Велибор Глигорић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Велибор Глигорић
VeliborGligoric.jpg
Велибор Глигорић
Датум рођења (1899-07-27)27. јул 1899.
Место рођења Рипањ
Краљевина Србија
Датум смрти 3. октобар 1977.(1977-10-03) (78 год.)
Место смрти Београд
СФР Југославија

Велибор Глигорић (Рипањ, 27. јул 1899Београд, 3. октобар 1977) је био књижевни и позоришни критичар, професор Универзитета у Београду, уредник многих листова, а од 4. новембра 1965. до 16. децембра 1971. обављао је дужност председника САНУ.

Биографија[уреди]

Velibor Gligorić 1967.jpg

Рођен је од оца Димитрија Глигорића Сокољанина (1869—1913), учитеља пореклом из Доње Љубовиђе, и мајке Стане, рођене Ђурђевић, учитељице из Новог Сада. Студије права је почео у Француској, а завршио их 1924. у Београду.[1] Радио је као службеник у Министарству трговине и индустрије Краљевине Југославије, 1926—1941, а након Другог светског рата као директор Драме Народног позоришта у Београду, 1945—1948. и као управник Југословенског драмског позоришта у Београду, 1948—1958.

Био је професор Филозофског факултета у Београду и имао је титулу dr hc Београдског универзитета.

Дописни члан САНУ, на Одељењу литературе и језика, постао је 14. јуна 1955, а редовни 30. јануара 1958. Функцију секретара САНУ обављао је од 15. априла 1960. до 21. децембра 1961, потпредседника од 21. децембра 1961. до 4. новембра 1965, а председник је био од 4. новембра 1965. до 16. децембра 1971.

Године 1969. био је председник Савета југословенских академија наука и уметности.

Добитник је Седмојулске награде, 1960; Награде АВНОЈ-а, 1968; Вукове награде, 1969. Ордена заслуга за народ са златном звездом, 1964; Ордена Републике са златним венцем, 1969; Ордена братства и јединства 1. Реда и Ордена рада 1. реда.

Био је ожењен Савком (1919), професорком Економског факултета, рођеном у Ваљеву од оца Љубомира Петровића и мајке Милене који су склопили брак 1911. у Ваљеву.[2]

Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

Дела[уреди]

  • Критике, Београд, Просвета, 1945.
  • Српски реалисти, Београд, Просвета, 1960.
  • У Вихору, фрагменти, огледи, студије, Београд, Нолит, 1962.
  • Огледи и студије, Београд, Просвета, 1963.
  • Бранислав Нушић, Београд, Просвета, 1964.
  • Портрети, Београд, Просвета, 1965.
  • Хроника једног доба / В. Григорић / Београд : Српска књижевна задруга, 1965.
  • Јаков Игњатовић, предавање одржано на Коларчевом народном универзитету, Београд, изд. Коларчев народни универзитет, 1949.
  • Критички радови Велибора Глигорића, приредила Хатиџа Крњевић, Нови Сад, Матица српска, 1983.

Референце[уреди]

  1. Симо Ц. Ћирковић: Ко је ко у Недићевој Србији 1941-1944, изд. Просвета, Београд 2009, одредница „Глигорић, Велибор Д.“ pp. 124. (COBISS.SR)
  2. Милорад Радојчић: „Рођени, венчани и умрли 1911. године“, pp. 136, у публикацији „Колубара велики народни календар за просту 2011. годину“, Ваљево

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Илија Ђуричић
Председник Српске академије наука и уметности
19651971
Наследник:
Павле Савић