Пређи на садржај

Месершмит Bf 109

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Месершмит Бф-109)
Месершмит Bf 109

Месершмит Bf 109 Г-6 „ЈГ 27" у лету 1943.
Опште
Намена Ловачки авион
Посада 1 члан
Земља порекла  Немачка
Произвођач Месершмит АГ
Први лет септембар 1935.
Почетак производње 1937
Димензије
Дужина 8,94 m
Размах крила 9,92 m
Висина 2,59 m
Површина крила 16 m²
Маса
Празан 2600 kg
Погон
Клипно-елисни мотор 1 x Daimler-Benz DB 605A
Снага 1085 kW
Перформансе
Макс. брзина на H=0 635 km/h
Тактички радијус кретања 550 km
Плафон лета 12200 m
Наоружање
Основно 2 x митраљез 7.92-13мм, топ од 15-30 мм
Бомбе 1 x 250 кг, 4 x 50 кг

Месершмит Bf 109 (нем. Messerschmitt Bf 109) је немачки ловачки авион кога је конструисао Вили Месершмит почетком тридесетих година 20. века. Био је то први модерни ловачки авион тог доба са потпуно металном монокок структуром, затвореном кабином и увлачећим стајним органима.

Настанак и развој

[уреди | уреди извор]

Ознака Bf потиче од иницијала фирме Бајерише Флугцојгверке (нем. Bayerische Flugzeugwerke - баварска авионска индустрија), коју је Вили Месершмит откупио 1932. године, након банкрота фирме.

У почетку је осмишљен као пресретач, да би од касније развијених модела постао вишенаменски авион, служећи као пратилац бомбардера, ловац-бомбардер, дневни, ноћни, за све метео услове, јуришник, и као извиђачки авион. Налазио се у активној употреби у неколико држава током Другог светског рата, као и у неколико земаља након рата. Bf 109 је ловачки авион који је произведен у највише примерака у историји, укупно је направљено 33.984 летелица од 1936 до априла 1945.[1]

Производња Bf 109 1943. године.

Месершмит Bf 109 је ушао у борбену употребу за време Шпанског грађанског рата, а налазио се активно у служби и до почетка млазног доба, на самом крају Другог светског рата. За време ратног периода представљао је ударног костоломца ловачке снаге Луфтвафе. Овај војни авион је изнедрио велики број летачких асова, који су по броју остварених ваздушних победа постали прави предатори. На Bf 109 су летели немачки асови који су заузели прва три места по броју остварених победа у Другом светском рату, и за које се заједно тврди да имају 928 победа, већину остварених на Источном фронту. Најуспешнији пилот ловац у историји ваздухопловства, Немац Ерих Хартман, који је током рата летео искључиво на овом типу авиона, постигао је 352 ваздушне победе, док је Герхард Беркхорн постигао 301 победу, а Гунтер Рал 275 победа.

Формација Bf 109 у лету.

Осим њих, на овом авиону је Ханс Јоаким Марсеили, постао број један ас у Северноафричкој кампањи остваривши 158 победа. На овом ловачком авиону су летели и бројни немачки савезници, попут Финца Илмари Јутлајна, који држи рекорд са 94 победа међу ненемачким асовима, а иза њега одмах следе пилоти из Италије, Румуније, Хрватске, Бугарске и Мађарске. Прво обарање Bf 109 у ваздушној борби догодило се 8. јула 1937. године изнад Мадрида за време грађанског рата у Шпанији. Тада су југословенски и совјетски пилоти добровољци, Божидар—Бошко Петровић и Јевгениј Птухин, из Шпанских републиканских ваздухопловних снага летећи на Поликарповима И-15 заједно оборили један Месершмит Bf 109 Франкових снага.[2] Први и једини сукоб између две формације Bf 109 догодио се изнад Београда за време немачке и италијанске инвазије на Југославију априла 1941. године, јер су обе супротстављене стране, Луфтвафе и ВВКЈ, имале у свом саставу овај авион.

Варијанте

[уреди | уреди извор]

Постојале су разне варијанте: A, B, C, D, E, F, G, K. Разлике су махом биле у мотору (перформансама) и наоружању, изглед је остао мање-више исти. Произведено је укупно око 35.000 примерака авиона Bf 109.

Месершмит Bf 109 B

[уреди | уреди извор]

Прва производна верзија је била серија Bf 109B са Јункерсовим мотором Јумо 210. Први ловци Bf 109 B-1 изграђени су у фебруару 1937. и одмах су послати у Шпанију на оперативну проверу против ловаца Поликарпов И-15 и Поликарпов И-16, којима је била наоружана републиканска армија. Месершмит је ускоро показао своју надмоћ над оба типа совјетских авиона. Bf 109 B-1 је ускоро замењен са B-2 варијантом, која је имала металну елису са променљивим кораком [3]. Ове варијанте су имале од наоружања, 2 или 3 митраљеза калибра 7,92 mm, док је брзина била око 460 km/h.

Месершмит Bf 109 E

[уреди | уреди извор]

Модел Е је имао мотор од 820 kW (1100 кс). Наоружање два топа MG FF од 20 mm и 2 митраљеза 7,92 mm. Био је солидних летних карактеристика (изузетних за 1940 годину).

Месершмит Bf 109 F

[уреди | уреди извор]

Модел F је био најуспелији као авион, али је имао релативно слабо наоружање од 1 топа 15 mm (касније 20 mm) и 2 митраљеза 7,92 mm.

Месершмит Bf 109 G

[уреди | уреди извор]
Месершмит Me109 G-6 D-FMBB.

Модел G се највише производио и имао је мотор од 1100 kW (1475 кс). Боље наоружан обично са 1 топом 20 mm и 2 тешка митраљеза 13,1 mm, али нешто слабијих маневарских способности због повећања тежине у односу на модел 109F.

Месершмит Bf 109 K

[уреди | уреди извор]

Модел К је имао мотор од 1490 kW (2000 кс) и топ од 30 mm. Најбоље је пењао (1470 m/min) од свих ловачких авиона Другог светског рата и имао је брзину од преко 720 km/h, али је био претежак за своја крила и лоше је маневрисао.

Карактеристике

[уреди | уреди извор]

Добре карактеристике

[уреди | уреди извор]
  • Најбоље се пењао од свих авиона ловаца на почетку Другог светског рата
  • Имао је солидне маневарске способности
  • Изузетно убрзање
  • Релативно брз авион
  • Изузетне стал карактеристике
  • Добро је убрзавао при обрушавању
  • Солидно наоружање
  • Солидне рол карактеристике (ваљање преко крила)

Лоше карактеристике

[уреди | уреди извор]
  • Скучена кабина и слаба прегледност
  • Мали радијус дејства, мало горива и времена за дужу ваздушну борбу
  • При великим брзинама (преко 450 km/h) велики губитак маневарских способности (компресија)
  • Мала количина топовске муниције
  • Узак и осетљив стајни трап
  • Лоше (катастрофалне) карактеристике при слетању

Наоружање

[уреди | уреди извор]
  • Митраљези - 2x 13 mm MG 131, Топ 1 x 20 mm MG 151/20 или 1 x 30 mm MK 108
  • Бомбе - 1 x 250 kg, 4 x 50 kg
  • Ракете - 2 x WGr 21
  • Остало - 300 l допунски резервоар

Модификације

[уреди | уреди извор]

Током рата вршена су многе промене на овом авиону, али нису доносиле само добре особине. Промене су се првенствено односиле на повећање и побољшање наоружања и уграђивање све јачих мотора, али то је повећавало тежину авиона. Проблем је што површина крила није повећавана него чак у неким случајевима мало и смањена. Повећавао се однос kg/m² крила. То је доводило до лошијих маневарских способности. Повећавао се пречник круга окретања и у борби где се авиони окрећу у круг један за другим губило се на маневру.

Још горе од свега, долазило је до компресије елеватора при обрушавању. Приликом оштрог понирања теже верзије (поготову верзија К) су брзо добијале на брзини, али је то доводило до тога да због великог опструјавања ваздуха око крила елеватори скоро скроз блокирају. Уколико нема довољно висине тако блокирани елеватори не омогућавају да се авион брзо извуче из обрушавања и разбије се о земљу. Дешавало се да понекада и крила пукну због јаких Г-сила. У сваком случају требало је да пилоти имају све јаче руке, није било хидрауличних или електричних система команди на Месершмиту Bf 109.

Борбена употреба

[уреди | уреди извор]
Месершмит Bf 109G-2, Финска

Најпознатији немачки пилот, ловачки ас Ерих Хартман (352 ваздушне победе, све на Месершмиту Bf 109) летео је само на њему и када су му нудили да пређе на млазни авион Месершмит 262 није хтео ни да чује. Сматрао га је најбољим немачким ловачким авионом и преживео је све ваздушне борбе до краја рата летећи на њему. Познати немачки пилот ас Герхард Баркхорн (301 ваздушна победа, све на Месершмиту Bf 109) каже да је био феноменалан авион и да је пењао као ђаво! Баркхорн је такође дочекао крај Другог светског рата. Трећи најуспешнији немачки пилот ловац био је Гинтер Рал (275 ваздушне победе) који је летео на више типова авиона. Омиљени му је био Месершмит Bf 109. После рата је причао о њему као о изузетној машини. Сви су они током рата летели на разним моделима тог авиона, али су се сви слагали да је по општим карактеристикама најбоља била верзија F. Верзија F се појавила на небу почетком 1942. године.

Немачки пилоти су често знали да користе способност Bf 109 да веома оштро пење у маневарским ловачким борбама. Ниједан савезнички ловачки авион није могао да га прати у оштром пењању. Тактика је била следећа:

Уколико се деси да неком немачком пилоту Bf 109 непријатељски пилот уђе у реп и почне да му се приближава, пилот би свом Bf 109 дао пун гас и укључио све системе за повећање снаге, а затим би пошао у оштро пењање. Ако би непријатељски ловац наставио да га прати он би са својим Bf 109 прешао у спирално оштро пењање. Морао би само да води рачуна да ширина круга спирале не доводи до тога да се нађе пред митраљезима непријатељског ловца који му је за петама. Уколико би непријатељски ловац и даље наставио да прати, нашао би се у опасности. Обично би савезнички пилот тада покушали да оштрије скрену и дођу у ситуацију да нанишане немачки ловац. У том случају брзо би свој авион, који је већ полако почео да губи брзину, столирали и он би почео да пада неконтролисано. Све што треба пилот Bf 109 да уради је да се окрене ка беспомоћном авиону и уништи га. Уколико није покушао да оштрије скрене временом опет губи брзину која пада испод минималне на којој тај савезнички авион лети и пада у неконтролисани стол.

Употреба у Југославији

[уреди | уреди извор]
Ме-109Е-3 - Пилотска школа (без топова), L-7, бр. 2507, фабр.бр. 2308.

Војно ваздухопловство Краљевине Југославије је и свом наоружању имало 73 авиона Месершмит Bf 109E-3, који су носили службену ознаку Ме-109. Сви оперативни ловци овог типа су пре избијања Априлског рата били распоређени у саставу Прве ваздухопловне ловачке бригаде. Шести ловачки пук је на дан избијања непријатељстава у свом саставу имао 37 Месершмита Bf 109 док је Други ловачки пук располагао са 19 авиона овог типа.

У току рата ваздухопловство НДХ је имало један број Месершмита Bf 109G-2, G-6, G-10.

После Другог светског рата Југословенско ратно ваздухопловство је наследило део авиона Месершмит Bf 109G-2, G-6, G-10 од НДХ а један број Месершмита Bf 109G-10 i G-12 је добијен од Бугарске као део ратних репарација.

  • Месершмит Bf 109G-10 i G-12, број авиона 76, добијени 1945—1947, у употреби до 1954.

Земље корисници авиона Месершмит Bf 109

[уреди | уреди извор]

Овај авион су током Другог светског рата у свом наоружању имале: Немачка, Бугарска, Финска, Румунија, Краљевина Југославија, Мађарска, Италија, Хрватска (НДХ), Јапан, Шпанија, а после рата Чехословачка, Југославија и Израел.

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Изложен авион Bf-109.
    Изложен авион Bf-109.
  • Месершмит Bf-109Е-3 32. ваздухопловне групе Југословенског краљевског ратног ваздухопловства.
    Месершмит Bf-109Е-3 32. ваздухопловне групе Југословенског краљевског ратног ваздухопловства.
  • Месершмит Bf-109G-2 у Музеју ваздухопловства у Београду.
    Месершмит Bf-109G-2 у Музеју ваздухопловства у Београду.
  • Месершмит Bf-109G-2
    Месершмит Bf-109G-2

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ U.S. Strategic Bombing Survey, Aircraft Division Industry Report, Exhibit I – German Airplane Programs vs Actual Production.
  2. ^ Бошко Петровић Архивирано на сајту Wayback Machine (1. октобар 2015), Милан Ракић, Удружење ПВПЛПС.
  3. ^ Chant 1977, стр. 28–31.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Boris Ciglić, Dragan Savić, Milan Micevski & Predrag Miladinović (2016). Messerschmitt Bf 109 - The Yugoslav Story: Operational Record 1939-1953 (Volume I). Jeroplan Books. ISBN 978-86-909727-2-2. 
  • Boris Ciglić, Dragan Savić, Milan Micevski (2018). Messerschmitt Bf 109 - The Yugoslav Story: Operational Record 1939-1953 (Volume II). Jeroplan Books. ISBN 978-86-909727-3-9. 
  • Димитријевић, Бојан Б., Предраг Миладиновић и Милан Мицевски (2012). Краљевско ваздухопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918—1944. Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8. 
  • Рендулић, Златко (1974). Ваздухопловне доктрине - гледишта и техника. Београд, Војноиздавачки завод.
  • Рендулић, Златко (2014). Ловачка авијација 1914-1945. (на језику: (језик: српски)). Ваљево: Теовид. ISBN 978-86-83395-36-1. 
  • Marck, Bernard (1997). Historie de L'aviation. Paris: Flammarion. ISBN 2-08-010038-6. 
  • Jarrett, Philip (2000). Flugzeuge. München: Covengarden. стр. 90. ISBN 978-3-8310-9066-2. 
  • Janić, Čedomir (1991). „Vazdušne borbe nad Jugoslavijom”. Aeromagazin (на језику: (језик: српски)). Beograd: BB Soft. specijal: 6 — 16. ISSN 1450-6068. 
  • Oštrić, Šime (2000). „Štit nad Šumadijom”. Aeromagazin (на језику: (језик: српски)). Beograd: BB Soft. 18: 32 — 33. ISSN 1450-6068. 
  • Sharpe, Michael (2012). „Bombers”. Military Aircraft (на језику: (језик: енглески)). Charlottesville USA: Taj Books International LLC. стр. 94. ISBN 978-1-84406-224-9. 
  • Ђокић, Небојша; Радовановић, Радован (2017). „СТВАРАЊЕ ВАЗДУХОПЛОВСТВА КРАЉЕВИНЕ СХС И ФОРМИРАЊЕ РАТНЕ ДОКТРИНЕ”. Записи (на језику: (језик: српски)). Пожаревац: Историјски Архив Пожаревца. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082. 
  • Мијатовић, Иван; Ђокић, Небојша (2011). „ЛОВАЧКА АВИЈАЦИЈА ВОЈСКЕ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ И ПРАЋЕЊЕ САВРЕМЕНИХ ТРЕНДОВА У НАОРУЖАЊУ - стереотипи и чињенице,”. Расински анали (на језику: (језик: српски)). Крушевац: Историјски Архив Крушевца. 9: 136 — 168. ISSN 1451-4346. 
  • Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (на језику: (језик: немачки)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Месершмит Bf 109 на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Месершмит_Bf_109&oldid=27886497”