Закочно зрачење
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али они нису унети у сам текст. (о уклањању шаблона обавештења) |
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. (о уклањању шаблона обавештења) |
Закочно зрачење је електромагнетно зрачење настало убрзавањем (успоравањем) наелектрисане честице скренуте са првобитне путање под утицајем друге наелетрисане честице. Првобитно се радило о скретању електрона, под утицајем наелетрисања атомског језгра. Спектар закочног зрачења је континуалан.
Закочно зрачење је први открио Никола Тесла у серији експеримената са високофреквентним гасним пражњењем које је изводио између 1888. и 1897. године.[тражи се извор] Међутим, то је прошло незапажено па је Рендген 1895. године независно дошао до истог открића; пошто није знао о каквим зрацима је реч дао им је име x-зраци. За то откриће Рендген је добио Нобелову награду за физику 1901. године.
Закочно зрачење може да се сматра и слободно-слободним зрачењем, што указује да је наелетрисана честица, извор зрачења, слободна пре и после емисије. Отуда континуални карактер спектра закочног зрачења.
Стриктно говорећи, под закочним зрачењем требало би да се подразумева свако зрачење настало убрзавањем наелетрисаних честица што би укључивало и синхротронско зрачење (у којем наелетрисана честица скреће у магнетском пољу); међутим, термин закочно зрачење најчешће се користи у ужем смислу и односи се на зрачење настало кочењем електрона у кондензованој материји.
Случај када је убрзање паралелно брзини[уреди]
- ,
Из плазме[уреди]
- Zeff = Σ (Z²nZ) / ne
PBr = (1.69×10−32 W cm−3) (ne/cm−3)2 (Te/eV)1/2 Zeff = (5.34×10−37 W m−3) (ne/m−3)2 (Te/keV)1/2 Zeff
Te/mec2.
Литература[уреди]
- С. Мацура, Ј. Радић-Перић, АТОМИСТИКА, Службени лист, Београд, 2004, pp. 259.
- "Introduction to Electrodynamics", 3rd edition, David J. Griffiths, pages 463 - 464.
Спољашње везе[уреди]
| Закочно зрачење на Викимедијиној остави. |