Перун

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Перуника, Перунова биљка

Перун (стсл.Перунъ) је словенски бог неба и грома, али и покровитељ владара.[1] Вероватно је био врховни бог свих старих Словена.[2] Пеерунов дан је био четвртак.[3] [4] Перуну је била посвећена биљка перуника (богиша),[5][6] али и храст.[7]

Етимологија и индоевропско порекло[уреди]

Име „Перун“ изводи је прасловенска реч,[8] а изводи се од индоевропског корена „пер“ односно „перк“ који има значење „ударити“ (врло снажно, силовито ударити), „распрснути“ и суфикса „ун“ који означава онога који извршава радњу.[9] У пољском „пјоре“ („piore“) значи „ударам“, док „пиорун“ значи гром.

Срби, Бугари и Руси (данашњи Руси, Украјинци и Белоруси) га називају Перун, Пољаци Пјорум (Piorum), Чеси Пераун (Peraun), а Словаци Перон (Peron) односно Паром (Parom). Појављује се и код балтичких народа (Литванаца) под именом Перкунас.[10]

Словенско име бога грома Перун, подударно је литванском имену бога грома Перкунас.[11][12] Скоро исти облик имена бога грома код Словена и Литванаца можда указује на порекло бога Перуна у време религијског, а можда и језичког, заједништва Словена и Литванаца. Постојање бога грома као врховног бога у време многобожачких веровања упадљиво је и код Старих Грка и Римљана. Исто место, у списку богова, Перуна, Зевса и Јупитера може указивати на заједничке религијске основе Индоевропљана, то јест да су у време заједништва имали бога брома као важно, или врховно божанство.

Oпис и митологија[уреди]

U Vladimirovom Kijevu je izgleda prikazivan 980. sa sedom kosom, a plavim brkovima.[13] Слично Зевсу и Тору вероватно је замишљано да Перун вози кочију , а у једној руци држи секиру, или чекић . Sjekiru baca na zle ljude i duhove. Oženjen je Suncem. Njegovo je oružje zlatna jabuka. Svijet je opisan kao stablo, hrast, čije su grane nebo, a korijenje podzemlje. Veles, Perunov brat, bježao je od Peruna skrivajući se svugdje kako bi došao do podzemlja. Gdje bi došao, udarila bi munja s neba,

Перун као врховни бог старих Словена[уреди]

Први запис који говори о врховном богу-громовнику код Словена оставио је византијски историчар Прокопије из Цезареје који је у VI веку у свом делу О Ратовима (лат. De bellis) забележио веровања Анта и Словена.

Верују наиме (и Анти и Словени) да je један од богова, творац муње, једини господар света, и жртвују му говеда и све остале жртвене животиње.[14]

Прокопије није забележио име тог бога грома, али из писаних извора који су настали после, јасно је да је писао о Перуну.[15]

Непосредно писање о Перуну са његовим именом налази се у Повести минулих лета, или Несторовом летопису из 12. века. То је дело у коме се описује Перуна као врховни бог Кијевске Русије пре примања хришћанства. Нестор прво спомиње Перуна у писању о нападу кијевског кнеза Олега на Цариград у 907. години.

Цареви пак Леон и Александар мир учинише са Олегом, обавезаше се да плаћају данак и иђаху присезати једни другима: цареви цјеловаше сами крст, а Олега и мужеве његове водише на заклетву према рускоме закону, и они се клеше оружјем својим, и Перуном, богом својим, и Волосом, богом стоке, и утврдише мир.[16]

Према Нестору слично заклињање у Перуна поновило се у време споразумевања кијевског кнеза Игора 945. са Византинцима.

И ко помисли од стране Руса да разруши ову љубав, да они од њих који су примили крштење - освету добију од Бога сведржитеља, осуду на губљење вијека будућег; а они од њих који нису крштени - да немају помоћи од Бога, ни од Перуна,...[17]Ако пак ко од кнезова или од људи руских, хришћанин или нехришћанин, наруши ово што је написано на хартији овој, да - по заслузи - умре од оружја свога и да буде проклет од Бога и од Перуна за то што наруши своју заклетву.[18] Сутрадан дозва Игор посланике и дође на брдо гдје стајаше Перун, и одложише оружје своје, и штитове и злато, и закле се Игор и људи његови...

Ако пак од онога што раније казасмо шта не одржимо, ја и ови са мном и пода мном да имамо клетву од Бога у којега вјерујемо - у Перуна и Волоса, сточјег Бога, и да будемо жути као злато, и својим оружјем да исјечени будемо. За годину 980. пише и Поче да једини кнезује Владимир у Кијеву и постави кумире на брду и изван двора са кулом: дрвенога Перуна са главом од сребра, а са златним брковима, и Хорса, и Дажбога, и Стрибога и Симаргла, и Мокош. И приносише им жртве, називајући их боговима.[19][20]

Градња дрвеног кипа бога Перуна и још 5 кипова на узвишењу у Кијеву била је последња велика победа многобоштва на том подручју. Није прошла ни једна деценија, а 988. кнез Владимир одлучио је да се ожени визнтијском принцезом Аном и прихвати њену веру хришћанство, а да одбаци старе богове Словена. “Нареди да се оборе кумири, и једни да се исеку, а други да се спале. Перуна заповеди привезати коњу за реп и свући са Горе низ Боричев до потока, и постави 12 људи да га туку гвозденим палицама... И када су га вукли рукавцем до Дњепра, оплакиваху га неверници, јер још не беху примили свето крштење. И довукавши га бацише га у Дњепар.”[21] Кнез Владимир поставио је људе којима је рекао: “Ако наседне [кип Перуна] негде на обалу, одгурајте га (у Дњепар) ...“[22]

Када су Словени прихватили хришћанство Перуна, као громовника, заменио је Св. Илија.[11][10] Поред узвишења код Кијева и на више других узвишења где су живели многобожачки Словени поштован је бог-громовник, Перун, или су повезивана са тим богом. Југоисточно од Сплита постоји неколико узвишења (Перун, Перунско и Перунић) названих по Перуну, а за једно од њих име је сачувано од друге половине 11. века.[23][24] Траг Перуна се очувао и у неким другим топонимима Перун до савременог доба,[25], али у другим случајевима хришћани су име Перун за неке врхове заменили именом Св. Илије хришћанског светитеља који је био господар громова, слично као Перун.[26][24] Изгледа да је и жртвовање говеда пренето од Перуна на Светог Илију.[27] После нестанка вере у бога Перуна, његово име опстало је као лична имена Перун, Перуна, Перуника и Перуница код јужнох Словена, а одатле је изведено и презиме Перун(и)чи код Срба.[28]

Максим А. Пресњаков, Перун, 1998.

Референце[уреди]

  1. ^ Алимов 2015, стр. 16-17 (156-157).
  2. ^ Логос 2017, стр. 62-63. Веселин Чајкановић је изнео претпоставку да Перун није био врховни бог код Срба у време многобоштва, али изгледа да та претпоставка није довољно уверљива.
  3. ^ Скок 1972, стр. 644. У романским језицима за четврти радни дан у седмици, четвртак, јавља се и име Јовис диес (Jovis dies), то јест Јупитеров дан. Код Германа Јупитер је изједначаван са Донаром, а четвртак је називан донерстаг (Donnerstag). Код Словена у подручју Елбе/Лабе то јест у језику лужичких Срба исти дан се зове и “peräune- dăn” Перун-дан. Из тога се види да су они Перуна изједначили са Јупитером и Донаром.
  4. ^ Иванов 2005, стр. 12-13. У романским језицима за четврти радни дан у седмици, четвртак, јавља се и име Јовис диес (Jovis dies), то јест Јупитеров дан. Код Германа Јупитер је изједначаван са Донаром, а четвртак је називан донерстаг (Donnerstag). Код Словена у подручју Елбе/Лабе то јест у језику лужичких Срба исти дан се зове и “peräune- dăn” Перун-дан. Из тога се види да су они Перуна изједначили са Јупитером и Донаром.
  5. ^ Стевановић и др 1990, стр. 394. Перуника је биљка са сабљастим листовима и великим цветовима љубичасте, беле, или црвеносмеђе боје.
  6. ^ Караџић 1852, стр. 33. Вуково писање да је код Дубровника перуника именована и богиша потврђује да су Јужни Словени веровали да је Перун био бог. Ако је за Словене на Балкану перуника=богша, следи и да је Перун=бог.
  7. ^ Скок 1972, стр. 644.
  8. ^ Скок 1972, стр. 643-644.
  9. ^ Иванов 2005, стр. 7-10.
  10. 10,0 10,1 Lajoye 2018, стр. 32.
  11. 11,0 11,1 Иванов 2005, стр. 10.
  12. ^ Lajoye 2018, стр. 29-30, 32.
  13. ^ Лихачев & Творогов 2012, стр. 54. “Поче да једини кнезује Владимир у Кијеву и постави кумире на брду и изван двора са кулом: дрвенога Перуна са главом од сребра, а са златним брковима”.
  14. ^ ВИИНЈ, I 1955, стр. 26-27.
  15. ^ Иванов 2005, стр. 14. Када је нестало веровања у више богова код Словена (можда у Бугарској) настао је један превод романа о Александру Великом у коме је пише да је Александар Велики био син бога Перуна. Из тога се види да су Словени имали представу да су богови грома Зевс и Перун једнаки.
  16. ^ Лихачев & Творогов 2012, стр. 24.
  17. ^ Лихачев & Творогов 2012, стр. 33.
  18. ^ Лихачев & Творогов 2012, стр. 36-37.
  19. ^ Лихачев & Творогов 2012, стр. 54.
  20. ^ Косовић 2003, стр. 49-50.
  21. ^ Лихачев & Творогов 2012, стр. 79-80.
  22. ^ Лихачев & Творогов 2012, стр. 80.
  23. ^ Алимов 2015, стр. 15 (155).
  24. 24,0 24,1 Логос 2017, стр. 61. са напоменом 297.
  25. ^ Иванов 2005, стр. 20. Један Перунов врх (око 880 метара изнад мора) налази се на источној страни Истре.
  26. ^ Алимов 2015, стр. 16, 23 (156, 163).
  27. ^ Иванов 2005, стр. 13-14. Обичај да село жртвује вола постојао на дан Св. Илије у Повардарју, код Велеса.
  28. ^ Иванов 2005, стр. 19, 37.

Извори и литература[уреди]