Концептуална уметност (књига)
| Концептуална уметност | |
|---|---|
 Насловна страна књиге из 2007. | |
| Настанак и садржај | |
| Аутор | Мишко Шуваковић |
| Земља | Србија |
| Језик | српски |
| Жанр / врста дела | стручна монографија |
| Издавање | |
| Издавач | Музеј савремене уметности Војводине |
| Датум | 2007. |
| Класификација | |
| ISBN ? | 978-86-84773-33-5 |
Концептуална уметност је стручна монографија теоретичара савремене уметности Мишка Шуваковића, објављена 2007. године у издању Музеја савремене уметности Војводине из Новог Сада.[1]
О аутору[уреди | уреди извор]
Мишко Шуваковић (1954) је доктор наука о ликовним уметностима, редовни професор на Факултету за медије и комуникације у Београду. Доцент, ванредни и редовни професор на Факултету музичке уметности, Универзитет уметности у Београду (1996-2015). Предавач на Интердисциплинарним студијама Универзитета уметности у Београду, на Архитектонском факултету Универзитета у Београду, на Факултету за хуманистичке студије, Универза на приморскем, Копар (2002-2008), на Факултету ликовних уметности, Универзитет уметности у Београду (2005-2006), и на Факултету политичких наука Универзитета у Београду, (2008). Гостујући професор на Филозофском Факултету у Љубљани (1998) и на Хелсиншком универзитету (2012). Почасни члан је Друштва за естетику Словеније; председник друштва за Естетику архитектуре и визуелних уметности Србије; и други потпредседник Међународног друштва за естетику (IAA). Мишко Шуваковић је објавио и уредио 50 научних монографија из естетике и теорије уметности.[2]
О књизи[уреди | уреди извор]
Аутор на почетку ове обимне књиге каже да је настала “теренским радом” у различитим световима савремене уметности и културе, од музејских и галеријских архива, колекција до индивидуалних уметничких документација, током дугог низа година, почев од раних седамдесетих година 20. века до раних година прве деценије 21. века. Постојале су три верзије рукописа књиге: прва везија је написана као средишња расправа („Аналитичка уметност“, том 2) докторске дисертације Теорија у уметности и аналитичка филозофија између 1988. и 1990. године, друга верзија је написана по позиву/наруџбини Славка Тимотијевића и требала је да се појави у издању Студентског културног центра у Београду негде око 2004—2005. године, и трећа верзија је ревидирана, реализована и припремљена за објављивање по договору са Драгомиром Угреном и Гером Грозданићем за Музеј савремене уметности Војводине у Новом Саду 2006. године.[3]
Књига Концептуална уметност тумачи историју и теорије концептуалне уметности у свету и код нас, разматрају се уметничке појаве које предходе концептуалној уметности (дада, уметност после енформела, нови реализам, неодада, флуксус, поп арт, индивидуалне митологије) као и историјска концептуална уметност (1966-1978) и уметност после концептуалне уметности (постконцептуализам, неоконцептуализам и уметност у доба културе).[4]
Књига Концептуална уметност је конципирана у шест делова:[3]
- о протоконцептуалним уметничким праксама,
- о модернистичком, концептуалном и постконцептуалном сликарству
- о минималној и постминималној уметности,
- о историјској концептуалној уметности и њеним бескрајним умножавањима, гранањима и мапирањима,
- о појавама концептуално оријентисаних уметничких пракси и теорија осамдесетих и деведесетих година XX века,
- односно, на почетку XXИ века,
- о неизвесним и метафоричним сећањима на време концептуалне уметности
О томе шта је желео са књигом Концептуална уметност Мишко Шуваковић каже:
| „ | Књигом Концептуална уметност желео сам да на историјско-емпиријски и синхронијско-теоријски начин индексирам, мапирам и интерпретирам сложена и многострука прожимања и отпоре уметности и теорије. Водећа теза ове књиге указује: на који начин су се у специфичним историјским и културалним условима и околностима уметници суочавали са проблемима концептуализације и теоретизације, односно, са суочењима са теоријским и концептуалним границама у својим појединачним праксама или, чак, самим делима. Појам “концептуална уметност” нисам третирао само као концепт и ознаку за уметнички начин (манир, стил, правац, појаву, тенденцију или индивидуалну позицију) приказивања и изражавања, већ — пре — као замисао и ознаку хибридних уметничких пракси у којима су на намерно очигледан начин постављана и решавана проблемска материјалистичка питања о концептуалним и теоријским праксама у уметности, култури и друштву у другој половини XX века.[3] | ” |
Садржај[уреди | уреди извор]
Књига садржи следеће целине и поглавља:[3]
- УМЕСТО ПРЕДГОВОРА
- ПРОТОКОНЦЕПТУАЛИЗМИ
- Контексти и процедуре за протоконцептуализме
- Уводни проблеми: догађај — концепт, теорија, текст или/и дело
- Неоавангарде и протоконцептуализми
- Ауторефлексија као критичан аспект протоконцептуалистичких тактика
- Marcel Duchamp и дишановска традиција
- Од дела до концепта
- Концепт реадy ready made-a
- Утицаји концепта ready made-a
- Уметност после енформела: неколико конкурентских примера
- Уметност после енформела
- Нови реализам и Yves Klein
- Група Зеро
- Случај Piera Manzonija
- Индиферентност и отуђење: неодада, хепенинг и поп арт
- Неодада
- Функције извођења код Roberta Rauschenberga
- Питања о концепту и о упису код Jaspera Johnsa
- Хепенинг: Allan Kaprow
- Поп арт: пресек кроз проблеме
- Andy Warhol и питања о протоконцептуализму
- Флуксус: од тока догађаја до извођења концепта
- Флуксус — отворена историја
- Уметност концепта
- Индивидуалне митологије и границе онтологије уметности Индивидуалне митологије
- Уметник, шаман или суперстар: Joseph Beuys
- Уметност и децентрирање модернизма: Marcel Broodthaers
- Уметност и трагови егзистенције: група Горгона
- Мит немогућег уметника: Мангелос
- Ауторефлексија у пољу чула: Владан Радовановић
- МОДЕРНИСТИЧКО, КОНЦЕПТУАЛНО И ПОСТКОНЦЕПТУАЛНО СЛИКАРСТВО
- Апстрактни експресионизам и границе модернистичке слике
- Иманентна критика апстрактног експресионизма: Ad Reinhardt
- Julije Knifer: апсурд и сликарство
- Фундаментално сликарство: Robert Ryman
- Радомир Дамњан: институционалне границе модернистичког сликарства
- Концептуално сликарство: Gergelj Urkom
- Аналитичко сликарство: Борис Демур
- Сликарство као политика: група Support Surface — Marc Devade и Louis Cane
- Фундаментално сликарство и истраживање пиктуралног поља у Словенији
- Концептуална уметност и нео-гео сликарство: Вербумпрограм
- Само сликарство у доба медија: Драгомир Угрен
- Моћ приказивања и ефекти слике/сликарства: Gerhard Richter
- МИНИМАЛНА И ПОСТМИНИМАЛНА УМЕТНОСТ
- Минимална уметност
- Концепти и праксе минималне уметности
- Номадизам Roberta Morrisa
- Специфични објекти Donalda Judda
- ПРОТОКОНЦЕПТУАЛИЗМИ
- Постминимална уметност
- Постминимална и концептуална уметност
- Деконструкција визуелности: Sol LeWitt
- Примарне логике и примарне структуре: Mel Bochner
- КОНЦЕПТУАЛНА УМЕТНОСТ
- Замисли, историје и географије концептуалне уметности
- Око појма концептуална уметност
- Појам и појмови концептуалне уметности
- Концептуална уметност и историјске идентификације
- Концептуална уметност и специфичне културе
- Концептуална уметност у Југославији
- Неизвесни модели женског идентитета и концептуална уметност
- Ко је Lygia Clark: несамо тело жене-универзално и појединачна тела
- Уметност и комуникација: Christine Kozlov
- Текст без текста: Hanne Darboven
- Галерија станара: Ida Biard
- Биљана Томић: критичарка на делу
- Перформанс: Богданка Познановић, Каталин Ладик и Милица Мрђа-Кузманов
- Марина Абрамовић: рани бодy арт — тело и концепт
- Уметност кроз идентификациони дискурс културе: Adrian Piper
- Сања Ивековић: рана феминистичка уметност
- Перформерске тематизације политике, тела и сексуалности: Власта Делимар
- Уметност номадизма: стратегије и тактике премештања
- Арте повера: појавност дословности и дословност акције
- Група Bosch + Bosch: између културалних парадигми
- Славко Матковић: уметник номад
- Balint Szombathy: извођење политике у уметности — номадски конфликти
- Случај СКЦ-а или о београдском концептуализму 1971—1983.
- Група А3 : интервентни перформанс
- Шест уметника из СКЦ-а: проблеми и невоље са модернизмом
- Ера Миливојевић: трагови облика живота
- Неша Париповић: постсликар и постсликарство
- Зоран Поповић: уметник као политички актер
- Драгољуб Раша Тодосијевић: иманентна критика света уметности
- Група ОХО: границе чулности, ауторефлексија
- Идеологија: група ОХО, покрет ОХО-Каталог и Дружина у Шемпасу
- Логика текста групе ОХО и покрета ОХО-Каталог
- Arte povera, anti form art и група ОХО
- Ауторефлексија, концептуална уметност и група ОХО
- Дипломски рад Davida Neza
- Дела Марка Погачника после групе ОХО
- Уметност као идеја као идеја: Joseph Kosuth
- Кратак преглед теоријских списа Josepha Kosutha
- Уметност после филозофије
- Анализа текста “Уметност после филозофије”
- Преко концептуалне уметности
- Аналитички радови — примери
- Косутхове трансфигурације значења
- Art&Language: историја, теорија и пракса
- Статус групе Art&Language
- Историја Art&Languagea
- Предисторија Art&Languagea
- Први период Art&Languagea: концептуална уметност
- Други период Art&Languagea: политичка уметност
- Трећи период Art&Languagea: реализам и сликарство
- Текстови Art&Languagea и концептуална уметност
- Дефиниције концептуалне уметности
- Статус и онтологија уметничког дела
- Критика концептуалне уметности
- Теорија индекса 4
- Разрада теорије индекса
- Индекс и уметничко дело
- Реалистички и критички оквири теорије и праксе касног Art&Languagea
- Теорије реализма
- Потенцијалност феноменологије визуелног, текстуалног и политичког у позном модернизму
- Токени текста: Robert Barry
- Текст и референца: Lawrence Weiner
- Невизуелна апстракција: Ian Wilson
- Група KÔD
- Прошивени бод и прекривање значења: Мирко Радојичић
- Група (∃
- Сасвим кратка историја групе (∃-KÔD
- Група 143: аналитичка уметност
- ZzIP: теорија у уметности
- Ненад Петровић: теорија и пракса амбијенталне уметности
- Ситуација и активизам у концептуалној уметности
- Ситуационистичка интернационала
- BMPT и Daniel Buren: критика институција сликарства
- Од концептуалне до семиоуметности: Victor Burgin
- Група Пензионер Тихомир Симчић
- Релативни однос уметности, културе и друштва: Брацо Димитријевић 599
- Критичне позиције према институцијама уметности и уметника: Горан Трбуљак 605
- Поставангарда — контекст и функције: Група шесторице аутора и друга сцена 609
- Спектакуларност субјективности: Жељко Јерман 617
- ПОСЛЕ КОНЦЕПТУАЛНЕ УМЕТНОСТИ: УМЕТНОСТ У ДОБА КУЛТУРЕ
- Пост и неоконцептуализми: критичка уметност, логика зазорности и тактике завођења
- Постконцептуализам
- Неоконцептуална уметност
- У пољу тактике медијских мимезиса и продукција: John Baldessari
- Негативне тактике конструисања идентитета: Barbara Kruger
- Фигуре и призори — визуелни симулакруми: Cindy Sherman
- Симулационизам: од критике до завођења 649
- Гротескни и пародијски манијачки симулационизам Paula McCarthyja
- Концептуалне праксе: театрализација и перформанс уметности
- Стратегије и тактике перформанс уметности
- Теоријски перформанс
- Концепти и парадигме извођења у перформанс уметности
- Постајати машином: од теорије до дигиталне перформанс уметности
- Концептуална уметност у позном и постсоцијализму
- Логика обећане шизофреније: политика и уметност од позног до постсоцијализма
- Метафоре постсоцијализма као постмодерне
- Совјетска незванична уметност, московски концептуализам и перестројка уметност
- Soc Art и уметност перестројке
- Руски нови акционизам
- Милан Книжак: парадокс неоавангарде-поставангарде
- Милан Кунц: логика трансфера Истока на Запад
- НСК — ретроавангарда
- Једна дигресија: Славој Жижек и Neue Slowenische Kunst
- Група IRWIN
- Перформанс регулације и дерегулације: Марко Кошник
- Ретрогарда и питања апаратуса политике: Марина Гржинић и Aina Šmid
- Горан Ђорђевић и неки други аутори: копија и смрт субјекта
- Фрагменти о траговима уметности, идеологије и политике: Лед арт
- Томислав Готовац: многострука политичка/сексуална тела
- Младен Стилиновић: експлоатација мртвих знакова
- Владо Мартек: као покретна мапа
- Група subREAL: празнина реалсоцијалистичког означитеља
- Уметност у доба културе
- Питања о ‘новој’ концептуалној уметности
- Концепти и појавности идеологије: уметност, култура, друштво, држава
- Политичке студије, студије културе и постколонијалне студије — према — уметности
- Асоцијација АПСОЛУТНО и Centar za nove medije_kuda.org: kustoska morfologija umetničkog dela
- О паразитским пројектима и реализацијама Тадеја Погачара
- Уметност и машине бола/смеха или ужаса/уживања: Зоран Тодоровић
- Нет-митологија — о екранско-митологијским структурама Андреје Кулунчић
- Виртуозитет или облици самог рада и облици самог живота: Дејан Грба
- Уметност и кустоске праксе
- Кустоске праксе
- Статус и приоритети — пред разматрање о Manifesti 3
- Критична феноменологија дела: статус, функције и ефекти уметничког дела на Manifesti 3
- Идеологија изложбе: о идеологијама Manifestе
- Биополитичко тумачење отворене потенцијалности балканске уметности или једно привремено извођење европских идентитета кроз конкретне кустоске тактике
- Невоље са уметношћу / фасцинације уметношћу: ко поседује уметност?
- ПРИЛОГ - САСВИМ ЛОКАЛИЗОВАНИ ДЕТАЉИ: АУТОБИОГРАФИЈА + ПУТОПИС
- Београд и мали језици (Београд у августу — une perte en mode)
- Logiques (јули 1976, октобар 1977, mмарт 1978: Лондон, Париз, LЛондин и неки други детаљи из фикционализованог живота теоретичара/етнолога и путописца)
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Konceptualna umetnost / Miško Šuvaković”. plus.cobiss.net. Приступљено 12. 8. 2022.
- ^ „Prof. dr Miodrag Šuvaković”. fmk.singidunum.ac.rs. Приступљено 11. 8. 2022.
- ^ а б в г Šuvaković, Miško (2007). Konceptualna umetnost. Novi Sad: Muzej savremene umetnosti Vojvodine. стр. 6—11. ISBN 978-86-84773-33-5.
- ^ „KONCEPTUALNA UMETNOST”. makart.rs. Приступљено 11. 8. 2022.
