Пређи на садржај

Корисник:Mihailo2712/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Ghost of Tsushima
Омот видео-игре
Девелопер(и)Sucker Punch Productions
Издавач(и)Sony Interactive Entertainment
ПлатформеPlayStation 4
PlayStation 5
Windows
Излазак17. јул 2020.
Жанр(ови)Акција-авантура
Модификацијесинглплејер,
мултиплејер
Режисер(и)Нејт Фокс
Џејсон Конел
Продуцент(и)Брајан Флеминг
Дизајнер(и)Џејсон Конел
Програмер(и)Крис Зимерман
ПисциАјан Рајан
Лиз Ејбл
Патрол Даунс
Џордан Лемос
Композитор(и)Илан Ешкери
Шигеру Умабајаши

Ghost of Tsushima је акционо-авантуристичка видео игра направљена од стране америчке компаније Sucker Punch Productions и објављена од стране америчког издавача Sony Interactive Entertainment. Ghost of Tsushima прати лик самураја званог Џин Сакаи кроз његов задатак да одбрани своје острво Цушима од прве монголске инвазије на Јапан. Џин Сакаи треба да се одлучи између праћења свог часног и поносног кода самураја или да користи практичне али нечасне методе у сузбијању Монгола без наношења веће штете острву. Видео-игра дарује велики отворени свет који се може истраживати пешке или на свом коњу. Када се супротставља са непријатељима, играч може да изабере да се са непријатељима директно сукоби користећи катану или да постане легендарни ратник под називом "Дух" користећи потајне технике за елиминацију противника. Мултиплејер мод је објављен под називом Ghost of Tsushima: Legends у октобру 2020. године.

Sucker Punch Productions започео је прављење игре након изласка игре Infamous First Light 2014. године. Студио је желео да заврши са прављењем франшизе Infamous и да направи игру која ће се више односити на блиску борбу. Sucker Punch Productions је сарађивао са јапанским студиом и посетили су острво Цушима два пута да би потврдили да је игрица прецизна по питању културе и историје. Студијски тим је био веома инспирисан самурајским филмовима, посебно филмовима режисираним од стране Акира Куросаве, а и серијалом стрипова Усаги Јоџимбо. На пејзаж и на неки део уметничког стила утицала је видео-игра "Shadow of the Colossus", а локације у игри су снимане и дизајниране тако да се могу ухватити прелепи моменти пејзажа. Острво у игри није требало да буде прецизно, али је испало сличног облика. Композитори музичких трака у овој игри су били Илан Ешкери и Шигеру Умебајаши.

Игра је била објављена на Playstation 4 у јулу 2020. године, док проширена верзија игре за Playstation 4 и Playstation 5 под називом Ghost of Tsushima: Director's Cut пратећи острво Ики, објављена је у августу 2021. године. Верзија Ghost of Tsushima: Director's Cut за Windows објављена је у мају 2024. године, коју је направила компанија Nixxes Software. Игра је након изласка добила доста позитивних критика и рецензија на тему блиске борбе, приче, карактера, музике. Добила је и пар критика за убацивање потајне борбе и структуре отвореног света. Игра се распродала у 9.73 милиона копија у јулу 2022.године и постала најбрже распродана оригинална игра у Сони компанији. Проглашена је за игру године на Game Awards 2020. Израда филма је у току.

Кампања[уреди | уреди извор]

Ghost of Tsushima је акционо-авантуристичка видео игра која се игра из перспективе трећег лица. Играч има већи број опција како да заврши задатак који му је задат. Играч може ући у директан сукоб са противником користећи своју катану, познатији као двобој, који може да доведе до фаталних напада на непријатељске карактере.[1] У борби, Џин усваја различите борбене ставове када се суочава са различитим типовима непријатеља: камени став за непријатељске мачеваоце; водени став за непријатеље са штитом; ветар став за копљанике; и месечев став за грубијане.[2] На крају, играч откључава "дух став", који чини Џина нерањивим и омогућава му да убије непријатеље једним ударцем за ограничено време. Да би активирали "дух став", играчи морају убити одређен број непријатеља без примања било какве штете или убити монголског вођу. [3]Играч треба да избаци непријатеље из равнотеже или успешно блокира напад да би сломио њихову одбрану пре него што нападне и смањи њихово здравље.[4] Играч има приступ луковима који могу испаљивати различите типове стрела. У одређеним тачкама у игри, Џин мора да се бори против не играјућих ликова који представљају главне непријатеље у игри са јединственим нападачким тактикама и анимацијама напада.[5] Највиши ниво тежине у игри је реалистични режим у којем играч и непријатељи наносе велике количине штете једни другима, при чему се све борбе које нису са главним непријатељима завршавају после једног или два успешна напада.[6]

Поред тога, коришћењем прикривености играч може да избегне непријатеље и тихо их нападне. Како играч напредује у игри, може да откључа повезане елиминације, што омогућава Џину да узастопно нападне више непријатеља. У том циљу, Џин има велики арсенал оружја. То укључује петарде и "ветрења звона" за прављење дистракција, димне бомбе за дезоријентацију упозорених непријатеља, кунаи за нападање више непријатеља и експлозиве за убијање група непријатеља.[7] Играчи ће на крају откључати могућност дуваљке или дувачке пушке која им омогућава да испаљују отровне стреле и изазивају халуцинације код непријатеља, које затим нападају своје саборце.[8] Када играч враћа Џиново здравље или користи посебне борбене технике, троши своју „одлучност”, која се добија извођењем вештих потеза као што су елиминације или одбијање напада непријатеља.[9]

Игра обухвата велики отворени свет који може да се истражује са или без упутстава на основу ветра који показује смер у ком се играч треба кретати.[10] Три острва Цушиме се откључавају постепено по мери напредовања играча. Прво откључава се острво Изухара, а затим Тотојама и Камијагата.[11] Играчи путују на различите делове Цушиме на свом коњу и могу користити предмет који делује као кука за хватање како би лакше приступили теже доступним областима.[12] Како играч истражује свет, жута птица наводи Џина на интересантне локације. Доводи га до топлих извора који повећавају Џиново здравље. Повећање Џинове одлучности се може уз помоћ тренинга звани "сечење бамбуса". Додатна побољшања на оружју се може добити уз помоћ такозваних "стубова поноса". Локације на којима Џин може да медитира и одржава хаику. Пратећи врата торији и успешно завршене задатке по мапи долазимо до Шинто храмова и откључава талисмане који дају играчу пасивне бенефите као што су мање примање штете, лакше шуњање, брже опорављање.[13][14] Лисице могу довести Џина до Инари храмова који могу повећати број могућих талисмана које Џин може да има.[15]

Игра садржи споредне мисије и ликове са којима играч може да комуницира.[16] Играчи такође могу ослобађати села и логоре под контролом Монгола тако што ће елиминисати све непријатеље у тој области. Џин може откључати нове борбене ставове тако што елиминише Монголске вође или их посматра.[17] Завршавањем споредних мисија или помагањем ликовима у игрици, играчи добијају мање талисмане и поклоне који се могу сакупљати на олтарима.[18][19] Посебно, завршавање споредних мисија под називом "Митска прича" откључава јединствене оклопе и посебне борбене технике.[20] Сваки сет оклопа има своја различита својства која пружају разне предности током борбе. Већина оклопа и одеће може се унапређивати сакупљањем материјала које треба пронаћи у игри. Џинов изглед такође се може додатно прилагодити шлемовима и тракама за главу и стављањем маске.[21]

Вишекориснички режим[уреди | уреди извор]

Вишеиграчки режим под насловом Ghost of Tsushima: Legends објављен је крајем 2020. године. Играчи могу приступити овом моду путем менија или путем интеракције са ликом у игри под називом Гјозен наратор приче, с којим ће након интеракције играч бити пребачен у вишеиграчки лоби. За разлику од кампање, Legends верзија је заснована на јапанској митологији, са натприродним Боговима и бићима и другим световима. Legends укључује четири класе које играч може изабрати:

  1. Самурај је тенк карактер који може нанети и поднети велику количину штете,
  2. Ловац је снајпер групе који се специјализује за коришћење оружја на даљину као што су лукови и стреле,
  3. Ронин има способност да призове псе који помажу у борби и оживљавају групу
  4. Убица може нанети огромну количину штете једним нападом и има способност "удар сенке" која му омогућава да се телепортује на кратке раздаљине.[22]

Како играч игра више мечева и напредује у игри, повећава му се "ранг" који му омогућава да откључа унапређења специфична за одређену класу и остале козметичке предмете. Борбене перформансе играча одређене су "Ки" нивоом њихове опреме. Што је већи укупни "Ки" ниво играча, то су они смртоноснији, што их чини бољима у извршавању мисија са вишим нивоима тежине.[23]

Ghost of Tsushima: Legends укључује разне модове игре као што су:

  • Прича: У режиму приче, два играча могу заједно да извршавају задатке и циљеве.[24] Како играч напредује у игри, моћи ће да откључа додатне тежине нивоа, нове задатке и награде. У октобру 2020. године, тим је увео "Причу о Ију", режим рације у три поглавља који је описан као "кулминација приче" у Legends-у.[25] Дизајниран за искусне играче, овај режим подржава тим од четири играча, наглашава тимски рад и координацију и уводи загонетке које треба решавати заједно.[26]
  • Опстанак: У режиму опстанка, четири играча могу заједно да сарађују и боре се против 15 "таласа" непријатеља.[27] Како скуп играча преживљава и завршава циљеве, могу да добију приступ моћним способностима које укључују позивање "духовног медведа" да помогне у борби и запаљивање непријатеља.[28]
  • Ривали: У режиму ривала, две екипе од по два играча морају да се такмиче једна против друге у режиму опстанка. Циљ је да брже напредују и убију више непријатеља него друга екипа. Када екипа победи непријатеље, зарадиће "Магатама", то је виртуелна валута у игри која се може користити за куповину предности и проклетстава који ометају напредак друге екипе. Када екипа потроши довољно "Магатама", откључава се последњи "талас" и екипа мора да га заврши брже него друга екипа како би освојила меч.[29]

Резиме[уреди | уреди извор]

Карактери[уреди | уреди извор]

Протагониста, Џин Сакаи (Даисуке Цуђи / Казуја Накаи) је глава и једини преостали члан клана Сакаи и самурајски ратник. Он је нећак и штићеник господара Шимуре (Ерик Штајнберг / Акио Оцука), џитоа Цушиме. Он упознаје неколико пријатеља и сапутника, укључујући лопова по имену Јуна (Сумали Монтано / Ју Мизуно), њеног брата ковача Така (Еди Шин / Капеи Јамагучи), жену ратника по имену Лејди Масако Адачи (Лорен Том / Мабуки Андо), познатог Киудо стрелца сенсеија Саданобуа Ишикаву (Франсоа Чау / Шигеру Чиба), трговца и преваранта Кенџија (Џејмс Хиројуки Лиао / Сецуђи Сато), будистичког ратника монаха Норија (Ерл Т. Ким / Мицуаки Канука), стару неговатељку клана Сакаи Јурико (Карен Хуи / Јури Табата) и Џиновог пријатеља из детињства и вођу озлоглашених ронина са сламнатим шеширима, Рјузоа (Леонард Ву / Јохеи Тадано).[30]

Главни антагонистa је немилосрдни и лукави генерал Kотун Кан из Монголског царства (Патрик Галагер / Цутому Исобе), рођак Кублај-кана и унук Џингис-кана.

Радња[уреди | уреди извор]

Године 1274, монголска флота предвођена котун Каном напада јапанско острво Цушиму. Локални самурај, господар Џин Сакаи, и његов стриц, господар Шимура, предводе самураје острва у покушају да се одбране од нападача. Међутим, битка завршава катастрофом, са убијеним самурајима, заробљеним господаром Шимуром и тешко рањеним Џином који је остављен на обали да умре. Њега проналази Јуна лопов из села и лечи га. Обавештава да је острво пало у руке нападача. Џин напада Котуново утврђење у замку Канеда у покушају да спаси Шимуру, али га Котун порази и баци са моста замка. Схватајући да не може сам поразити Монголе нити уз традиционалне самурајске тактике, Џин регрутује савезнике и учи герилски рат. Он регрутује Јуну, њеног брата ковача Таку, трговца сакеом Кенџија, стрелца Саданобуа Ишикаву, самураја Масако Адачи и свог пријатеља плаћеника Рјузоа заједно са Рјузовим ронинима са сламнатим шеширима. Док Џин омета монголске активности и ослобађа села, становници острва почињу да га називају „Дух”, самурајским дух који се подигао против Монгола. Така израђује куку за Џина како би могао да се попне на зидове замка Канеда, а Џин напада то место са својим савезницима. У невољи и гладни због тешких ратних услова, Рјузо и ронини са сламнатим шеширима издају Џина да би добили награду коју је Котун расписао за њега. Џин их одбија, ослобађа Шимуру и поново заузима замак Канеда. Упркос њиховој победи, Котун је већ отишао да освоји замак Шимура заједно са Рјузом.

Да би поново заузео замак Шимура, Џин регрутује Норија, Норијеве монахе-ратнике и клан Јарикава. Он такође регрутује локалног пирата Гороа у име Шимуре да изврши петицију како би обезбедио појачање, као и захтев да га именује као наследника Шогуна. Уз окупљање нове војске, Џин преузима оклоп својих предака од  Јурико, која је била задужена за његову бригу. Она га тада учи како да прави отров. По Шимурином наређењу, Џин и Така покушавају да се инфилтрирају у тврђаву где се налази Рјузо, међутим из заседе их напада и заробљава Котун. Када Џин одбије да се покори његовој власти, Котун захтева од Таке да га убије у замену за своју слободу. Така уместо тога покуша да нападне Котуна, али он избегне напад и одруби му главу. Џин затим побегне уз помоћ Јуне. Шогунова појачања стижу, и уз њих, Шимура води окупљену војску у напад на замак Шимура, терајући Монголе у унутрашњи део тврђаве. Приликом повлачења Монгола, они детонирају експлозиве на мосту који води до унутрашњег дворишта, наносећи велике губитке самурајима .

Схватајући да би још један напад довео до још већих губитака, Џин одлучује да се инфилтрира у тврђаву и тајно убаци отров у монголски кумис. Такође се сусреће са Рјузом и убија га након што овај одбије да се покори. Међутим, поново не успева да ухвати Котуна, који је отишао у поход северније. Иако је замак покорен без даљих страдања самураја, Шимура је бесан на Џина јер су његове акције прекршиле самурајски кодекс части. Џин узвраћа критиком неефикасности кодекса против нечасних Монгола. Знајући да ће Шогун осудити Џина на смрт због издаје, Шимура га наговара да искористи Јуну као жртвеног јарца, али Џин одбија и прихвата свој идентитет као „Дух“. Шимура оклевајући наређује да се Џин ухапси. Џинови савезници остају му верни и помажу му да побегне из заточеништва, али његов коњ је устрен и смртно рањен приликом бекства. Џин одлази на север и сазнаје да су Монголи научили како да направе његов отров, који намеравају да користе у нападу на јапанско копно. Пре него што окупи своје савезнике и нападне Котуново последњу тврђаву у луци Изуми, Џин оставља поруку Шимури у његовом замку, позивајући га да се придружи напору са самурајима, што он и чини. Док је већина монголских снага замајано, Џин се инфилтрира у луку и убија Котуна на његовом командном броду.

Са Котуновом смрћу, монголска инвазија губи замах, а превага иде у корист самураја. Шимура обавештава Џина да га Шогун сматра претњом за стабилности острва и тренутној покорности народа својим вођама . Он каже да је Шогун стога распустио клан Сакаи и наредио Шимури да убије Џина. Сагледавајући све што су обојица изгубили, Џин и Шимура се невољно дуелују, при чему Џин излази као победник. Џин има опцију да убије Шимуру и да му пружи достојанствену смрт ратника или да у потпуности напусти самурајски кодекс и поштеди му живот. Без обзира на одлуку, Џин постаје непријатељ Шогуна.

Оцене и критике[уреди | уреди извор]

Критике[уреди | уреди извор]

Критички пријем
Оцена агрегатора
АгрегаторОцена
Metacritic(PS4) 83/100[31]
(PS5) 87/100[32]
Оцене рецензената
ПубликацијаОцена
Destructoid9.5/10[33]
Famitsu40/40[34]
Game Informer9.5/10[35]
GameSpot7/10[36]
GamesRadar4.5/5 звездица[37]
IGN9/10[38]

Игра је добила већински позитивне рецензије према агрегатору рецензија Метакритик. Добила је комбиновану оцену од 40/40 од четири уредника јапанског часописа за видео игре Фамицу, трећа западна игра која је постигла такву оцену. Такође је примила похвале од Тошихиро Нагошија, редитеља серијала Јакуза, који је похвалио Џина као главног јунака игре, додајући да јапански студији вероватно не би одобрили игру са мушкарцем средњих година као главним јунаком из маркетиншких разлога. Фокс и Конел су именовани као амбасадори туризма на острву Цушима у марту 2021. године за ширење "имена и историје Цушиме кроз своје радове".

Примљена је општа позитивна рецензија приче. Мет Милер из Гејм Информера је написао да Ghost of Tsushima нуди "причу о контрадикторним идеалима части и освете", хвалећи приче из споредних задатака који нуде мрачно размишљање о бруталности рата и како то утиче на свакодневни живот обичних сељака.

Награде[уреди | уреди извор]

Ghost of Tsushima:

  • 2020. година:
    • Најбоља визуелна изведба игре
    • Најбољи глас карактера
  • 2021. година:
    • Најбоља звучна достигнућа
    • Авантуристичка игра године
    • Изврсна достигнућа у визуелним изведбама
    • Изврсна достигнућа у звучном дизајну
    • Изврсна достигнућа у оригиналним музичким композицијама
    • Најбоља визуелни стил
    • Најбоља експанзија (Ики острво)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Ghost of Tsushima demo shows Japanese adventure’s first live gameplay – EGMNOW”. web.archive.org. 2018-06-12. Приступљено 2024-05-20. 
  2. ^ Ramos, Jeff (2020-07-16). „Ghost of Tsushima stance guide”. Polygon (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  3. ^ „Here's The Deal With Ghost Of Tsushima's Final Stance”. Kotaku (на језику: енглески). 2020-07-24. Приступљено 2024-05-20. 
  4. ^ „How to master combat in Ghost of Tsushima”. Red Bull (на језику: енглески). 2020-07-29. Приступљено 2024-05-20. 
  5. ^ „Ghost of Tsushima Boss Guide: How to defeat every boss in the game”. Red Bull (на језику: енглески). 2020-09-04. Приступљено 2024-05-20. 
  6. ^ „Just How Lethal Is Ghost Of Tsushima’s 'Lethal' Difficulty?”. Kotaku (на језику: енглески). 2020-08-04. Приступљено 2024-05-20. 
  7. ^ „Stealth and precision violence combine beautifully in Ghost of Tsushima”. Eurogamer.net (на језику: енглески). 2018-06-12. Приступљено 2024-05-20. 
  8. ^ „Ghost Of Tsushima: Everything you need to know about Stealth and Gadgets”. Red Bull (на језику: енглески). 2020-07-29. Приступљено 2024-05-20. 
  9. ^ „How to increase Resolve - Ghost of Tsushima”. Shacknews (на језику: енглески). 2020-07-16. Приступљено 2024-05-20. 
  10. ^ Editor, Mike Williams Reviews; USgamer (2017-10-30). „Ghost of Tsushima Dev Promises "There's No Waypoint" To Follow”. VG247 (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  11. ^ „Ghost Of Tsushima length: How long is Ghost of Tsushima, and how many acts are there?”. Eurogamer.net (на језику: енглески). 2020-07-16. Приступљено 2024-05-20. 
  12. ^ updated, Leon Hurley last (2021-02-22). „The Ultimate Ghost of Tsushima guide with everything you need to know”. gamesradar (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  13. ^ Editor, James Billcliffe Guides (2020-07-24). „Ghost of Tsushima Best Charms - where to find the best major and minor charms”. VG247 (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  14. ^ Square, Push (2024-05-20). „Ghost of Tsushima Guide: An Ultimate Resource”. Push Square (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  15. ^ Gilliam, Ryan (2020-07-16). „Ghost of Tsushima guide: Map exploration locations and rewards”. Polygon (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  16. ^ „Mud, Blood, and Steel: Ghost of Tsushima Gameplay Debut”. PlayStation.Blog (на језику: енглески). 2018-06-11. Приступљено 2024-05-20. 
  17. ^ Ramos, Jeff (2020-07-24). „Ghost of Tsushima guide: Izuhara liberation locations and maps”. Polygon (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  18. ^ Editor, James Billcliffe Guides (2020-07-24). „Ghost of Tsushima Best Charms - where to find the best major and minor charms”. VG247 (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  19. ^ Flores, Sky (2020-07-29). „How to Get Gifts in Ghost of Tsushima”. ScreenRant (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  20. ^ „Ghost of Tsushima - Mythic Tales locations: Where to find all musicians and get Mythic armour rewards”. Eurogamer.net (на језику: енглески). 2020-07-23. Приступљено 2024-05-20. 
  21. ^ Square, Push (2024-05-20). „Ghost of Tsushima: Best Armor and How to Get All Armor Sets”. Push Square (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  22. ^ Bankhurst, Adam (2020-10-05). „Ghost of Tsushima: Legends Co-op Mode Is Out Next Week”. IGN (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  23. ^ „How To Quickly Level Up In Ghost Of Tsushima’s Co-Op Mode”. Kotaku (на језику: енглески). 2020-10-23. Приступљено 2024-05-20. 
  24. ^ „Ghost of Tsushima fans should absolutely make time for Legends”. Destructoid (на језику: енглески). 2020-10-17. Приступљено 2024-05-20. 
  25. ^ Ziwei, Puah (2020-10-23). „‘Ghost Of Tsushima: Legends’ co-op raid launches next week”. NME (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  26. ^ Ruppert, Liana (2020-07-17). „Ghost Of Tsushima Legends Raids Offer Magic, Strategy, And The Potential For Perfect Trolling”. Game Informer (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  27. ^ „Ghost of Tsushima fans should absolutely make time for Legends”. Destructoid (на језику: енглески). 2020-10-17. Приступљено 2024-05-20. 
  28. ^ Bankhurst, Adam (2020-10-05). „Ghost of Tsushima: Legends Co-op Mode Is Out Next Week”. IGN (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  29. ^ Good, Owen S. (2021-08-04). „Ghost of Tsushima’s multiplayer gets a stand-alone launch, plus a new mode”. Polygon (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  30. ^ Fox, Nate (2020-07-17), Ghost of Tsushima, Daisuke Tsuji, Eric Steinberg, Sumalee Montano, Sucker Punch Productions, Приступљено 2024-05-20 
  31. ^ „Ghost of Tsushima Critic Reviews for PlayStation 4”. Metacritic. Архивирано из оригинала 13. 7. 2020. г. Приступљено 14. 7. 2020. 
  32. ^ „Ghost of Tsushima Directors Cut Critic Reviews for PlayStation 5”. Metacritic. Архивирано из оригинала 14. 11. 2021. г. Приступљено 20. 8. 2021. 
  33. ^ Carter, Chris (14. 7. 2022). „Review: Ghost of Tsushima”. Destructoid. Архивирано из оригинала 23. 4. 2022. г. Приступљено 14. 7. 2022. 
  34. ^ Romano, Sal (15. 7. 2020). „Famitsu Review Scores: Issue 1650”. Gematsu. Архивирано из оригинала 4. 1. 2022. г. Приступљено 16. 7. 2020. 
  35. ^ Miller, Matt (17. 7. 2020). „Ghost of Tsushima Review – A Most Honorable Epic”. Game Informer. Архивирано из оригинала 1. 7. 2021. г. Приступљено 24. 7. 2022. 
  36. ^ Tran, Edmond (17. 7. 2020). „Ghost Of Tsushima Review - You Khan Do It”. GameSpot. Архивирано из оригинала 2. 1. 2022. г. Приступљено 24. 7. 2022. 
  37. ^ Weber, Rachel (14. 7. 2020). „Ghost of Tsushima review: "A worthy swan song for the PS4"”. GamesRadar. Архивирано из оригинала 16. 11. 2021. г. Приступљено 24. 7. 2022. 
  38. ^ Saltzman, Mitchell (14. 7. 2022). „Ghost of Tsushima Review”. IGN. Архивирано из оригинала 16. 11. 2021. г. Приступљено 14. 7. 2020. 
  39. ^ MacDonald, Keza (14. 7. 2020). „Ghost of Tsushima review – Kurosawa-inspired samurai showdowns”. The Guardian. Архивирано из оригинала 4. 9. 2021. г. Приступљено 24. 7. 2022. 
  40. ^ Williams, Mike (14. 7. 2020). „Ghost of Tsushima Review: Hopefully Not The Last Samurai”. USgamer. Архивирано из оригинала 6. 12. 2021. г. Приступљено 24. 7. 2022. 
  41. ^ McKeand, Kirk (14. 7. 2020). „Ghost of Tsushima review - a gorgeous world stuffed with repetitive filler”. VG 247. Архивирано из оригинала 10. 7. 2022. г. Приступљено 24. 7. 2022. 
  42. ^ Minotti, Mike (14. 7. 2020). „Ghost of Tsushima review — Samurai's creed”. VentureBeat. Архивирано из оригинала 24. 7. 2022. г. Приступљено 24. 7. 2022. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Mihailo2712/песак&oldid=27799573”