Корисник:Марко Станојевић/Лапово

Координате: 44° 11′ 17″ С; 21° 04′ 36″ И / 44.188111° С; 21.076735° И / 44.188111; 21.076735
С Википедије, слободне енциклопедије
Марко Станојевић/Лапово

Зграда скупштине општине Лапово
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Шумадијски
Седиште Лапово
Становништво
Становништво Пад 7.837
Географске карактеристике
Површина 55 km2


Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Бобан Миличић (СНС)
Веб-сајт lapovo.ls.gov.rs
Положај општине Аранђеловац у Шумадијском управном округу
Положај општине Аранђеловац у Шумадијском управном округу
Река Велика Морава

Општина Лапово је општина у Шумадијском округу. Састоји се из два насеља, Лапово (варошица) и Лапово (село). Према попису из 2011. године у општини живи 7.837 људи.

Географски положај[уреди | уреди извор]

Лапово се налази у средишњем делу тока Велике Мораве. Насеље се пружа правцем север- југ које је са три стране окружено рекама. На северу река Рача, на југу Лепеница које теку у истом правцу паралелне једна на другу које се уливају у Велику Мораву , а са источне стране се налази брдо које представља последње обронке планине Рудник. Укупна површина Лапова износи 55 km². Лапово је на надморској висини од 107 метара. Положај је одређен координатама између 440 08, 45” и 440 13, 30“ СГШ и 210 01, 20“ и 210 09, 30“ ИГД.

Лапово представља значајан саобраћајни чвор Србије због тога што кроз Лапово пролази ауто- пут Е- 75 који повезује средњу Европу и Блиски исток. Упоредо са ауто- путем налази се међународна железничка пруга Београд- Ниш- Скопље- Атина.

Клима[уреди | уреди извор]

У Лапову влада умерено- континентална клима. Најтоплији месец је јул са просечном температуром 22,20С, а најхладнији јануар са просечном температуром -0,60С. Пследњих година примећују се велика одступања што је велика последица глобалног загревања планете.

Састав земљишта[уреди | уреди извор]

У састав земљишта лаповског атара најзаступљенија су два типа земљишта. Гајњача прекрива највећи део пољоприврдних површина Лапова, док површине уз Велику Мораву највише прекривају алувијална земљишта, погодна за ратарску и повртарску производњу.

Биљни покривач и животињски свет[уреди | уреди извор]

У прошлости, шуме су биле главни биљни покривач овог подручија. Оне су крчене да би се искористило плодно земљиште за гајење биљних култура. Од биљних врста најдоминантнији је багрем. Има још и врбе, тополе... Пашњака скоро и да нема, па тако биљни покривач углавном чине ратрске културе које се гаје на пољопривредним површинама.

Животињски свет чине инсекти (губар, мрав, биљне ваши...), водоземци и гмизавци (жабе, корњаче, гуштери, змије...), сисари (зец, јеж, твор, јазавац, лисица, шакал...) и птице (голуб, фазан, сова, орао, кобац, врабац...).

Историја[уреди | уреди извор]

Повољан географски положај и природни услови Лапова и околине били су погодни за људски живот још од најстаријих времена. Сведок тога су археолошка налазишта која датирају из античког периода. Многи историчари сматрају да је археолошки локалитет „Шавац“ претеча данашњег Лапова. На месту римског насеља „Шавац“, у средњем веку спомиње се село „Шавче“ у повељи кнеза Лазара из 1381. године које он дарује манастиру Раваници. Године 1398. деспот Стефан Лазаревић наводи да му је у побуни која се водила против њега, највише помогао верни војвода Михајло, господар „Хлапове Пољане“(Лапово).

Из свега овога се може закључити да је Лапово насеље средњовековног порекла. Кроз историју је променило пуно назива, а данашњи назив је добило у 18. веку.

Грб Лапова

По ослобођењу од Турака Лапово се почело нагло развијати захваљујући свом економско-геогрфском положају. Године 1826. у Лапову је саграђена црква, а 17. марта 1896. краљевим указом је прогашено за варошицу. Дотад је било највеће село у Србији које је имало занатлијске радње, механе, дућане и железничку станицу. У Лапову се повећава број становника. Године 1912. завршена је изградња цркве, која је посвећена Преподобној Матери Параскеви.

Године 1912. почиње Први балкански рат, а убрзо затим и Други балкански рат. Ти ратови су праћени Првим светским ратом 1914. године. У свим тим ратовима многи Лаповци су дали животе за своју отаџбину. Уследило је ослобођење, а будући да је Лапово било место од стратешког значаја, непријатељ је уништио саобраћајне објекте.

Следи период благостања, обнова земље. Цена слободе била је превелика, много радно способних мушкараца је погинуло у ратовима. Године 1928, у време кризе, из Лапова се иселило петнаестак породица, углавном сиромашних, без земље. Они су добили манастирско земљиште у околони Тетова, а многи од њих су се вратили у завичај.

У међуратном периоду основано је ловиште и обновљена је свилара.

Приближава се Други светски рат, а Југославија поново бива нападнута и улази у рат. Уследио је муњевити пораз и окупација од нацистичке Немачке. Немцима је било важна тачка у даљем продору према Грчкој, зато су највише бранили пругу која је била најчешћа мета борцима Партизанског покрета. Много Лаповаца је погинуло у тим акцијама против окупатора. После четири година рата долази ослобођење. Немачка је поражена, а у Југославији власт преузимају комунисти. Следи обнова земље, оснивају се предузећа, задруге итд. Доласком нове власти, Лапово губи статус општине који је добило 1955. године и од 1. јануара 1960. године налази се у оквиру општине Баточина све до 1991. године када опет добија статус општине.

Демографија[уреди | уреди извор]

Етнички састав према попису из 2011.[1]
Срби
  
7.613 97,14%
Роми
  
56 0,71%
Хрвати
  
8 0,10%
Македонци
  
7 0,09%
Црногорци
  
7 0,09%
Бугари
  
6 0,07%
Албанци
  
5 0,06%
Бошњаци
  
2 0,02%
Мађари
  
1 0,01%
Румуни
  
1 0,01%
Словаци
  
1 0,01%
остали
  
6 0,07%
регионална припадност
  
1 0,01%
неизјашњени
  
39 0,49%
непознато
  
84 1,07%
укупно: 7.837

Привреда[уреди | уреди извор]

Основне привредне гране у општини Лапово су: пољопривреда, индустрија, занатство, трговина, саобраћај, угоститељство и туризам.

Пољопривреда[уреди | уреди извор]

Због свог географског положаја, Лапово има одличне предуслове за бављење пољопривредом. Заступљени су сви типови пољопривредне производње али су најпопуларнији сточарство и ратарство. У мањој мери су заступљени воћарство, виноградарство и повтрарство.

Сточарство[уреди | уреди извор]

Лаповци имају дугу традицију узгајања домаћух животиња. Највише су се гајиле музне краве и свиње, док остала ситна стока и живина угавном за сопствене потребе домаћина.

Говедарство[уреди | уреди извор]

У Лапову, говедарство је била најразвијенија грана сточарства. Да би дошли до жељене производње млека, тридесетих година прошлога века, лаповачка задруга је масовно увозила грла сименталске расе ради оплемењавања домаћег шареног говечета. Резултати планског одгоја дошли су педесетих година прошлога века када су лаповачка грла редовно побеђивала на Новосадском пољопривредном сајму. Остаје забележено да је крава „Булка“ на сајму побеђивала у периоду од 1954, до 1957, године са призводњом од 8834 литара млека у лактацији, што је за то време апсолутни рекорд.

Свињарство[уреди | уреди извор]

Представља другу грану сточарства која је навише заступљена. Највише се узгајају меснате беле свиње.

Ратарство[уреди | уреди извор]

Представља грану пољопривреде која условљава сточарску производњу. Пошто се налази у сливу Велике Мораве, Лапово има пуно обрадивог земљишта на коме се узгајају ратарске културе које се углавном користе за исхрану стоке. Од ратарских култура најзаступљеније су: кукуруз, пшеница, јечам, луцерка.

Повртарство, воћарство и виноградарство[уреди | уреди извор]

Ове гране пољопривреде нису значајно развијене иако има добрих предуслова за производњу. Све се углавном своди на задовољавање сопствених потреба.

Индустрија[уреди | уреди извор]

Индустрија Лапова била је заснована на грађевинско индустријском комбинату „ 1. мај“. Данас је та фирма у стечају, а данас индустријску производњу чини фабрика за прераду дрвета.

Саобраћај[уреди | уреди извор]

Кроз Лапово пролаи део међинародног ауто- пута и железничке пруге коридора 10. Лапово представља битан чвор у друмском и железничком саобраћају.

Школство[уреди | уреди извор]

Основна школа у Лапову носи назив „Светозар Марковић“. Основана је давне 1840, године. Састоји се од централне школе и два истурена одељка да четвртог разреда.

Средња школа која нуди наставу за неколико професија.

Предсколска установа „Наша младост“, основана је 1978, године.

Култура[уреди | уреди извор]

Дом културе „Стефан Немања“ је главни покретач и организатор културних акција. У оквиру дома културе ради биоскоп, КУД, организују се представе аматерских глумаца итд. Општинска библиотека „Слово“, основана је 15, августа 1995, године и има књижни фонд од 22000 књига.

Спорт[уреди | уреди извор]

Утакмица Шумадијске лиге Слога Баточина - Локомотива Лапово у сезони 2016/17

Најпопуларнији спортови у Лапову су рукомет и фудбал. Та два спорта имају јако дугу традицију. Рукометни клуб и фудбалски клуб су део Железничког спортског друштва „Локомотива“. Поред рукомета и фудбала ту су још кошарка, шах, а посебно месо заузима коњички спорт који Лаповци највише воле, па су тако поред радних коња одгајани они који су се користили само за коњичке трке.

Једна битна личност из света спорта је родом из Лапова. То је Данило Стојановић- Чика Дача, човек који је по повратку са студија, из Немачке први донео фудбалску лопту у Србију 1903, године.

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Лапово
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округШумадијски
ОпштинаЛапово
Становништво
 — 2011.Пад 694
Географске карактеристике
Координате44° 11′ 17″ С; 21° 04′ 36″ И / 44.188111° С; 21.076735° И / 44.188111; 21.076735
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Лапово на карти Србије
Лапово
Лапово
Лапово на карти Србије
Остали подаци
Поштански број34221
Позивни број034
Регистарска ознакаKG

Лапово је насеље у Србији у општини Лапово у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 694 становника.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Лапово живи 656 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,5 година (40,0 код мушкараца и 42,9 код жена). У насељу има 267 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,02.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[1]
Година Становника
1948. 650
1953. 686
1961. 738
1971. 849
1981. 794
1991. 825 766
2002. 806 852
2011. 694
Етнички састав према попису из 2011.[2]
Срби
  
668 96,25%
Македонци
  
1 0,14%
Роми
  
1 0,14%
Хрвати
  
1 0,14%
остали
  
2 0,29%
неизјашњени
  
3 0,43%
непознато
  
18 2,59%
укупно: 694


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ Етничка структура након пописа 2011.
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Види још[уреди | уреди извор]