Корисник:Urke2917/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Ајакс
Пуно имеAmsterdamsche Football Club Ajax
НадимакGodenzonen (Божји синови),
Joden (Јевреји)
Основан(1900-03-18)18. март 1900.(124 год.)
СтадионЈохан Кројф Aрена,
Амстердам, Холандија
Капацитет52.342
ПредседникХоландија Хенри Хенрихс
ТренерХоландија Ерик Тен Хаг
ЛигаЕредивизија
2018/19.Ередивизија, 1.
Домаћа опрема
Гостујућа опрема

ФК Ајакс је холандски фудбалски клуб основан у Амстердаму, такмичи се у Ередевизији, првој лиги холандског фудбала. Најуспешнији холандски клуб који је назван по грчком јунаку лигу је освајао 33 пута, а КНВБ Куп 19 пута. Такмичи се од оснивања лиге 1956. године, а уз Фајенорд и ПСВ чини „велику тројку“  холандског фудбала.

Историјски гледано то је један од најуспешнијих клубова на свету. Према ИФФХС-у (Интернационалној Федерацији историје фудбала и статистике), Ајакс је био седми најуспешнији европски клуб 20. века и светски тим 1992. године[1]. Према немачком часопису „Кикер“, Ајакс је био други најуспешнији клуб 20. века. Био је један од пет клубова који су успели да одбране титулу првака европе када су је узастопно освајали од 1971. до 1972. године.

Историја[уреди | уреди извор]

Ајакс је основан у Амстердаму 18. марта 1900. године. 1911. године се квалификовао за првенство, а први већи успех постигао је 1917. године освајањем КНВБ Бекер купа Холандије. Следеће сезоне осваја своју прву титулу холандског шампиона и то без пораза[2].

Током 20их година Ајакс је био регионална сила освојивши Ерсте Класу Запад 1921., 1927. и 1928. године, али то није могао да одржи на државном нивоу. То се променило 30их година када је освојио пет титула што га је учинило најуспешнијим холандским тимом деценије. Освојио је и свој други КНВБ Куп у сезони 1942/43, а осми наслов првака Холандије у сезони 1946/47. Све титуле до тада Ајакс је освајао под вођством Енглеза Џека Рејнолдса[3][4].

1956. године Ајакс као оснивач нове професионалне холандске лиге, Ередивизије је и осваја. Такође, исте године је и дебитовао у првом формату Купа Европских Шампиона, где су фудбалери Ајакса поражени у четвртфиналу од мађарског Вашаша укупним резултатом 6:2. Поново су постали шампиони Холандије 1960. године и освојили трећи КНВБ Куп 1961. године[5].

Јохан Кројф, играо је за Ајакс од 1959. до 1973. и од 1981. до 1983 године. Са Ајаксом је три пута освајао Куп европских шампиона. Дрес са његовим бројем 14 је повучен из употребе.

1965. године Ринус Мајклс који је играо за клуб од 1946. до 1958. године, именован је за тренера Ајакса уведовши његову филозофију „Тоталног фудбала“ која је постала синоним како за Ајакс тако и за холандски национални тим[6][7]. Годину дана раније дебитује и Јохан Кројф, најбољи холандски фудбалер свих времена[8]. У том периоду Ајакс бележи најуспешнији период у својој историји, освојивши седам титула првака, четири купа и три титуле првака Европе.

Ајакс је освојио холандско првенство 1966., 1967. и 1968. године док је 1969. играо у финалу Купа Европских Шампиона и био поражен од Милана. Током сезоне 1966/67 Ајакс је поставио рекорд постигнутих голова у Ередивизији и такође освојио КНВБ Куп и тако дошао до дупле круне. У сезони 1969/70, Ајакс је освојио првенство по четврти а национални куп други пут одигравши 34 утакмице од којих су 27 биле победе са укупно 100 постигнутих голова[9].

У сезони 1970/71 Ајакс је одбранио КНВБ Куп и стигао до финала Купа Европских Шампиона где су победили грчки Панатинаикос 2:0 головима Дика Ван Дајка и Арија Хана. То је први Ајаксов трофеј првака Европе, а Јохан Кројф је те године постао најбољи фудбалер Европе. После овог успеха, Мајклс прелази у Барселону а мења га румунски тренер Стефан Ковач. У Ковачевој првој сезони, Ајакс осваја триплу круну односно Куп Европских Шамиона, национално првенство и куп. Поразио је и аргентински Инденпендијенте и освојио Интерконтинентални куп 1972. године, одбранио титулу првака Холандије, куп и поред Реал Мадрида постао други клуб који је три пута за редом освајао титулу првака Европе.

1973. године Барселона обара трансфер рекорд и потписује Јохана Кројфа. Такође, Ковач постаје селектор Француске сигнализирајући крај међународног успеха[10].

У сезони 1976/77, Ајакс осваја прву титулу првака државе после четири године и осваја дуплу круну две сезоне касније.

Почетком 80их година, Јохан Кројф се вратио у клуб када су се појавили и Марко Ван Бастен и Франк Рајкард. Ајакс осваја титулу 1982. и 1983. године. После продаје Јохана Кројфа Фајенорду 1983. године, Ван Бастен постаје кључни играч и најбољи стрелац Ередивизије у периоду од 1983. до 1987.године[11].

1985. године Кројф се у Ајакс вратио као тренер када је Ајакс у 34 утамице постигао 120 голова. Ипак, Ајакс је ту сезону завршио као други на табели, иза ПСВ-а. Следеће сезоне Ајакс такође губи титулу од ПСВ-а али осваја Куп победника купова и то је њихов први европски трофеј после 14 година. После тога Јохан Кројф напушта Ајакс постаје тренер Барселоне, док су Рајкард и Ван Бастен продати Спортингу из Лисабона и Милану. Ајакс је стигао и до другог узастопног финала Купа победника купова 1988. године али је изгубио од белгијског Мехелена[12].

У сезони 1988/89 млади нападач Денис Бергкамп постаје најбољи стрелац Ајакса. Помогао је Ајаксу да освоји титулу у сезони 1989/90, а у периоду од 1990. до 1993. године био је и њен најбољи стрелац. Под вођством Луја Ван Гала, Ајакс 1992. године осваја Куп УЕФА и поред Јувентуса постаје други клуб који је освојио сва три велика европска такмичења[13].

После продаје Беркампа Интеру 1993. године, Ван Гал ангажује Франка Рајкарда како би помогао младим играчима Ајакса, Франку и Роналду де Буру, Едвину ван дер Сару, Кларенсу Сејдорфу, Едгару Дејвидсу, Мајклу Ризигеру и Винстону Богарду, као и страним талентима Финдију Џорџу, Енванкву Кану и Јари Литманену али и ветерану Данију Блинду. Ајакс 1993/94 осваја првенство и одбрањује титуле све до 1996. године. У сезони 1994/95 Ајакс је постао први тим који је освојио Ередивизију као непоражен[14]. 1995. осваја Лигу шампиона победивши Милан у Финалу са 1:0 голом младог Патрика Клуивера. Годину дана касније опет игра финале али у пенал серији губи од Јувентуса.

Повратак европског Ајакса био је кратак, јер су Ван Гал и неколико важних играча отишли у највеће клубове Европе. Током 2000их Ајакс осваја само две титуле првака Холандије, али и даље наставља са производњом фудбалских талената као што су Весли Снајдер и Рафаел ван дер Варт.

2010. године Франк де Бур постаје тренер Ајакса. Одводи Ајакс у своју прву Лигу шампиона после седам година и осваја рекордну 30. титулу у сезони 2010/11. Осваја још три титуле за редом и први пут у историји Ајакс четири пута за редом осваја Ередивизију[15].  У сезонама 2014/15 и 2015/16 Ајакс је био други на табели иза ПСВ-а после чега Франк де Бур подноси оставку[16].

Клуб преузима Петер Бос и 2017. године доводи Ајакс до финала Лиге Европе, првог финала после 21 годину. Играли су финале као најмлађи тим у историји финала са просеком од 22 године и 282 дана и поражени од Манчестер Јунајтеда[17]. У трећој сезони за редом Ајакс опет остаје други на табели, овога пута испод Фајенорда.

Лига шампиона 2018/2019[уреди | уреди извор]

У овој сезони Ајакс прави огроман успех. У групи су били са Бајерном, Бенфиком и АЕК-ом. Групу су завршили као други, а у шеснаестини финала се састали са Реалом из Мадрида. У Амстердаму су изгубили 2:1, али су у Мадриду поразили Реал са 4:1. Тако су избацили актуелног првака Европе на Сантјаго Бернабеу укупним резултатом 5:3[18].

У четвртфиналу прву утакмицу су одиграли против Јувентуса у Амстердаму када је било 1:1, док су у Торину славили са 2:1 голом Матејиса де Лихта, укупан резултат био је 3:2[19].

У полуфиналу су прву утакмицу играли у Лондону против Тотенхема када су победили са 1:0[20]. Ипак, у Амстердаму и после вођства од 2:0 губе када Тотенхем головима Лукаша Моуре окреће резултат у надокнади времена, и са укупним резултатом 3:3 Ајакс испада[21].

Омладински погон[уреди | уреди извор]

Ајакс је такође познат по омладинској школи која је произвела многе таленте као што су Јохан Кројф, Едвин ван дер Сар, Гералд Ваненбург, Франк Рајкард, Денис Бергкамп, Рафаел ван дер Варт, Патрик Клојверт, Марко ван Бастен, Весли Снајдер, Мартен Стекеленбург, Најџел де Јонг. Такође, Ајакс још снабдева и младе холандске тимове са локалним талентима.

Ајакс је и проширио програм за потражњу талената у Јужној Африци са Ајакс Кејп Тауном уз помоћ Роба Мура. Ајакс је такође имао филијалу и у Сједињеним Америчким Државама под именом Ајакс Америка, али је тај клуб банкротирао.
1995. године Ајакс је освојио Лигу шампиона са већином играча из омладинске школе као што су Едвин ван дер Сар, Мајкл Ризигер, Франк де Бур, Дани Блинд, Роналд де Бур, Едгар Давидс, Кларенс Сејдорф, Патрик Клуивер, Марк Овермарс[22].

2011. године Ајакс је отворио прву академију ван Холандије названу Ајакс Грчка Млада Академија са центром у Неа Смирни, са главном школом за обуку на Крфу у којој се налази 15 омладинских академија широм Грчке и Кипра којом руководи Еди ван Шајк као тренер и консултант[23].

Стадиони[уреди | уреди извор]

Ајаксов први стадион је изграђен 1911. године од дрвета и назван је Хет Хутен Стадион што значи дрвени стадион. Касније, Ајакс је играо на Олимпијском стадиону у Амстердаму изграђеног 1928. године за Летње олимпијске игре. Тај стадион је дизајнирао Јан Вилс. 1934. године Ајакс се сели на Де Мер стадион у источном Амстердаму који је дизајнирао Дан Руденбург који је такође дизајнирао и први стадион Ајакса. Де Мер је могао да прими 29500 гледалаца и Ајакс је на њему играо све до 1996. године.

Јохан Кројф Арена

1996. године се сели на Амстердам Арену чију изградњу је финансирао град Амстердам. Изградња је коштала 134 милиона долара. Стадион је капацитета 54990 гледалаца. 2018. године Амстердам Арена преименована је у Јохан Кројф Арена.

Грб и боје[уреди | уреди извор]

Када је клуб основан 1900. године на грбу клуба била је слика фудбалера Ајакса који је мало измењен 1911. године. 1928. године уводи се грб на којем је била глава грчког јунака Ајанта. 1990. године дај грб је промењен али је глава грчког јунака остала, само што је овога пута исцртана уз помоћ једанаест линија које представљају једанаест фудбалера на терену[24].

Боје[уреди | уреди извор]

Ајакс је првобитно играо у црној комбинацији са црвеним појасом, али је та комбинација убрзо промењена црвено белим дресом и црним шортсем. Црвена црна и бела боја представљају боје на застави Амстердама. Када се Ајакс квалификовао у лигу 1911. године био је приморан да промени боје јер је Спарта из Ротердама имала потпуно исту опрему. Резервни дресови нису постојали па су дресови клубова из исте лиге морали да буду различити. Ајакс се онда одлучио за бели дрес са црвеном пругом по средини и белим шортсем, какву комбинацију носе и данас.

Остали клубови[уреди | уреди извор]

Резервни тим[уреди | уреди извор]

Јонг Ајакс је резервни тим Ајакса. Састављен је углавном од професионалних фудбалера који су стигли до првог тима Ајакса и који служе свој први уговор као резерва или као играчи који нису у могућности да играју у првом тиму[25].

Од 1992. године, Јонг Ајакс се такмичио у Белофтен Ередивизији против других резервних тимова као што су Јонг ПСВ, Јонг Гронинген, Јонг АЗ. Освојили су титулу рекордних осам пута, као и КНВБ Резервни Куп три пута што их је учинило најуспешнијим резервним тимом у Холандији. Освајањем Белофтен Ередивизијом, Јонг Ајакс је успео да се квалификује за КНВБ Куп и чак три пута је ишао до полуфинала. Њихов најбољи резултат у КНВБ Купу је био под вођством Јана Олдеа Ријекеринка у сезони 2001/02 када су у полуфиналу изгубили од Утрехта у пенал серији, тада је Утрехт спречио финале Ајакс-Јонг Ајакс.

Сезона 2013/14 обележила је деби Јонг Ајакса у другој лиги Холандије. Као домаћини играју на Спортпарк де Тоекомст и понекад на Јохан Кројф Арени. Пре тога играли су у Белофтен Ередивизији и играчима је било дозвољено да буду прекомандовани из једног у други тим током сезоне[26]. Сада, услов када играчи могу да се региструју за Јонг Ајакс ако долазе из првог тима је да имају до 15 одиграних утакмица за први тим Ајакса[27]. Јонг Ајаксу су се такође у Ерсте Дивизији придружили још и Јонг Твенте и Јонг ПСВ[28].

Белофтен Ередивизију су освајали рекордних осам пута (1994., 1996., 1998., 2001., 2002., 2004., 2005. и 2009. године)[29].

Аматерски тим[уреди | уреди извор]

Ајакс Аматери или Ајакс Затердаг је холандски аматерски фудбалски клуб основан исто када и Ајакс. Такмиче се у Хофдкласи од 2011/12 па све до сада. Има две освојене титуле Ерсте Класе као и два освојена КНВБ Дистрикт Запад купа.

Такође се квалификовао за КНВБ Куп 2004., 2005. и 2008. и стигао чак до другог круга када је избачен од стране Витесеа.

Женски фудбалски тим[уреди | уреди извор]

Ајакс Врувен је женска селекција фудбалског клуба која се такмичи у БеНе Лиги, у највишем рангу професионалног женског фудбала у Белгији и Холандији. Основан је 18. маја 2012. године. Клуб је привукао многе женске таленте као и странкиње као што су Аноук Хогендајк, Даф Костер и Петра Хогевонинг[30].

Други спортови[уреди | уреди извор]

Бејзбол[уреди | уреди извор]

Ајакс ХВА је био бејзбол клуб основан 1922. године и такмичио се као оснивач Хонкбол Хофдкласе, прве професионалне бејзбол лиге Холандије 58. Освајач је био четири пута (1924., 1928., 1942. и 1948. године) пре него што је одлучено да се клуб 1972. године угаси[31].

еСпорт[уреди | уреди извор]

2016. године основан је еСпорт тим са првим појачањем у виду Коена Веијленда. Касније су потписивани и Дани Хагебек, Лев Винкен, Џој Калабро и Боб ван Уден који је своју прву сезону провео на позајмици у јапанском еСпорт тиму Саган Тосуу[32][33][34][35].

Сараднички клубови[уреди | уреди извор]

Клубови са којима Ајакс сарађује:

Клубови са којима је сарађивано у прошлости:

Ривалства[уреди | уреди извор]

Ривалство са Фајенордом[уреди | уреди извор]

Сваке године ова два клуба играју Де Класикер[51]. Током 70их година ова два клуба су једини који су освајали титуле првака Холандије и европске трофеје[52]. Утакмице ова два клуба су позната по напетости и насиљу, како на терену тако и ван њега. Током година догодило се неколико насилних инцидената па је уведена забрана гостујућим навијачима. Прва асоцијација на ове сукобе је сигурно онај који се догодио 23. марта 1997. године на пољу близу Бевервијка, где је навијач Ајакса смртно рањен. Овај инцидент се обично назива „Битка код Бевервијка“[53].

Ривалство са ПСВ-ом[уреди | уреди извор]

Ови мечеви нису толико напети као дуели са Фајенордом. Дерби ова два клуба назива се „Топер“ и укључује два најтрофејнија клуба у холандском фудбалу као и две конкурентске школе и филозофије фудбала[54][55].

Ривалства са другим клубовима[уреди | уреди извор]

Осим Фајенорда и ПСВ-а, један од ривалстава је утакмица са Утрехтом. Утакмице су интезивне, а ривалство се више осећа на страни Утрехта[56]. Исто важи и за Роду из Хага. Групе навијача Ајакса и Роде су често долазили у сукобе, пример је када су навијачи Роде запалили куће навијачима Ајакса, а касније навијачи Ајакса упадали у домове навијача Роде. После овога уведена је забрана гостујућим навијачима на 5 година[57].

Остали тимови су Твенте, Гронинген као и АЗ, иако га навијачи Ајакса сматрају „млађим братом“[58]. Утакмице између АЗ Алкмара и Ајакса су познатији као „Севернохоландски дерби“.

Навијачи[уреди | уреди извор]

Навијачи Ајакса

Најпознатије навијачке групе Ајакса су „Ф-Страна“ и „ВАК410“. „Ф-Страна“ је основана 3. октобра 1976. године, а припадници ове групе се налазе на јужној страни стадиона. Име је настало када је Ајакс још играо на Де Мер стадиону када су се његове присталице налазиле код Ф улаза. Познати су дивљању пре, у току и после мечева. „ВАК410“ група је основана 2001. године и смештена је код корнера на јужној страни стадиона. Првобитно група је била на северној страни стадиона, а касније 2008. године се пребацила на други део стадиона. Обе групе стоје током целог меча[59].

Према истраживању из 2010. године за Ајакс навија око 7,1 милион навијача широм Европе што је више и од Фајенорда и ПСВ-а, што ставља Ајакс на 15. место на табели по броју навијача широм Европе. Студије су показале да око 39% Холандије навија за Ајакс. По просеку гледаности Ајакс је на дванаестом месту у Европи, просечно са 48677 гледалаца[60]

Играчи[уреди | уреди извор]

Тренутни састав[уреди | уреди извор]

Бр. Позиција Играч
2 Данска О Расмус Нисен Кристенсен
3 Холандија О Јоел Велтман
4 Холандија О Де Лихт
6 Холандија С Дони ван де Бек
7 Бразил Н Давид Нерес
8 Србија О Дејли Синкгравен
9 Холандија Н Клас-Јан Хунтелар
10 Србија С Душан Тадић
12 Мароко О Нусар Мазрауи
15 Холандија С Карел Еитинг
16 Аргентина О Лисандро Магаљан
17 Холандија О Дејли Блинд
18 Буркина Фасо Н Хасан Банде
Бр. Позиција Играч
19 Мароко С Закарија Лабјад
20 Данска С Лас Шоне
21 Холандија С Френки де Јонг
22 Мароко С Хаким Зијех
24 Камерун Г Андре Онана
25 Данска Н Каспер Долберг
26 Грчка Г Костас Лампру
27 Холандија О Пер Шурс
28 Португалија Г Бруно Варела
30 Холандија С Дани де Вит
31 Аргентина О Николас Таљафико
32 Чешка Н Вацлав Черни

Трофеји[уреди | уреди извор]

Међународни[уреди | уреди извор]

Национални[уреди | уреди извор]

  • Првенство Холандије / Ередивизија
    • Првак (34) : 1917/18, 1918/19, 1930/31, 1931/32, 1933/34, 1936/37, 1938/39, 1946/47, 1956/57, 1959/60, 1965/66, 1966/67, 1967/68, 1969/70, 1971/72, 1972/73, 1976/77, 1978/79, 1979/80, 1981/82, 1982/83, 1984/85, 1989/90, 1993/94, 1994/95, 1995/96, 1997/98, 2001/02, 2003/04, 2010/11, 2011/12, 2012/13, 2013/14, 2018/19.
    • Вицепрвак (25) : 1927/28, 1929/30, 1935/36, 1945/46, 1960/61, 1962/63, 1968/69, 1970/71, 1977/78, 1980/81, 1985/86, 1986/87, 1987/88, 1988/89, 1990/91, 1991/92, 2002/03, 2004/05, 2006/07, 2007/08, 2009/10, 2014/15, 2015/16, 2016/17, 2017/18.
  • Куп Холандије
    • Освајач (19) : 1916/17, 1942/43, 1960/61, 1966/67, 1969/70, 1970/71, 1971/72, 1978/79, 1982/83, 1985/86, 1986/87, 1992/93, 1997/98, 1998/99, 2001/02, 2005/06, 2006/07, 2009/10, 2018/19.
    • Финалиста (6) : 1967/68, 1977/78, 1979/80, 1980/81, 2010/11, 2013/14.
  • Суперкуп Холандије
    • Освајач (8) : 1993, 1994, 1995, 2002, 2005, 2006, 2007, 2013.
    • Финалиста (8) : 1996, 1998, 1999, 2004, 2010, 2011, 2012, 2014.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „IFFHS (International Federation of Football History & Statistics)”. IFFHS (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-14. 
  2. ^ „Unbeaten”. www.rsssf.com. Приступљено 2019-05-14. 
  3. ^ web.archive.org https://web.archive.org/web/20160304062227/http://www.worldsoccer.com/blogs/334848. Приступљено 2019-05-14.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  4. ^ „Lasting legacy of Ajax's Bury hero” (на језику: енглески). 2011-02-15. Приступљено 2019-05-14. 
  5. ^ „Cookies op AD.nl | AD.nl”. www.ad.nl. Приступљено 2019-05-14. 
  6. ^ „Cruyff will coach Catalonia team” (на језику: енглески). 2009-11-02. Приступљено 2019-05-14. 
  7. ^ „Ajax’s youth policy still its prime asset | Radio Netherlands Worldwide”. web.archive.org. 2014-07-14. Приступљено 2019-05-14. 
  8. ^ expert, Stewart Coggin Stewart Coggin has written about the sport of soccer since 2002 He is an; Websites, His Articles Appear on Many Sports. „Who Are the 10 Best Soccer Players of All Time?”. ThoughtCo (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-14. 
  9. ^ „Voetbalcentra.nl - Eredivisierecords”. web.archive.org. 2015-02-20. Приступљено 2019-05-14. 
  10. ^ „World record football transfers” (на језику: енглески). 2013-07-30. ISSN 0307-1235. Приступљено 2019-05-14. 
  11. ^ FIFA.com. „FIFA - FIFA.com”. www.fifa.com (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-14. 
  12. ^ „1988: Mechelen klopt Ajax in finale EC II”. nos.nl (на језику: холандски). Приступљено 2019-05-14. 
  13. ^ UEFA.com. „Watch Ajax complete European sweep - UEFA Europa League - Video”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-14. 
  14. ^ „Dutch Football - Football in Holland/The Netherlands - Eredivisie - Records”. web.archive.org. 2013-10-09. Приступљено 2019-05-14. 
  15. ^ uefa.com (2014-04-27). „Member associations - Netherlands - News”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-14. 
  16. ^ „Frank de Boer: Ajax boss leaves his role after six years” (на језику: енглески). 2016-05-12. Приступљено 2019-05-14. 
  17. ^ „Ajax side against Man United youngest ever in a major European final”. ESPNFC.com. Приступљено 2019-05-14. 
  18. ^ Bernabéu, Sid Lowe at the (2019-03-05). „Dusan Tadic inspires Ajax to stunning defeat of champions Real Madrid”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2019-05-14. 
  19. ^ Jones, Matt. „Dusan Tadic Joins Lionel Messi and Neymar in Earning Perfect L'Equipe Rating”. Bleacher Report (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-14. 
  20. ^ Stadium, Stuart James at the Allianz (2019-04-16). „Matthijs de Ligt strikes decisive header for Ajax to overcome Juventus”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2019-05-14. 
  21. ^ Cattry, Pardeep (2019-04-30). „Tottenham Hotspur 0-1 Ajax: Spurs lose first leg to early van de Beek goal”. Cartilage Free Captain. Приступљено 2019-05-14. 
  22. ^ UEFA.com. „Member associations - UEFA Coefficients - Club coefficients”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-14. 
  23. ^ „The academy”. web.archive.org. 2014-07-14. Приступљено 2019-05-14. 
  24. ^ „Η νέα Κλινική Διαιτολόγος - Διατροφολόγος του Ajax Hellas - Care24Care24 | Φροντίδα 24 ώρες!”. web.archive.org. 2013-03-20. Приступљено 2019-05-14. 
  25. ^ „De Boer laat 'herstelde' Sulejmani bij Jong Ajax”. de Volkskrant (на језику: холандски). 2012-10-19. Приступљено 2019-05-14. 
  26. ^ „Jong Ajax wordt tegen Telstar ontgroend in eerste divisie | Ajax Life updates”. web.archive.org. 2013-09-23. Приступљено 2019-05-14. 
  27. ^ „Cookies op AD.nl | AD.nl”. www.ad.nl. Приступљено 2019-05-14. 
  28. ^ „Jong PSV vervangt Katwijk in eerste divisie”. NU. 2013-06-04. Приступљено 2019-05-14. 
  29. ^ „Ook Jong PSV naar Jupiler League”. nos.nl (на језику: холандски). Приступљено 2019-05-14. 
  30. ^ „Nederland - Ajax - Resultaten, programma's, selectie, foto's, videos en nieuws - Women Soccerway”. nl.women.soccerway.com. Приступљено 2019-05-14. 
  31. ^ „AMSTERDAM-HONKBAL-AJAX-HVA - Geheugen van Nederland”. www.geheugenvannederland.nl. Приступљено 2019-05-14. 
  32. ^ „Ajax versterkt eSports-team met Amerikaanse wereldtopper”. Ajax (на језику: холандски). Приступљено 2019-05-14. 
  33. ^ „Ajax Football Club Recruit FIFA Esports Player”. Dexerto.com (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-14. 
  34. ^ „Wederom nieuwe partner voor Ajax eSports”. 1337 Games (на језику: холандски). 2017-09-28. Приступљено 2019-05-14. 
  35. ^ „AFC Ajax sign Dutch FIFA pro, enter eSports”. www.gosugamers.net (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-14. 
  36. ^ „Ajax - Ajax Cape Town primeur in professionele sportwereld”. web.archive.org. 2012-03-13. Приступљено 2019-05-14. 
  37. ^ „Ajax - Ajax gaat technische samenwerking aan met FC Omniworld”. web.archive.org. 2012-03-13. Приступљено 2019-05-14. 
  38. ^ „Ajax en Barcelona gaan samenwerken”. www.soccernews.nl. Приступљено 2019-05-14. 
  39. ^ „'Komst Jonathas en Anderson startpunt van samenwerking met Cruzeiro'. www.soccernews.nl. Приступљено 2019-05-14. 
  40. ^ „Ajax proud of unique collaboration - english.ajax.nl”. web.archive.org. 2014-07-14. Приступљено 2019-05-14. 
  41. ^ „Palmeiras: "Zoveel mogelijk uitwisselen met Ajax" | Goal.com”. www.goal.com (на језику: холандски). Приступљено 2019-05-14. 
  42. ^ „AS Trenčín gaat definitief samenwerken met Ajax”. Ajax1.nl (на језику: холандски). 2012-12-07. Приступљено 2019-05-14. 
  43. ^ „AS Trenčín gaat definitief samenwerken met Ajax”. Ajax1.nl (на језику: холандски). 2012-12-07. Приступљено 2019-05-14. 
  44. ^ „Ajax gaat samenwerken met Sagan Tosu”. www.ajaxshowtime.com. Приступљено 2019-05-14. 
  45. ^ „Sydney FC Sign Historic Partnership With Ajax”. Sydney FC (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-14. 
  46. ^ „Ajax deelt kennis met HETT-clubs - Ajax.nl”. web.archive.org. 2013-12-13. Приступљено 2019-05-14. 
  47. ^ „Ajax - Ajax en GBA bekrachtigen overdracht”. web.archive.org. 2012-03-13. Приступљено 2019-05-14. 
  48. ^ „Ajax - Ajax zet financiële participatie in Ashanti Goldfields om in technische samenwerking”. web.archive.org. 2012-03-13. Приступљено 2019-05-14. 
  49. ^ Sentinel, Orlando. „AJAX OPEN SUNDAY”. OrlandoSentinel.com (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-14. 
  50. ^ „Ajax - Edmond Claus belichaamt samenwerking Ajax en Haarlem”. archive.is. 2012-05-30. Приступљено 2019-05-14. 
  51. ^ „Privacyinstellingen op VI.nl”. www.vi.nl. Приступљено 2019-05-14. 
  52. ^ „De Klassieker: Ajax-Feyenoord y el orgullo ‘oranje’ « El Enganche”. archive.is. 2013-09-02. Приступљено 2019-05-14. 
  53. ^ Findon, Ben (2010-02-02). „Feyenoord's latest clash with Ajax peaceful thanks to absent 'friends' (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Приступљено 2019-05-14. 
  54. ^ „Cookies op AD.nl | AD.nl”. www.ad.nl. Приступљено 2019-05-14. 
  55. ^ House, Future Publishing Limited Quay; Ambury, The; Engl, Bath BA1 1UA All rights reserved; number 2008885, Wales company registration (2012-11-30). „Ajax-PSV: a philosophical rivalry that dominates the Dutch mindset”. FourFourTwo (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-14. 
  56. ^ „'Rivaliteit tussen fans Ajax en FC Utrecht opvallend'. Elfvoetbal.nl. Приступљено 2019-05-14. 
  57. ^ „Cookiewall | BNR Nieuwsradio”. www.bnr.nl. Приступљено 2019-05-14. 
  58. ^ „Poging brandstichting supportershome Ajax”. de Volkskrant (на језику: холандски). 2006-04-25. Приступљено 2019-05-14. 
  59. ^ „Minuutje actiebeeld van Zuid en Vak410 | Ajax Life updates”. web.archive.org. 2013-09-07. Приступљено 2019-05-14. 
  60. ^ „Ajax: the most loved and loathed club in Holland”. www.inyourpocket.com (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-14.