Манастир Куманица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Манастир Куманица
Kumanica Monastery, Vrbnica.jpg
Манастир Куманица
Опште информације
Место Врбница,
Општина Сјеница
Држава  Србија
Врста споменика манастир
Време настанка 13. век
Тип културног добра Споменик културе од изузетног значаја
Надлежна институција
Надлежна установа за заштиту Завод за заштиту споменика културе
Седиште Краљево
Адреса Цара Лазара 24 36000
Званични веб-сајт

Манастир Куманица припада Епархији милешевској Српске православне цркве. Налази се између Пријепоља и Бијелог Поља и Сјенице, тачније налази се на територији општине Сјеница у селу Врбница у долини реке Лим уз саму железничку пругу и магистрални пут, на граници Србије и Црне Горе.

Дуго времена је био разрушен и напуштен. Обновљен је и освећен 12. новембра 2000. године[1].

Представља непокретно културно добро као споменик културе.

Прошлост манастира[уреди]

Прво писано помињање манастира везује се за 1514. годину. У рушевинама су сачувани делови плоча за које се поуздано тврди да потичу из раздобља од краја 13. до средине 15. века, али је простор на северној страни манастира уништен при градњи железнице, па је поузданије датовање првобитне цркве онемогућено. Претпоставља се да је златно доба живота манастира било у другој половини 16. и током 17. века. Претпоставља се такође да је манастир доживео урушавање и запуштење у другој половини 18. века.[1]

Александар Дероко је 1926. године затекао манастирску цркву у рушевинама. Тада су извршена прва снимања и направљен је цртеж основе цркве, а касније је (1933) допунио Ђорђе Бошковић, претпостављајући да црква потиче из 16-17 века.

Пројектом пруге Београд-Бар је требало да траса пруге иде преко дела манастира, али је ипак прилагођењем померен потпорни зид на 5 метара од цркве. Током 1971. године је извршено чишћење, ископавање и делимична обнова.

Посвећен је Светом архистратигу Гаврилу. У њему се чувају мошти Светог Григорија Куманичког. Непознато је ко је био Григорије, сем да се у једном запису помиње као „српски просветитељ и бивши архиепископ“, па чак да потиче „од свете и богоизабране лозе Немањића“. Ово није могуће историографски потврдити и верује се да је одраз легенде.

Обновљен је и реконструисан 2000. године. У време летњег сабора, у оквиру манастирске славе 26. јула, у њему се окупи на десетине хиљада верника, а веома је цењен и међу верницима осталих вероисповести.

Порекло имена манастира није најјасније. Према некима потиче од монаха побеглих из Куманова, док је Дероко сматрао да потиче од имена Куманаца, Бугара. Међутим, најраспрострањеније је мишљење да је овај топоним везан за властелинску породицу Куманци или Куманичићи, која је потицала из ових крајева, а касније се помињу у области Рудника[2].

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Александар Дероко, На светим водама Лима, Гласник скопског Научног друштва XI (Скопље, 1932) 132
  • Ј. Медојевић, Манастир Куманица, Бијело Поље, 1997

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 Манастир Куманица на Лиму, Даница Поповић, Марко Поповић, 2004, Београд ISBN 86-80093-29-7
  2. А. Лома, Рани слојеви хришћанских топонима на старосрпском тлу, Ономатолошки прилози XI, Београд, 1990, стр. 11-12

Спољашње везе[уреди]