и био је социјалиста, дуго времена је провео у изгнанству из Србије.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Он је син пуковника Јеремије Станојевића (1808-1869) и Марије Ненадовић (1817-1908). По оцу је унук кнеза Николе Станојевића и праунук кнеза Станоја из Зеока, а по мајци је унук проте Матеја Ненадовића и праунук обор-кнеза Алексе Ненадовића.

Уз Димитрија Туцовића и Радована Драговића био је један од познатијих српских социјалиста. Као књижевник познат је по добрим преводима и препевима класичних дела италијанске књижевности: Дантеове „Божанствене комедије“, Тасовог „Ослобођеног Јерусалима“, Ариостовог „Бесног Роланда“.[2]

После студија у Немачкој 1865. год одлази у Париз. По повратку у земљу 2. септембра 1867. године постаје професор на Правном факултету у Великој школи. После убиства Кнеза Михаила на Кошутњаку, Драгиши се суди јер је са групом студената изашао на улицу. И ако ослобођен кривице са својим оцем и стрицем Јаковом који су такође окривљени за заверу па ослобођени, напустио је Србију. Враћа се после 14 година и запошљава се као секретар у Министарству Финансија. Због симпатија према Радикалној странци иста га 1890. године поставља за владиног комесара Народне банке а исте године као кандидат Радикалне странке постаје посланик у Скупштини. Од 1897. год. Драгиша Станојевић углавном живи од свог књижевног рада.[3]

Док је био на месту управника, бринуо је о побољшању материјалног положаја библиотеке, утврдио стварно стање фонда, а посебну пажњу је посветио враћању више хиљада публикација позајмљених из библиотеке.[1] Радио је на изради закона о Народној библиотеци у Београду од 1901. године.[1]

Одабрана дела[уреди | уреди извор]

  • Писмо народу српском : од народног посланика Драгише Станојевића
  • Чему се спрема Србија, а шта се приправља на западу : отворено писмо Г. Јовану Павловићу
  • Глухо доба у Радикалној странци
  • Кајмакамци : два листа из српске историје, један прљав и мрачан, други чист и светао
  • Вођама омладинским - говори
  • Шта није говорено на Св. Саву у Вел. школи? - есеј
  • Шта је говорено на Св. Саву у Вел. школи? : одговор новинама „Србији“ од 17. јануара - есеј
  • Династијашима - есеј
  • Немачка мисија на Истоку
  • Интереси српства
  • Песме против тираније - поезија
  • Ђацима четврте године Правног факултета београдског - говори

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Мирчов, Светлана (2004). „„Драгиша Станојевић као библиотекар Народне библиотеке у Београду“”. Гласник Народне библиотеке Србије. Приступљено 16. 1. 2012. [мртва веза]
  2. ^ а б „„Управници“”. Народна библиотека Србије. Приступљено 16. 1. 2012. 
  3. ^ Милош Јовановић: „Изабрани списи Драгише Станојевића“, Нови Сад, 1957.
Функције у институцијама културе
Директор Народне библиотеке Србије
1897—1900
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Драгиша_Станојевић&oldid=26871438”