Леон Гершковић

С Википедије, слободне енциклопедије
леон гершковић
Леон Гершковић
Лични подаци
Датум рођења(1910-02-02)2. фебруар 1910.
Место рођењаБучје, код Плетернице, Аустроугарска
Датум смрти1. април 1992.(1992-04-01) (82 год.)
Место смртиЗагреб, Хрватска
Професијаправник, политичар
Породица
ДецаМарин Гершковић и Маја Гершковић
Деловање
Члан КПЈ од1935.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Одликовања
Партизанска споменица 1941.

Проф. др Леон Гершковић (Бучје код Плетернице, 2. фебруар 1910 – Загреб, 1. април 1992) је био истакнути југословенски правник, учесник Народноослободилачке борбе, један од аутора сва четири устава СФР Југославије и суоснивач Слободне Далмације.[1][2][3]

Биографија[уреди | уреди извор]

Леон Гершковић је рођен 2. фебруара 1910. у селу Бучје код Плетернице (Славонска Пожега). Јеврејског је порекла.[1][2] У Загребу је похађао и докторирао право на Правном факултету Свеучилишта у Загребу. Крајем 1933. (почетком 1934) запослио се као правни саветник у загребачкој циглани јеврејских индустријалаца Алфреда и Леа Милера.[4] Револуционарном омладинском покрету приступио је у гимназији, а 1935. постао је члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Те исте године био је ухапшен од полиције Краљевине Југославије као комуниста, али је после извесног времена ослобођен због недостатка доказа.[2] Од раније је био веома активан у синдикалном Савезу банковних и трговачких чиновника (СБОТИЧ), а од 1939. деловао је у руководству СБОТИЧ-а за Краљевину Југославију. Био је активно везан уз партијску организацију у загребачкој подружници бечке текстилне фирме „Херман Полак и синови“. Године 1940. отворио је сопствену адвокатску канцеларију.[4]

Народноослободилачка борба[уреди | уреди извор]

По капитулацији Југославије упућен је од Централног комитета Комунистичке партије Хрватске (КПХ) у Сплит ради учешћа у организовању устанка. Године 1941. активно се прикључио Народноослободилачкој војсци Југославије (НОВЈ). Од јуна до септембра 1941, руководио је СКОЈ-евским курсевима у Сплиту, а које је организовао Покрајински комитет КПХ за централну Далмацију. Од јуна 1941. уређивао је илегалан лист „Наш извјештај“. У фебруару 1942. био је именован за секретара Месног комитета КПХ Сплит, а затим за секретара Агитпропа при ПК КПХ за централну Далмацију. У јулу 1942, Леон је по задатку КПЈ учествовао у организовању жетве у Далмацији, а у августу 1942. је био предавач на СКОЈ-евском курсу који је организовао Обласни комитет СКОЈ-а. У септембру 1942. био је постављен за референта за војнопозадинску службу при Штабу Четврте оперативне зоне НОВЈ. Године 1943, био је предавач на партијском курсу у Ливну.[2] Исте године био је један од оснивача и уредник партизанског листа Слободна Далмација.[2][3] У јуну 1944. учествовао је у организовању Првог конгреса културних радника Хрватске у Топуском. У августу исте године, учествовао је са рефератом на Конгресу правника антифашиста Хрватске. Био је постављен за члана Агитпропа при ЦК КПХ, а затим за прочелника Управног одељења при Земаљском антифашистичком вијећу народног ослобођења Хрватске (ЗАВНОХ).[2] Од 1944, био је руководилац одељења за управу ЗАВНОХ-а.[2][5] Након рата додељена му је Партизанска споменица 1941.[2]

Послератна каријера[уреди | уреди извор]

Након рата, радио је на изградњи правног и друштвеног система ФНР Југославије. Био начелник у Министарству за конституанту. Више пута је био биран за посланика у Скупштини СФР Југославије и сабору СР Хрватске. Био је Савезни секретар за законодавство при Савезном извршном већу СФР Југославије. Био је један од оснивача (1962) и први декан Факултета политичких знаности Свеучилишта у Загребу до 1965. године. Исто тако је био истакнути професор на Правном факултету Универзитета у Београду где је 1946. утемељио и предавао предмет „Историја народне власти“. За наставне потребе је штампао први избор докумената (1946) и написао први уџбеник тога предмета (1950). Неко је време као редовити професор предавао уставно право и комунални систем на истом факултету. Оснивач је листа „Политичка Мисао“. Учествовао је у писању свих устава Југославије од 1946. до 1974. године. Непосредно је сарађивао у изради устава ФНР Југославије од 1946, уставног закона од 1953, закона о народним одборима, о национализацији, о комуналном систему, а после и о удруженом раду. Као члан уставне комисије Савезне скупштине радио је на уставним амандманима из 1968. и 1971. године, те на уставу СФР Југославије из 1974, о чему је написао књигу „Уставне теме“ 1976. године. Предајући о политичком систему Југославије, развијао је теорију самоуправног социјализма. Аутор је неколико стотина радова и чланака у научним и стручним часописима, те дневној штампи. Био је председник Друштва политолога Хрватске, члан Словеначке академије наука и уметности (САЗУ), те 1979. добитник Награде АВНОЈ-а за друштвене науке.[5][2][6][7] Преминуо је у Загребу 1. априла 1992. године, те је сахрањен на загребачком гробљу Мирогој.[8]

Дела[уреди | уреди извор]

  • Документи о развоју народне власти (1946)
  • Хисторија народне власти (1950)
  • Наука о администрацији (1951)
  • Друштвено управљање у Југославији (1957)
  • Полазне основе правног система у удруженом раду (1972)
  • Уставне теме (1976)
  • Социјалистичка заједница рада (1976)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Ivo Goldstein, 2005. pp. 28
  2. ^ а б в г д ђ е ж з Jaša Romano, 1980. pp. 373
  3. ^ а б Duško Čizmić Marović. „Marin Geršković”. Slobodna Dalmacija. „Leon Geršković, Požežanin, jedan od autora svih ustava SFRJ, jedan je i od osnivača Slobodne Dalmacije, štoviše, i prvi njezin odgovorni urednik.”  Непознати параметар |preuzeto= игнорисан (помоћ)
  4. ^ а б Emil Ivanc, 1985, str 367, 368
  5. ^ а б August Kovačec, 2002. pp. 175
  6. ^ „Geršković, Leon”. Leksikografski zavod Miroslav Krleža.  Непознати параметар |preuzeto= игнорисан (помоћ)
  7. ^ „Geršković, Leon”. Proleksis enciklopedija. 2013.  Непознати параметар |preuzeto= игнорисан (помоћ)
  8. ^ Gradska groblja Zagreb: Leon Geršković, Mirogoj mjesto ukopa RKT-7-I-43

Литература[уреди | уреди извор]

  • Goldstein, Ivo (2005). Židovi u Zagrebu 1918—1941. Zagreb: Novi Liber. ISBN 978-953-6045-23-5. 
  • Romano, Jaša (1980). Jevreji Jugoslavije 1941-1945: žrtve genocida i učesnici narodnooslobodilačkog rata. Beograd: Jevrejski Istorijski Muzej, Saveza jevrejskih opština Jugoslavije. 
  • Ivanc, Emil (1985). Črnomerec u narodnooslobodilačkoj borbi. Zagreb: ITRO August Cesarec, OOUR izdavačka djelatnost. 
  • Kovačec, August (2002). Hrvatska opća enciklopedija 4. Zagreb: Leksikografski Zavod Miroslav Krleža. ISBN 978-953-6036-34-9. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Леон_Гершковић&oldid=26916958”