Лазар Удовички

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ЛАЗАР УДОВИЧКИ
Lazar Udovički.jpg
Датум рођења(1915-03-22)22. март 1915.
Место рођењаБудимпешта
 Аустроугарска
Датум смрти9. децембар 1997.(1997-12-09) (82 год.)
Место смртиБеоград, Србија Србија
 СР Југославија
Професијадруштвено-политички радник
Члан КПЈ од1935.
Учешће у ратовимаШпански грађански рат
Други светски рат

Лазар Удовички (Будимпешта, 22. март 1915Београд, 9. децембар 1997), учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 22. марта 1915. године у Будимпешти. Студирао је на Факултет пољопривредног и шумарског инжењерства Чешког техничког универзитета у Прагу. Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1935. године.

Заједно са групом југословенских студената, међу којима су били: Вукашин Радуновић ,Ратко Павловић Ћићко, Бранко Крсмановић, Вељко Влаховић, Иво Вејвода, Мирко Ковачевић, Марко Спахић, Иван Турк, Лазар Латиновић, Ахмет Фетахагић и други, јануара 1937. године, отишао је у Шпанију где се у редовима Интернационалних бригада борио за одбрану Шпанске републике и против фашизма.

Фебруара 1939. године, после пада Барселоне и пораза Шпанске републике, заједно са другим борцима Интернационалних бригада, одлази у Француску. У Француској се све до 1941. године налазио у концентрационим логорима Сен Сипријен и Гирс, где су били заточени борци Интернационалинх бригада, а потом се прикључује Француском покрету отпора. Године 1943. је заробљен и до краја рата се налазио у у затворима по Француској и Немачкој.

После завршетка Другог светског рата вратио се у Југославију и најпре радио у Контролној комисији Аутономне Покрајине Војводине, а затим је био генерални секретар Владе Народне Републике Србије. Потом је прешао у дипломатску службу и радио као - саветник Посланства ФНРЈ у Буенос Ајресу, генерални конзул ФНРЈ у Милану, саветник Амбасаде ФНРЈ у Бразилу, отправник послова Амбасаде ФНРЈ у Венецуели и амбасадор СФРЈ у Уругвају. Био је и републички секретар за информације.

Умро је 9. децембра 1997. године у Београду и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

Женио се два пута. Из првог брака има ћерку и сина. У другом браку са супругом Нином, која је била из Боливије, имао је четири ћерке - Ану која је балерина, Кори која је економиста, Ленку која је позоришни редитељ и Лидију која је адвокат. Ћерке Ленка и Кори су познате јавности. Ленка као позоришни редитељ и супруга глумца Радета Шербеџије, а Кори као министар рударства и енергетике у Влади Зорана Ђинђића, гувернер Народне банке и министар државне управе и локалне самоуправе у Влади Александра Вучића.

Неколико година пред смрт написао је књигу сећања „Шпанија моје младости“.

Носилац је већег броја страних и југословенских одликовања, међу којима су - Орден заслуга за народ са сребрним зрацима и Орден братства и јединства са сребрним венцем.

Литература[уреди]

  • Југословенски савременици - Ко је ко у Југославији. Хронометар, Београд 1970. година.