Вртогош

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Вртогош
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПчињски
ГрадВрање
Градска општинаВрање
Становништво
 — 2011.1355
Географске карактеристике
Координате42°30′14″ СГШ; 21°48′19″ ИГД / 42.503833° СГШ; 21.805333° ИГД / 42.503833; 21.805333Координате: 42°30′14″ СГШ; 21°48′19″ ИГД / 42.503833° СГШ; 21.805333° ИГД / 42.503833; 21.805333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина453 м
Вртогош на мапи Србије
Вртогош
Вртогош
Вртогош на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број017
Регистарска ознакаVR

Вртогош је насељено место града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 1355 становника (према попису из 1991. било је 1340 становника).

Историја Горњег Вртогоша[уреди]

Село је прилично велико; лежи на месту где Вртогошка река напушта клисуру усечену у гребену Карпине и прелази у котлинску раван. Од 1878. до 1912. г. Г. Вртогош се налазио у непосредној близини српско-турске границе. Вода за пиће добија се са извора Карпина, који избија око 1000 м северозападно од насеља. Више села постоји извор Савина Чешма. Данашњи Г. Вртогош сматра се да је основан пре око 150 година и то нешто пре суседног Д. Вртогоша. Оснивачи села биле су 4 досељене српске породице. Око 500 м. Близу села, како је поменуто, водила је српско-турска граница од 1878. До 1912. Тада су у Г. Вртогош често упадали арбанашки пљачкаши и крали стоку. Године 1912. село је напала турска војска и опљачкала становништво. Заједничка слава сељака Г. Вртогоша су Велика Богородица , Мала Богородица и Ђурђевдан. Прва је црквена слава. Тада се приређује велики сабор : код сеоске цркве окупи се на весеље по хиљаду и више становника из околних насеља. У црквеном дворишту за госте спрема се храна 3-4 велика казана. На дан М. Госпође коље се курбан код цркве, док се на Ђурђевдан доскоро „ светило масло” и носила литија.[1]

Демографија[уреди]

У насељу Вртогош живи 1043 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,2 година (39,2 код мушкараца и 41,2 код жена). У насељу има 340 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,99.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.535
1953. 1.570
1961. 1.576
1971. 1.425
1981. 1.387
1991. 1.340 1.337
2002. 1.355 1.369
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.347 99,40 %
Македонци
  
3 0,22 %
непознато
  
3 0,22 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ Врањска котлина : антропогеографска испитивања. Књ. 2, Посебни део / Јован Ф. Трифуноски. - Скопје : [б. и.], 1963 (Скопје : Универзитетска печатница). - стр:50.
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]