Зоран Чалија

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Зоран Чалија
Лични подаци
Датум рођења(1963-06-14)14. јун 1963. (60 год.)
Место рођењаСкопље, СФР Југославија
Уметнички рад
ПравацАсоцијативна апстракција
РегијаШпанско сликарство

Зоран Чалија (Скопље, 14. јун 1963) српски је сликар.

Факултет ликовних уметности завршио је 1988. године у Београду где и данас живи и ствара. Од 1989. године, члан је удружења ликовних уметника Србије. Сценографијом се бави од 1983. године. Оснивач дечијег позоришта у дому за незбринуту децу "Јован Јовановић Змај" од 1989–2003. године редитељ вишепозоришних представа и осниваћ позоришног театра "119". Покретач низа хуманитарних акција по домовима за незбринуту децу, за децом избеглицама из хрватске и босне и херцеговине, децом ометеном у развоју, са децом у енклавама на Косову и Метохији. Оснивач хуманитарне аукције "Звона метохије". Активно излаже од 1993. године до данас у Србији и иностранству.

Биографија[уреди | уреди извор]

Од 1967. године живи у Београду где је завршио основну и средњу школу. Одмалена је показао склоности ка сликарсву и уметности. У основној и средњој школи освајао је низ награда на школским, градским и савезним такмичењима. Завршио је средњу уметничку школу за дизајн, а затим уписао Факултет ликовних уметности у Београду у класи професора Славољуба Чворовића, а касније код професорке Мирјане Михач. Први пут самостално излагао на "Салону актуелности" у Уметничком павиљону Цвијете Зузорић 1993. године.[1]

До сада имао преко 20 самосталих изложби и више од 100 групних изложба као и сликарских колонија. Упоредо са лиоквном каријером остварио је више десетина професионалних сценографија и 23 режије. Од 1989. године, члан је Удружења ликовних уметника Србије, а од 2013. године, члан удружења ликовних уметника Македоније.[2] У статусу слободног уметника је од 1994. године. Од 1989. до 2003. године волонтира у Дому за незбринуту децу "Јован Јовановић Змај", где је основао позориште "Чарлина", сликарски атеље, галерију, зоолошки врт. Од 1991. године ради са децом избеглицама из хрватске, Босне и Херцеговине, Косова и Метохије. Основао је дечије позориште у Панчеву, с чијом представом је почетком 2001. године направљен први мост са муслиманским делом Сарајева. Покретач је "Ратног Атељеа"[3] УЛУС-а у време бомбардовања и инцијатор "апела" УЛУС-а светског јавности за заустављање рушилачких демонстрација на Косову и Метохији марта 2004. године. Један је од оснивача аукционе изложбе "Звона Метохије" за обнову порушених манастира на Косову и Метохији.[4]

Уметност[уреди | уреди извор]

Слика "Служити љубави"

Његово досадашње стваралаштво може се сагледаti кроз неколико остварених циклуса. Међу нјима се издвајају "Зграде", "Еволуција-корак у празно", "Атмосфере", "Анђели над Београдом", "Птице", "О чему сањаш изјутра?", "Надомак ока", "Византија", као и "Служити љубављу".[5] Такође се остварио и у скулптури, илустрацији и муралу. Покренуо је "Ратни Атеље" УЛУС-а током бомбардовања 1999, а светској јавности је представио својеврсни "Апел" поводом прогона српског народа са Косова и Метохије 17. марта. 2004. године, на који је позвао преко 200 гостујућих уметника на осликавање српске "Гернике".

Послењу деценију уљано сликарство комбинује са разноразним материјалима. За текстуру и подсликавање користи кварцни песак и пигмент аранђеловачке вулканске црвене земље. Настоји да уклопи позлате, шлаг метал, оксид металне пиљевине, акрил, пигмент, мермерни песак с циљем да довршена слика буде слојевита, да доминира текстура, док лазурни слојеви стварају доживљај дубине и прозрачности.

У последњим радовима преовладавају религиозни мотиви средњовековних фресака, често укомпоновани у хоризонталне формате. У његовим сликама преовладава византијска плава, окер и златна. Мотиви су визуелно артикулисани, али само у оној мери која посматрача потстиче и уводи у тематски контекст приче, јер је фокус дела стављен на ликовност.

Архива[уреди | уреди извор]

Изложба Зорана Чалије у Требињу

Његова дела се налазе у више музеја, приватних колекција, као и установа.

  • Премијер Републике Француске госп.Рафарен
  • Градоначелник и председник области Шарант Либр,Француска
  • Директор болничког центра Ангулем,Француска
  • Директор и главни одговорни уредник листа Шарант Либр
  • Управник економског сектора болничког центра Ангулем,Француска
  • Манастир Милешева
  • Епископ милешевски Филарет(два уља на платну)
  • Митрополит Никодим,Халкидики,Грчка
  • Митрополит Амвросије,Егион,Пелопонез,Грчка
  • Прота Милан Јанковић, дугогодишњи секретар Светог синода СПЦ
  • Српска православна општина у Трсту,Италија(пет уља на платну)
  • Отац Рашко Радовић, свештеник у Трсту,Италија
  • Гдин Богољуб Стојићевић, председни српске православне црквене општине у Трсту.Италија
  • Ургентни центар КЦС,Београд
  • Проф. Др.Предраg Пешко, академик, дrиректор Прве  хируршке клинике КЦС,Београд
  • Проф. Др. Војко Ђукић, академик, директор ОРЛ клинике  КЦС
  • Проф. Др. Владимир Ђукић, хирург, државни секретар министарства здравља Републике Србије
  • Прим. Др. Драгутин Тричковић, уролог, директор Института за мајку и Дете,Нови Београд (три уља на платну)
  • Др. Душан Јовановић, хирург, заменик директора Ургентног центра КЦС (четири уља на платну и мурал на зиду вел.око8са2,5м)
  • Проф. Др. Драгутин Кецмановић, хирург,Начелник  четвртог одељења Прве хир.клинике КЦС
  • Доц. Др. Предраг Саблјак, хирург,Начелник шестог одељења Прве хир.клиникеКЦС
  • Прим.Др.Милан Тодоровић, хирург, директор клинике за пластичну и реконструктивну хирургију КЦС
  • Асс.Др.Ана Ђукић,Институт за микробилогију Медицинског факултета у Београду
  • Др.Јован Секулић, ортопед,Ортопедска клиника Бањица
  • Др.Владимир Паровић, гинеколог из Панчева
  • Др.Љубиша Јовановић, хемичар,Берлин,Немачка
  • Црквена општина Велика Хоча- Ораховац
  • Ортопедска клиника Рудо, Београд
  • Музеј Југославије
  • Културни центар Свети Сава у Суботици
  • Професор др Горан Милашиновић и  директор пејсмејкер центра у Клиничком центру Србије. Председник комисије Владе Србије за сарадњу са Унеском
  • Shosh Avital, Тел Авив, Израел...

Изложбе[уреди | уреди извор]

Самосталне изложбе[уреди | уреди извор]

Важније групне изложбе[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Кусовац, Никола. „Човек само срцем добро види”. ArtInfo. Архивирано из оригинала 14. 07. 2018. г. Приступљено 20. 5. 2018. 
  2. ^ „Zoran Calija”. Fine Art Escape (на језику: енглески). Приступљено 20. 5. 2018. 
  3. ^ Posle Hamburga, Bremen
  4. ^ Чалија, Зоран. „Писмо српској јавности”. Stari sajt. Приступљено 20. 5. 2018. 
  5. ^ Кубуровић, Зорица. „Izložba slika Zorana Čalije – Čarlija”. Terra. Архивирано из оригинала 05. 07. 2017. г. Приступљено 20. 5. 2018. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зоран_Чалија&oldid=26887200”