Милорад Диманић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
МИЛОРАД ДИМАНИЋ
Milorad Dimanic.jpg
Милорад Диманић
Датум рођења (1910-01-21)21. јануар 1910.
Место рођења Власотинце
Србија Краљевина Србија
Датум смрти 21. мај 1944.(1944-05-21) (32 год.)
Место смрти Брод, код Црне Траве
Бугарска Краљевина Бугарска
Професија столарски радник
Члан КПЈ од 1941.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
У току НОБ-а начелник штаба
22. српске дивизије
Служба НОВ и ПО Југославије
Народни херој од 9. октобра 1953.
Биста Милорада Диманића у Власотинцу

Милорад Диманић Милош (Власотинце, 21. јануар 1910Брод, код Црне Траве, 21. мај 1944), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 21. јануара 1910. године у Власотинцу, у сиромашној земљорадничкој породици. По занимању је био столарски радник. Од 1937. до 1940. био је председник одбора струковних синдиката у Власотинцу. Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1941. године.

Милош Диманић је заједно са Синишом Јанићем организовао партизански устанак 1941. године у власотиначком срезу. У току лета исте године учестовао је у нападу на стајковачку фабрику металних производа. Том приликом разоружали су стражара, запленили радио апарат и извесну количину муниције. Тих дана је примљен у Комунистичку партију Југославије (КПЈ).[1]

Са групом илегалаца, 26. јула 1941, извршио је диверзију на прузи Београд-Скопље; 1. августа учествовао је у другој, а 23. септембра 1941. и у трећој диверзији на прузи. У тим акцијама Милорад Диманић је показао присебност и стручност - за ову прилику конструисао је специјалну папучу за обарање возова, која је партизанима добро послужила.[1]

Учествовао је у ослобађању Власотинца 20. септембра 1941, када је разоружано 30-40 жандарма и спаљена општинска и среска архива. После овог напада са групом илегалаца напушта Власотинце. Под његовим руководством група изводи акције мањег обима на десној обали Власине, а затим, трећег октобра, улази у састав Бабичког партизанског одреда, у коме је постао десетар десетина.[1]

Средином децембра 1941, за време реорганизације Бабичког партизанског одреда, Милорад Диманић је постао командир Друге (Крушевичке или Власотиначке ) чете. Средином фебруара 1942. као командир Четврте (Власотиначке) чете прешао је са четом на подручје окупирано од Бугара (јужно од Власотинца). [1]

Командант Бабичког партизанског одреда постао је 28. августа 1942. године, 1943. командир чете и командант батаљона, а у 1944. години начелник Пете бригаде НОВ И ПОЈ. Погинуо је од Бугара на Корубама изнад села Брод код Црне Траве 21. маја 1944. године, у часу када је требало да буде унапређен и прими дужност начелника Штаба Двадесет друге дивизије.[1]

Због војничке способности и смисла за тактику, поред свог партизанског имена Милош, од својих ратних другова добио је и надимак "Курјак". Заједно са Синишом Јанићем спада у највеће партизанске борце Власотинца.[1]

Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 9. октобра 1953. године, проглашен је за народног хероја.[2]

У другој половини 20. и почетком 21. века једна фабрика метала у Власотинцу је носила његово име.

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Народни хероји Југославије том II. Београд: Народна књига. 1982. 
  • Павићевић, Миодраг; Ракић, Хранислав (1986). Лесковачки и враски крај, историјско-географски преглед. Лесковац.