Лајковац

Лајковац
Лајковац;
	Црква Светог Димитрија
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Колубарски
Општина	Лајковац
Становништво
— 2011.	3249
Географске карактеристике
Координате	44° 22′ 06″ С; 20° 09′ 33″ И / 44.368333° С; 20.159166° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
	Лајковац Лајковац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	14224
Позивни број	014
Регистарска ознака	VA

Лајковац је градско насеље у Србији у општини Лајковац у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 3249 становника. Лајковац је смештен у котлини средње Колубаре на надморској висини од око 120m. Град се налази на левој обали реке, 69 километара од Београда Ибарском магистралом, а 27 километара од Ваљева. Лајковац је седиште општине у Колубарском округу.

Географија

Једна од важнијих железничких станица на прузи Београд-Бар, врло живим аутобуским саобраћајем повезана са Београдом, Ваљевом, Чачком и другим местима. Лајковац је центар истоимене општине са нешто мање од 18.000 становника. Ратарство, сточарство, повратарство и воћарство најразвијеније су привредне гране у овој општини. Поред тога развијена су и индустријска предузећа-производња грађевинског материјала „Димитрије Туцовић“ у Ћелијама, електромашински сервис „Елмонт“, површински угљенкоп „Тамнава-Западно поље“.

Историја

Варошица је настала проласком првог воза-легендарног „Ћире“ кроз ово место. Било је то 1908. године када је Лајковац већ био одређен за железничку станицу узаног колосека Обреновац-Лајковац. Лајковац је убрзо и постао највећа железничка станица узане пруге у Србији, раскрсница за Чачак, Ужице, Вишеград Сарајево, Дубровник и Зеленику, Ваљево, Аранђеловац и Београд. Био је Југославија у малом, јер је настањен железничарима са свих страна Југославије, па је и имао католичку цркву за железничаре те вере. Са нестанком „Ћире“, Лајковцу су остале само успомене и песма у којој је ова варошица опевана „Иде Миле лајковачком пругом“.

Општина Лајковац

У састав општине Лајковац поред варошице лајковац улази и 18 насељених места: Јабучје, Боговађа (ранији назив Прњавор), Непричава, Врачевић, Доњи Лајковац, Лајковац (село), Рубрибреза, Маркова Црква, Ратковац, Придворица, Мали Борак, Скобаљ, Пепељевац, Словац, Степање, Стрмово, Бајевац и Ћелије.

Излетишта и знаменитости

Село Боговађа са непрегледним шумама, благо заталасаним теренима, савремено опремљеним мотелом, летовалиштем Црвеног крста из Београда. Од објеката културно-историјске баштине посебно се истиче и манастир Боговађа у истоименом селу. Још давне 1567. године писали су преписивачи књига у манастиру, док се школа у манастиру помиње тек почетком 18. века. Пред Први српски устанак пером, књигом и сликом се у Боговађи бави архимандрит манастира Хаџи-Рувим Нешковић. У то време манастир Боговађа располаже са једном од највећих библиотека у Србији. Такође је ту седиште Правитељствујушћег Совјета народа Српског (прве српске владе) 1805.

У селу Ћелије налази се спомен-костурница палим борцима у Колубарској бици која се одиграла новембра и децембра 1914. године између српске војске и доста јаче, опремљеније и бројније аустроугарске војске. Најжешће борбе водене су баш на брдима у Ћелијама-Човци и Врапче-брду. После рата, на остацима много старијег здања подигнута је црква Светог Ђорђа. Црквица је подигнута на рушевинама старог манастира из 13. века. У средишњем делу цркве, приликом радова на обнови манастира, пронађен је костур неког српског велможе из средњег века. Верује се да је Гргур Бранковић, син деспота Ђурђа Бранковића. Тренутно се врше радови на обнови манастира.

У селу Маркова црква налази се веома стара црква која потиче из средњег века.

У самом Лајковцу налази се и железничка станица која је на мрежи уских пруга у Југославији после сарајевске била највећа те врсте.

Демографија

У насељу Лајковац (варош) живи 2743 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,5 година (38,5 код мушкараца и 40,4 код жена). У насељу има 1174 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,93.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	1.500
1953.	1.683
1961.	2.677
1971.	3.044
1981.	3.188
1991.	3.428	3.388
2002.	3.443	3.519

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	3.351	97,32%
Роми	25	0,72%
Југословени	18	0,52%
Македонци	15	0,43%
Црногорци	3	0,08%
Буњевци	2	0,05%
Хрвати	1	0,02%
Украјинци	1	0,02%
Словенци	1	0,02%
Немци	1	0,02%
непознато	13	0,37%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	3	12
80+	22	41
75—79	43	69
70—74	80	109
65—69	95	111
60—64	64	90
55—59	64	68
50—54	106	106
45—49	187	150
40—44	143	183
35—39	122	118
30—34	104	107
25—29	92	99
20—24	127	100
15—19	139	154
10—14	107	94
5—9	84	96
0—4	71	83
Просек :	38,5	40,4

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	457	484	799	942	1.065	1.114	1.174

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	245	274	223	262	103	52	14	1	0	0	2,93

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.391	403	862	61	52	13
Женски	1.517	309	866	257	77	8
УКУПНО	2.908	712	1.728	318	129	21

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	741	13	0	197	127
Женски	511	11	0	60	130
УКУПНО	1.252	24	0	257	257
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	51	50	24	7	95
Женски	5	10	46	19	18
УКУПНО	56	60	70	26	113
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	6	31	27	15
Женски	3	11	43	40	63
УКУПНО	3	17	74	67	78
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	22	0	0	76
Женски	13	0	0	39
УКУПНО	35	0	0	115

Референце

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]