Велибор Глигорић
| Велибор Глигорић | |
|---|---|
 Велибор Глигорић | |
| Датум рођења | 27. јул 1899. |
| Место рођења | Рипањ Краљевина Србија |
| Датум смрти | 3. октобар 1977. (78 год.) |
| Место смрти | Београд Социјалистичка Федеративна Република Југославија |
Велибор Глигорић (Рипањ, 27. јул 1899 — Београд, 3. октобар 1977) је био књижевни и позоришни критичар, професор Универзитета у Београду, уредник многих листова, а од 4. новембра 1965. до 16. децембра 1971. обављао је дужност председника САНУ.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је од оца Димитрија Глигорића Сокољанина (1869—1913), учитеља пореклом из Доње Љубовиђе, и мајке Стане, рођене Ђурђевић, учитељице из Новог Сада. Студије права је почео у Француској, а завршио их 1924. у Београду.[1] Радио је као службеник у Министарству трговине и индустрије Краљевине Југославије, 1926—1941, а након Другог светског рата као директор Драме Народног позоришта у Београду, 1945—1948. и као управник Југословенског драмског позоришта у Београду, 1948—1958.
Био је професор Филозофског факултета у Београду и имао је титулу dr hc Београдског универзитета.
Дописни члан САНУ, на Одељењу литературе и језика, постао је 14. јуна 1955, а редовни 30. јануара 1958. Функцију секретара САНУ обављао је од 15. априла 1960. до 21. децембра 1961, потпредседника од 21. децембра 1961. до 4. новембра 1965, а председник је био од 4. новембра 1965. до 16. децембра 1971. [2]
Године 1969. био је председник Савета југословенских академија наука и уметности.
Добитник је Седмојулске награде, 1960; Награде АВНОЈ-а, 1968; Вукове награде, 1969. Ордена заслуга за народ са златном звездом, 1964; Ордена Републике са златним венцем, 1969; Ордена братства и јединства 1. Реда и Ордена рада 1. реда.
Био је ожењен Савком (1919), професорком Економског факултета, рођеном у Ваљеву од оца Љубомира Петровића и мајке Милене који су склопили брак 1911. у Ваљеву.[3]
Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.
Дела[уреди | уреди извор]
- Критике, Београд, Просвета, 1945.
- Српски реалисти, Београд, Просвета, 1960.
- У Вихору, фрагменти, огледи, студије, Београд, Нолит, 1962.
- Огледи и студије, Београд, Просвета, 1963.
- Бранислав Нушић, Београд, Просвета, 1964.
- Портрети, Београд, Просвета, 1965.
- Хроника једног доба / В. Григорић / Београд : Српска књижевна задруга, 1965.
- Јаков Игњатовић, предавање одржано на Коларчевом народном универзитету, Београд, изд. Коларчев народни универзитет, 1949.
- Критички радови Велибора Глигорића, приредила Хатиџа Крњевић, Нови Сад, Матица српска, 1983.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Симо Ц. Ћирковић: Ко је ко у Недићевој Србији 1941-1944, изд. Просвета, Београд 2009, одредница „Глигорић, Велибор Д.“ pp. 124. COBISS.SR 170123788
- ^ „Велибор Глигорић”. Просвета. Приступљено 28. 1. 2018.
- ^ Милорад Радојчић: „Рођени, венчани и умрли 1911. године“, pp. 136, у публикацији „Колубара велики народни календар за просту 2011. годину“, Ваљево
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Претходник: Илија Ђуричић |
Председник Српске академије наука и уметности 1965 — 1971 |
Наследник: Павле Савић |
