Национални парк Татра

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Национални парк Татра
IUCN категорија II (национални парк)
Tatra mountains western side 2.jpg
Национални парк Татра
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Татра
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Татра
МјестоТатре,  Словачка
Координате49°10′49″N 19°55′10″E / 49.18028° СГШ; 19.91944° ИГД / 49.18028; 19.91944Координате: 49°10′49″N 19°55′10″E / 49.18028° СГШ; 19.91944° ИГД / 49.18028; 19.91944
Површина738 km²
Основано1. јануар 1949. године
Управљачко тијелоСловачка

Национални парк Татра (свк. Tatranský národný park) је један од девет националних паркова Словачке, стациониран у западно-централном делу земље међу планинским венцем Татре. Парк је важан за заштиту различитих врста флоре и фауне, са бројним ендемским врстама, укључујући татраску дивокозу.

Географија[уреди]

Национални Парк Татра је заштићено подручје и налази се у оквиру планинског масива Високе Татре и на подручју Западне Татре.[1] Западни део националног парка покрива област Жилинског краја, а источни део Прешовског краја.

Парк се простире на површини од 738 km² , а строго заштитна зона око парка покрива површину од 307 km².[2] У националном парку се налази 600 км планинарских стаза и 16 означених и одржаваних бициклистичких стаза.[3]

Планине[уреди]

Западне Татре су подељене на Орочу, Рохаче, Сиви врх, Липтовске Татре, Липтовске Копи и Црвене планине. Источне Татре састоје се од Високих Татри и Бељанских Татри.

Највећи врх Словачке је Герлаховски Штит, са висином од 2665 m и налази се унутар парка. Овај врх је уједно и највиша тачка планинског венца Татре и Карпата. Највећа планина у Западним Татрима је Бистра, са 2248 m висине, а планина Хавран највиша је тачка Бељанских Татри, са 2152 m висине.

Језера и потоци[уреди]

У парку има више од сто брдских или планинских језера. Језеро Велке Хинцово је највеће са површином од 0,2 km² и најдубље, са 58 m. Област око насеља Штрбске Плесо је вододелница за два слива. На источној страни налазе се потоци који формирају реку Попрад. Најпознатији водопади су Студеновдски, Кметов, Вајанскенхо, Рохачски и Водопад скок.[3]

Пећине[уреди]

У Националном парку Татра налази се око 300 пећина, а најпознатија је Бељанска пећина, која је уједно једина отворена за јавност и налази се у непосредној близини села Љендак. Највећа пећина до сада откривена у овом националном парку је пећина Јаворинка.[4]

Историја парка[уреди]

Национални парк Татра основан је 1. јануара 1949. године и он је најстарији национални парк у Словачкој. Од 1987. године, предео Западних Татри налази се у оквиру овог националног парка. Године 1992. парк је постао део Унеско Човек и биосфера програма.[5]

Екологија и биом[уреди]

Геолошки састав, својства земљишта и климатски услови доприносе оригиналној флори и фауни у парку.[6]

Флора[уреди]

Скоро две трећине парка је прекривено шумама, углавном са смрчом и европском смрчом. Најраспрострањеније врсте дрвећа су европска смрча, бели бор, алпски бор, европски ариш и бор кривуљ. На простору Бељанске Татре, најраспрострањенији је јавор.

Око 1300 врста васкуларних биљака је распрострањено у парку, 41 врста њих су ендемске на простору Западних Карпата, а на простору Карпата, налази се 57 ендемских врста. На подручју националног парка налазе се ендемске врсте биљака као што су Saxifraga aizoides, Cochlearia tatrae, Salix herbacea, мрежаста врба и многе друге.[6]

Фауна[уреди]

У националном парку пописано је 115 врста птица, 42 врсте сисара, 8 врста гмизаваца и 3 врсте водоземаца. Парк обилује и великим бројем бескичмењака.[6] Сисари у парку укључују ендемичне врсте тататске дивокозе, која је заштићена од стране Међународне уније за заштиту природе, као критично угрожена врста.[7]Парк још настањују и евроазијски браон медвед, обични рис, куна, вук, лисица и алпски мрмот.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Inorganic nature”. Tatras National Park. n.d. Архивирано из оригинала на датум 21. 2. 2007. Приступљено 21. 5. 2007. 
  2. ^ „A Man and nature”. Tatras National Park. n.d. Архивирано из оригинала на датум 21. 2. 2007. Приступљено 21. 5. 2007. 
  3. 3,0 3,1 „Príroda TANAPu [Nature of TANAP]” (на језику: Slovak). Štátne lesy TANAPu. n.d. Архивирано из оригинала на датум 9. 6. 2007. Приступљено 21. 5. 2007. 
  4. ^ National nature monuments
  5. ^ „Europe & North America: 297 biosphere reserves in 36 countries”. Ecological Sciences for Sustainable Development. UNESCO. Архивирано из оригинала на датум 5. 8. 2015. Приступљено 31. 1. 2016. 
  6. 6,0 6,1 6,2 „Living nature”. Tatras National Park. n.d. Архивирано из оригинала на датум 21. 2. 2007. Приступљено 23. 5. 2007. 
  7. ^ „Rupicapra rupicapra ssp. tatrica”. International Union for Conservation of Nature and Natural Resources. n.d. Архивирано из оригинала на датум 13. 12. 2007. Приступљено 18. 6. 2007. 

Спољашне везе[уреди]