Корисник:Tigerlily29/песак

Споменик природе „Три храста лужњака“
Споменик природе „Три храста лужњака“
IUCN категорија III (споменик природе)
Мјесто	Србија
Најближи град	Барајево, Београд
Координате	44° 33′ 40″ N 20° 20′ 24″ E / 44.56111° С; 20.34000° И
Површина	0,50 ha (50 a)
Управљачко тијело	Месна заједница „Шиљаковац“

Споменик природе „Три храста лужњака – Баре“ је природни ботанички споменик треће категорије заштићених природних добара Републике Србије.

Географски положај[уреди | уреди извор]

Заштићено природно добро налази се на подручју града Београда, градска општина Барајево, у селу Шиљаковац, на катастарској парцели број 1131, КО Шиљаковац, у државној својини, поред реке Робаје повременог тока, на месту званом „Баре“, удаљеном око 150 метара од сеоског пута, на надморској висини од око 124 метра.^[1]

Укупна површина заштићеног природног добра износи 0,50 ha, а чини је укупни припадајући простор, односно пројекција крошњи.^[2]

Мештани тврде да су храстови записи, али још не постоји потврда за то. Претпоставља се да су крстоноше пре два века обилазиле овај крај и освештавале храстове да народу служе као црква.^[3]

Основне вредности природног добра[уреди | уреди извор]

Овај споменик природе чине три стабла храста лужњака (Quercus robur L), која представљају типичне примерке своје врсте, заостале од некадашњих широко распрострањених храстових шума.

Природно добро „Три храста лужњака – Баре“ стављено је под заштиту ради очувања ретких ботаничких вредности и репрезентативних дендрометријских карактеристика, заштите аутохтоне разноврсности и унапређења предеоних обележја у којима три храста лужњака доминирају својом величином и лепотом. Три стабла заштићеног природног добра су ретки и импозантни примерци храста лужњака, доброг здравственог стања, изразите виталности и генетског потенцијала.^[4]

Стабла, очуваног изгледа, доминирају у простору дајући посебан печат крају. Правилног су хабитуса типичног за своју врсту – храст лужњак који је природно распрострањен у екосистемима наших подручја.

Импозантне дендрометријске карактеристике стабала:

Опис	Стабло I	Стабло II	Стабло III
висина стабла	23,00 m	25,00 m	24,00 m
висина дебла до прве гране	2,00 m	4,20 m	1,90 m
пречник крошње	34,00 m	29,00 m	32,00 m
обим дебла на 1,30 m	4,60 m	4,50 m	3,90 m
пречник дебла на 1,30 m	1,46 m	1,43 m	1,25 m
старост стабла	210 година	210 година	140 година

Под овим храстовима је 1941. године одржан народни збор за дизање устанка против фашизма. Било је то 7. јула 1941. године одакле су борци отишли у партизане.

Карактеристике храста лужњака[уреди | уреди извор]

Храст лужњак заслужује епитет наше највредније лишћарске врсте, у народу познат и као грм, дуб, рошњак, лужник... Листопадно је дрво које достиже највећу старост европским врстама дрвећа до 1.000 година, висину до 50 метара и пречник дебла до 2,5 метра. Крошња му је широко и добро разграната, кора у младости глатка, а касније уздужно испуца. Коренов систем је добро развијен, у млађем добу развија жилу срчаницу до 2 метра у дубину (централни корен), касније се развијају и бочне жиле. Лист му је јајасто-дугуљаст на краткој петељци до 1 центиметра, плод је жир дуг 2-4 cm са бодљом на врху (буде до 5 плодова на тепељци дугој 3-8 cm).

Станишта лужњака су претежно алувијална земљишта, најчешће равнице, долине и благо брежуљкасти терени. Захтева дубока, плодна и влажна земљишта (понекад и плављена).

Храст лужњак је распрострањен скоро у целој Европи, Кавказу и Малој Азији, на подручју са атланском и континенталном климом.

Дрво лужњака је изузетно квалитетно по чему су наше лужњакове шуме познате у целом свету.

Храст лужњак је једна од врста која је у Војводини била широко распрострањена. Неадекватним сечама, ширењем пољопривредних површина и насеља, храст је нестао са ових површина и сада се јавља само на неколико издвојених локалитета.

Историјат заштите[уреди | уреди извор]

Стабла су стављена под законску заштиту још 1969. године (Решењем Скупштине општине Барајево, број 02-2077/1-1969 од 26. августа 1969. године („Службени лист града Београда“, број 15/69), да би на основу Решења о стављању под заштиту природног добра „Три храста лужњака – Баре“ („Службени лист града Београда“, број 501-435/06-S од 14. септембра 2006. године) које је донела Скупштине града Београда, природно добро „Три храста лужњака – Баре“ стављено под заштиту као споменик природе категорисано као значајно природно добро III категорије.

На заштићеном природном добру установљен је режим заштите III степена, којим се забрањује: сеча заштићених стабала, ломљење и сечење грана, кидање лишћа, уништавање кореновог система и оштећења дебла, испуштање отпадних и загађених вода, превођење инсталација испод или изнад заштићене површине, испаша и увођење домаћих животиња, садња било каквог декоративног зеленила и других садница, ложење ватре и одлагање отпада, раскопавање и одлагање земље на заштићеној површини или било којих радњи које би измениле њихов изглед или угрозиле биолошки опстанак стабала.

Дозувољено је коришћење заштићеног природног добра у научно-истраживачке и васпитно-образовне сврхе, уређивање и одржавање заштићене површине, примена биолошко-техничких мера заштите и неге стабала које су неопходне за одржавање њихове виталности и вредности. ^[1]

Старалац заштићеног природног добра[уреди | уреди извор]

Заштићено природно добро „Три храста лужњака – Баре“ поверено је на управљање, односно старање, Месној заједници Шиљаковац из Шиљаковца.

Годишњи програм заштите и развоја природног добра „Три храсталужњака – Баре“ ради се на основу Закона о заштити животне средине („Сл. гласник РС“, бр. 134/05 и 36/09), а припрема се као дугорочни план за период од пет година и по претходној прибављеној сагласности организације за заштиту природе. Садржи: циљеве заштите, мере и активности на спровођењу установљеног режима заштите, правила, обавезе и ограничења у погледу неге, уређивања, одржавања и коришћења заштићеног природног добра, као и средства потребна за реализацију програма.

Реализује се годишњим оперативним програмом који садржи мере и активности планиране по приоритетима, динамику њиховог извршавања и висину потребних средстава која се обезбеђују у буџету града Београда. ^[1]

Легенда[уреди | уреди извор]

Према старој словенској легенди, у крошњи храстова живи Перун – бог грома и неба, а у корену Велес – бог подземног света и мртвих. Када Велес хоће да изађе из подземног света, Перун га гађа громовима. У знак победе над Велесом Перун пушта кишу.^[5]

Рецентно стање[уреди | уреди извор]

Иако под заштитом државе три храста лужњака нису заштићена и од деловања природних сила против којих су људи потпуно беспомоћни.

Најпре је у крошње највећег храста на Огњену Марију (око 20 часова) 2010. године ударио гром изазавши пожар који су барајевски ватрогасци успешно и брзо угасили, а сам храст брзо се опаравио. Илија Громовник очигледно га је тада поштедео.

Међутим, други храст није био те среће. Крајем августа 2014. године јак ветар оборио је ово дрво старо око 220 година. Испоставило се да је храст већ био труо и није више могао да издржи налете ветра, који је те године дувао заиста жестоко. Стабло које је пало било је високо 25 метара са пречником крошње од 29 метара, обимом дебла од 4,5 м и пречником дебла од 1,43 метра.^[6]

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б ^в „Решење Скупштине града Београда о стављању под заштиту три храста лужњака – Баре“ („Службени лист града Београда“, број 18/06) http://sllistbeograd.rs/pdf/download/132/. Приступљено 13. 12. 2016. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
^ „Споменици природе ботаничког карактера“ (PDF) http://serbianoutdoor.com/wp-content/uploads/2012/08/registar_zasticenih_dobara_cirilica.pdf. Приступљено 13. 12. 2016. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
^ „Храстови лужњаци „прегазили” 220 лета“ http://www.politika.rs/scc/clanak/263040/Hrastovi-luznjaci-pregazili-220-letaП. Приступљено 13. 12. 2016. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
^ „Три храста Шиљаковац” http://www.trihrastasiljakovac.rs/. Приступљено 13. 12. 2016. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
^ „Сукоб богова у стаблу храста“ http://www.politika.rs/scc/clanak/263040/Hrastovi-luznjaci-pregazili-220-leta. Приступљено 13. 12. 2016. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
^ „Од три стабла лужњака остала су два“ (PDF) http://www.barajevo.org.rs/upload/files/Barajevski_glasnik_broj_56_oktobar_2014.pdf. Приступљено 13. 12. 2016. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)