Карл Ранер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Карл Ранер
Karl Rahner by Letizia Mancino Cremer.jpg
Карл Ранер
Датум рођења 5. март 1904.
Место рођења Фрајбург
 Немачко царство
Датум смрти 30. март 1984.
Место смрти Инсбрук
 Аустрија

Карл Ранер (нем. Karl Rahner; Фрајбург, 5. март 1904Инсбрук, 30. март 1984) је био католички теолог немачког порекла.

Биографија[уреди]

Карл се, следећи пример свог старијег брата Хуга, придружио језуитском реду 1922, а рукоположен је 1932. године. Наставио је студије у Фрајбургу и Инсбруку, а потом је добио посао на Теолошком факултету Универзитета у Инсбруку 1936. године. После Другог светског рата вратио се у Инсбрук 1948. да би следеће године постао професор догматске теологије. Био је професор у Минхену (19641967), а потом у Минстеру (19671971). Био је peritus на Другом ватиканском концилу.

Дела[уреди]

Ранер је био аутор бројних књига и чланака. Крајњи извор његове мисли може се наћи у обимном делу Жозефа Марешала (Joseph Maréchal) Le Point de départ se la métaphysique (19231949), који је покушао да створи ревидирани систем томистичке метафизике који је требало да узме у обзир критику Канта, али и да остане имун на њу. Међутим, његов књижевни и философски мото био је углавном идентичан моту егзистенцијалистичког философа Мартина Хајдегера, који му је и предавао у Фрајбургу; због тога је тешко савладати и разумети његова дела. Његово основно схватање је до детаља образложено у његовом главном филозофском делу Geist in Welt (срп. Дух у свету) (1939; друго изд. 1957; енглески превод под насловом Spirit in the World, 1968) које, тумачећи у егзистенцијалистичком смислу доктрину св. Томе Аквинског о опажању као поимању духовног (intelligible) бића посредством чулних (sensible) врста, види људску субјективност као функционисање унутар хоризонта бића чија је крајња детерминанта Бог. У свом мање обимном делу Hörer des Wortes Ранер је проширио свој аргумент на област хришћанског откривења. У каснијим годинама представио је свој приступ хришћанској доктрини у делу Grundkurs des Glaubens (1976; енглески превод Foundations of Christian Faith, 1978). Од 1958. такође је објављивао са Х. Шилером, серију Quaestiones Disputatae (енглески превод 16 ранијих томова, 1961-7), а био је и један од издавача другог издања Lexikon für Theologie und Kirche (10 књига, 195765 + допуне о Другом Ватиканском концилу) и шестотомне енциклопедије Sacramentum Mundi (196870), која је била под снажним утицајем његових погледа.

За разлику од његових техничких списа, Ранерова обраћања студентима и мешовитој публици била су директна и снажна, откривајући дубоки увид у проблеме савременог света и пастирски и јеванђељски задатак Цркве. Један је од најутицајнијих римокатоличких теолога двадесетог века, посебно на немачком говорном подручју.

Дела[уреди]

Многа Ранерова дела била су у форми чланака; збирка његових најзначајнијих теолошких есеја објављена је под насловом Schriften zur Theologie (16 томова, 195484; енглески превод, Theological Investigations, 23 тома, 196192), а збирка пастирских дела под насловом Sendung und Gnade (1959; енглески превод, 3 тома, 1963-6).

Спољашње везе[уреди]