Владимир Стевановић (филолог)
Владимир Стевановић | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 1930. |
| Место рођења | Владичин Хан, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 1979. (48/49 год.) |
Владимир Депа Стевановић (Владичин Хан, 1930 — 1979) био је југословенски друштвено-политички радник.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
 | Овај одељак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Основну школу и гимназију завршио је у Врању. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду 1957. године, на групи за југословенску књижевност и српскохрватски језик, где је одбранио и магистарски рад 1971. године. Члан је савеза комуниста од 1952. године.
Рођен је у учитељској породици. Радио је као професор у гимназији и Учитељској школи у Врању. Био је републички секретар за образовање и науку од 1972. године до 1977. године, а од 1977. до 1979. године управник Народне библиотеке Србије. Постао је члан Извршног већа СР Србије 1974. године. Бавио се проучавањем особености говора насеља у Врањској котлини и долини реке Пчиње.
Био је активан политичар, укључен у обнову и изградњу земље после Другог светског рата. Биран је за посланика Просветно-културног већа Савезне скупштине, одборника општинске и среске скупштине у Врању и Лесковцу, председника Савета за просвету Врањског среза, члана Културно-просветне заједнице Србије, управе Друштва за српскохрватски језик и књижевност, Савета за просвету СР Србије, секретара општинског комитета Савеза комуниста, председника Комисије за политички и идејно-васпитни рад среског одбора ССРНС, члана Секретаријата идеолошке комисије Централног комитета СКС и секретара Међуопштинске конференције Савеза комуниста у Врању.
Био је члан и први председник Међурепубличке и покрајинске комисије за реформу образовања, члан одбора ЦК СКС за прославу 40. годишњице доласка Тита на чело СКЈ и секретар Збора СК МЗ Чукур чесма - Стари град. Као републички секретар држао је предавања по позиву на универзитетима у Берлину и Лајпцигу. Држао је и наставу у Нишу, на позив Универзитета у Нишу, као и предавања на семинарима за просветне раднике. Многа од тих предавања објављена су у часописима.
Изненада је преминуо 1979. године.
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Симоновић, Томислав; Димитријевић, Нела; Јањић, Марина; Ђорђевић, Миле; Мишић Станковић, Сузана; Стојиљковић, Ненад; Петровић, Нада (2021). Знамените личности врањске Гимназије. Врање: Врањска гимназија. ISBN 978-86-80562-02-5. Приступљено 7. 3. 2023.
