Манастир Драговић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Манастир Драговић
SPmanastir dragovic.jpg
Манастир Драговић
Координате 43° 51′ 50" СГШ, 16° 30′ 41" ИГД
Држава Застава Хрватске Хрватска
Година оснивања 1395
Ктитор
Локација Кољане
Јурисдикција СПЦ


Координате: 43° 51′ 50" СГШ, 16° 30′ 41" ИГД
Манастир Драговић је манастир Епархије далматинске Српске православне цркве.

Налази на се у селу Кољане у Далмацији, Република Хрватска. То је један од три историјска српска манастира у Далмацији, поред манастира Крка и Крупа. Подигнут је 1395. године, 6 година после Косовске битке. После боја на Косову наступио је тежак период за српски народ. Особито послије смрти краља Твртка Срби из Босне масовније прелазе у Далмацију, гдје су поменуте године подигли овај манастир.[1] Налази се недалеко од места Врлика, поред Перућког језера, на 20 километара од Книна. Током свог постојања три пута је мењао место, а служио је и доживљавао судбину српског народа у Далмацији.[2].

Опустошен је 1480. у једном од турских похода на ове просторе. Након тога био је пуст око двадесет година, све до 1590. када је обновљен. Ипак, монаси су убрзо напустили манастир због глади. Иза тога био је пуст седамдесет година, до 1694. када га обновља епископ Никодим Бусовић. Четири године касније манастир је поново напуштен, због турских напада. Послије Карловачког мира 1699. године Цетинска крајина је потпала под млетачку власт па су се драговићки монаси вратили у свој манастир.

Због нестабилног тла, на којем је био саграђен манастир, и велике влаге, по дозволи млетачке владе 1777. године је почело премјештање манастира, на молбу Викентија Стојсављевића. Нови манастир је основан на мјесту званом Виногради. Њега је касније довршио игуман Јеротеј Ковачевић. Манастир и нова црква освећени су 20. августа 1867. године.

педесетих година 20. вијека због изградње хидроелектране на Цетини и Перућког језера манастир је поново измјештен, а више хиљада српског православног народа из плодне цетинске долине расељено је, махом у Србију.

Године 1995. је поново опустошен.

Драговић је до 1995. године чувао у својој библиотеци и ризници велике драгоцјености. Ту се могао видјети октоих из 14. вијека, минеј за мјесец мај из 1531. године, писан у Студеници, књига штампана у Острогу 1594., крмчија штампана у Москви 1653. итд. Ту су и кратки записи Доситеја Обрадовића, који је на својим путовањима свраћао и у манастир Драговић. Исто је чинио касније српски пјесник Лаза Костић, као и Симо Матавуљ. У манастирској ризници чувао се антиминс патријарха Арсенија Чарнојевића из 1692. и два јерусалимског патријарха Доситеја од 1701. године. Ту се чувао, међу осталим, и ручни крст игумана Василија из Косјерева од 1739. године.

Прилог[уреди]

У једном од љетописа Српске Православне Цркве стоји следеће:

" По косовстѣіі битцѣ тяжка времена наступиша за Сербию, и не менше тяжка за сербскіӥ православиыӥ народ въ Босніи, особенно послѣ смерти благочестиваго и хрістолюбиваго краля Стефана Твертдка. При жизни Твердка бояхуея бо Турки отъ него, и не нападаху много на Боснію; но послѣ блаженноӥ его кончины, а во время владѣнія слабаго Стефана Дабиши, смѣлость ихъ не познаваше границъ, особенно же, когда и хрістіански владѣтел въ сіе время бяху въ непрестаниыхъ бореніяхъ между собою; а унгарскіӥ краль Владиславъ даже содржество имѣяше съ Турскимъ султаномъ. Много долженствоваху териѣти наши въ Босні особенно же въ 1395. Году, и ради тогом многи принуждены бяху бѣжати изпредъ Турковъ и искати убѣжища въ нашеӥ Далмаціи. Тогда много сербскаго съ своими священниками пребѣже изъ гористыхъ предѣлъ Босніи гдѣ занимахуся скотоводствомъ, и поселися въ странахъ отъ источниковъ Цетины и до моря близу Сплѣта и Трогиря. Въ сіе время основанъ бысть на ручьи Драгович монастырь въ честь пресвятыя Дѣвы Маріи, рождестваея. Бѣ бо сеӥ монастырь на утѣшеніе всліе народа, совокуиляющагося со всѣхъ странъ около него и питающагося въ немъ млекомъ истиныя православныя вѣры и хрістіанскаго ученіа." [3]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]