22. српска дивизија НОВЈ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Двадесетдруга српска дивизија
Flag of Yugoslavia (1943–1946).svg
Југословенска партизанска застава
Постојање22. мај 1944.
Формација8. српска бригада
10. српска бригада
12. српска бригада
Јачина
  • мај 1944: 2000 војника и официра
    *март 1945: 7810 војника и официра[тражи се извор]
ДеоНародноослободилачке војске Југославије
Ангажовање
Команданти
КомандантЖивојин Николић Брка
Политички комесарВасилије Смајевић

Двадесет друга српска дивизија НОВЈ формирана је 22. маја 1944. године. При оснивању у њен састав су ушле Осма, Десета и Дванаеста српска бригада НОВЈ. Испрва је носила назив Друга српска дивизија. Командант дивизије био је Живојин Николић Брка, а политички комесар Василије Смајевић.[1]

У њеном саставу била је привремено и Прва власотиначка бригада (12. септембар14. октобар 1944). Касније је унутар дивизије формирана и Артиљеријска бригада (17. март 1945). Дивизија је на дан формирања имала 2000, децембра 1944. 5925, а марта 1945. 7810 бораца. Назив ударна добила је 17. јануара 1945. године.

До 6. септембра била је под командом Главног штаба НОВ и ПО Србије, потом у саставу Тринаестог српског корпуса, а од 7. децембра до краја рата поновно под командом ГШ Србије, изузев период од 7. до 16. априла кад је била под командом Прве армије ЈА.

Борбени пут дивизије[уреди]

Значајније борбе дивизија је водила од 23. до 28. маја 1944. у садејству са 21. српском дивизијом у Горњој Јабланици, када су разбиле Јабланички, Јужноморавски и Вардарски корпус ЈВуО.[2]

Ноћу 14/15. јуна са 13. бригадом, 24. дивизијом и бугарским партизанским батаљоном „Георги Димитров“ извршиле напад на Лесковац који су браниле бугарске јединице јачине до пука, батаљон Немаца и делови Српског добровољачког корпуса. Дивизија је заузела железничку станицу, порушила минирањем електричну централу и у зору се повукла.[3]

Од 9. до 11. јула, дивизија је очистила Бабичку гору и Заплање од четника, затим извршила диверзије на железничкој прузи Лесковац–Врање, ушла 8. септембра у Врање и Бујановац, а 11. септембра у Пирот, Бабушницу, Цариброд и Босиљград. Дана 30. септембра заузела је Власотинце, у саставу 13. корпуса учествовала у Нишкој операцији, а 14. октобра дејствујући са Селичевице протерала делове 7. СС дивизије „Принц Еуген“ са Бубња и Турског шанца и прва продрла у јужни део Ниша око 13 часова и до 16 часова водила борбе за ослобођење града.[2]

У Косовској операцији, њена Осма бригада са деловима бугарске Четврте дивизије ослободила је Вучитрн 20. новембра, а 12. бригада са деловима бугарске Тенковске бригаде Косовску Митровицу 22. новембра.[4] После тога је ослободила Рашку и Нови Пазар 29. и 30. новембра.

Фебруара 1945, дивизија је била на десној обали Дрине код Ковиљаче до Цулина за време борби јединица Друге армије на левој обали Дрине, азатим у саставу Прве армије где је на одсеку БатровциСвети Лука учествовала у пробоју Сремског фронта и 11. априла форсирала реку Босут, а сутрадан ослободила Липовац, прешла реку Спачву и заузела Апшевце.

Референце[уреди]

  1. ^ 22. дивизија, 477-478. стр.
  2. 2,0 2,1 Војна енциклопедија, 589. стр.
  3. ^ 22. дивизија, 134-140. стр.
  4. ^ 22. дивизија, 363-365. стр.

Литература[уреди]