Душан Каназир

Душан Каназир
Душан Каназир
Лични подаци
Датум рођења	(1921-06-28)28. јун 1921.
Место рођења	Мошорин, Краљевина СХС
Датум смрти	19. септембар 2009.(2009-09-19) (88 год.)
Место смрти	Београд, Србија

Душан Каназир (Мошорин, 28. јун 1921 — Београд, 19. септембар 2009) био је српски молекуларни биолог и академик.

Биографија

Рођен у Мошорину 28. јуна 1921. као син Тодора–Тоше, берберина. Родитељи су 1925. прешли у Нови Сад, где је отац добио посао у Банској управи и Женској учитељској школи. Душан се школовао у Новом Саду и матурирао 1940. у II мушкој гимназији. После рата прешао је у Београд. Студирао је медицину у Паризу (1945–49), а дипломирао је у Београду 1949. године. Докторирао је 1955. године у Бриселу у области физиолошких наука. Постдокторске студије обавио је у САД.

Душан Каназир је био професор по позиву у Америци, Белгији и Јапану. Као угледан научник биран је у многе значајне форуме и обављао је више одговорних функција. Био је министар за науку и технологију републике Србије од 1996–1998. године. Као академик биран је за потпредседника (1971–81) и председника (1981–94) САНУ. Био је члан многих најугледнијих међународних асоцијација.

Он је био иницијатор оснивања нове студијске групе Молекуларна биологија и физиологија, 1972. године, на Одсеку за биологију ПМФ Универзитета у Београду, данашњи Биолошки факултет. Био оснивач и први шеф Катедре за биохемију и молекуларну биологију на истом одсеку. Каназир је позивао најпознатије светске научнике да држе предавања у Београду и пренесу своја искуства српским студентима.

Основао је Лабораторију за биологију (данас Лабораторија за молекуларну биологију и ендокринологију) у Институту за нуклеарне науке „Винча“, 1949. године.

Истраживања академика Каназира била су усмерена претежно на изучавање биолошких функција и метаболизма нуклеинских киселина; процеса мутагенезе изазваним зрачењем или факторима животне средине; на процесе транскрипције, транслације и посттранслационих модификација и на изучавање могућности исправке грешака у молекулу ДНК односно оштећеном геному, као и могућности опорављања организама после зрачења, од бактерија па до сисара. У каснијој фази свог научног рада, Каназир је истраживања усмерио на изучавање молекуларне биологије стреса и улоге стреса у настанку канцера и кардиоваскуларних обољења.

Објавио је преко 450 радова у земљи и свету. Био је ментор или члан комисије у одбрани преко 40 магистарских и докторских теза.

Преминуо је 19. септембра 2009.

Поводом 100 година од његовог рођења у САНУ је 15. децембра 2021. одржан свечани скуп.

Награде

• 1999: Награда Браћа Карић
• Седмојулска награда
• Награда АВНОЈ-а
• Орден рада III реда
• Орден рада са црвеном заставом
• Орден заслуга за народ са златном звездом
• Орден братства и јединства
• Орден командира Легије части

Галерија

• 
  Душан Каназир
• 
  Душан Каназир и Александар Деспић
• 
  Душан Каназир и Александар Деспић
• 
  Душан Каназир, Александар Деспић и Драгослав Срејовић
• 
  Душан Каназир и Александар Деспић на Скупштини оснивача САНУ 1989. године
• 
  Душан Каназир и Александар Деспић на Скупштини оснивача САНУ 1989. године

Спољашње везе

• Биографија на сајту САНУ
• Преминуо академик Душан Каназир („Вечерње новости“)
• Преминуо Душан Каназир (РТС)