Пређи на садржај

Обични рис

С Википедије, слободне енциклопедије

Обични рис
Lynx lynx
Научна класификација
Царство:
Animalia
Тип:
Chordata
Класа:
Mammalia
Ред:
Carnivora
Породица:
Felidae
Потпородица:
Felinae
Род:
Lynx
Врста:
L. lynx
Биномно име
Lynx lynx
ареал обичног риса
Синоними
  • Felis lynx Linnaeus, 1758

Обични рис (евроазијски или шумски рис);[2] (лат. Lynx lynx) је врста мачке средње величине, природно настањене у Сибиру, централној и источној Европи, као и у источној и југоисточној Азији. Може да нарасте до 1,3 m. Становник је густих шума и речних клисура. Заузима територију од 5 до 100 km² и на њој не трпи друге припаднике своје врсте.

Таксономија

[уреди | уреди извор]

Felis lynx је научно име које је 1758. године користио Карл фон Лине у свом раду Systema Naturae.[3] У 19. и 20. вијеку предложене су сљедеће подврсте евроазијског риса:[4][5]

Подврсте Дистрибуција Слика
Сјеверни рис (L. l. lynx) (Linnaeus, 1758)[6] Финоскандија, Балтичке државе, Пољска, Белорусија, Европски део Русије, Уралске планине, Сибир и исток Јенисеј.[1]
Туркестански рис (L. l. isabellinus) Blyth, 1847 Западно -Централна Азија до Сјеверног дијела Јужне Азије: Афганистан, Бутан, Кина (Тибет), Индија (Џаму и Кашмир, Ладак), Казахстан, Киргистан, Монголија, Непал, Пакистан, Русија (Алтајска Покрајина, Република Алтај) Таџикистан, Туркменистан и Узбекистан.
Кавкаски рис (L. l. dinniki) Satunin, 1915 Кавказ, Иран, Турска и европски дио Русије.
Сибирски рис (L. l. wrangeli) Ognew, 1928 Руски далеки исток, Камчатка, Становој масив и источни дио ријеке Јенисеј.
Балкански рис (L. l. balcanicus) Bures, 1941 Источна Србија и западна Сјеверна Македонија, са мањом популацијом у Црној Гори[7][8] и Албанија.[9]
Карпатски рис (L. l. carpathicus) Kratochvil & Stollmann, 1963 Панонска низија of Румунија, Словачка, Словенија, Хрватска, Мађарска, Украјина, Бугарска и сјеверна Италија.

Предложене су још неке врсте, али се не сматрају важећим таксонима:[5]

  • Алтајски рис (L. l. wardi) Лидекер, 1904.
  • Бајкалски рис (L. l. kozlovi) Фетисов, 1950.
  • Амурски рис (L. l. stroganovi) Хептнер, 1969.
  • Сардинијски рис (L. l. sardiniae) Мола, 1908.

Физичке особине

[уреди | уреди извор]

Обични рис, највећа је врста риса, којих укупно има четири. Дужина му је између 80 и 130 cm, а висина између 60 и 65 cm. Дужина репа му је од 11 до 24,5 cm.[10][11] Мужјаци су обично тешки од 18 до 30 kg, а женке 8 до 21 kg.[12][13][14][15] Мужјак риса из Сибира, где та врста достиже највећу величину тела, може тежити до 38 kg или чак 45 kg.[16][17] Тело је снажно, с релативно снажним и дугачким ногама. Шапе су им велике и са доста крзна. Током лета, обични рис има релативно кратко, црвено или браон крзно, које може да посветли. Зими га замењенује за много дебље, слојем свиленкастог крзна, од сребрносиве до сивкасто браон боје.

Оглашавање

[уреди | уреди извор]

Ова врста риса има широк спектар звукова, али је генерално тиха мачка, осим у периоду парења. Звукови парења су много гласнији и састоје се од дубоког режања код мужјака, док женке испуштају звукове попут мјаукања, само много гласније од домаће мачке. Врло су тајновите животиње и звукови су им ретки, па њихово присуство у неком крају може годинама да прође неопажено.[18]

Понашање

[уреди | уреди извор]

Обични рис је најактивнији током сумрака и ноћу. Типична је грабљивица и добар регулатор бројности многих врста дивљачи. Дневно прелази од 5 до 25 km. Углавном иде истим пролазима. Поново посећује неку територију тек после 7—10 дана. Не напушта територију ако није принуђен. Лови углавном мање сисаре и птице, али и веће животиње. Храни се зечевима, веверицама, мишевима и другим глодарима, црвеним лисицама, али и дивљим свињама, јеленима и срндаћима — које углавном лови зими, јер тада теже проналази зечеве и глодаре. Одраслој јединки дневно је потребно између 1,1 и 2 kg меса, па се може десити да већи улов једу данима. Углавном уходе плен, шуњају се и заскачу га из заседе. У лову користе вид и слух, па се често пењу на стене и оборено дрвеће како би надгледали терен. Јединке у лову покривају територију од 20 до 450 km², што зависи од количине плена на том простору. Мужјаци имају тенденцију да лове на ширим пространствима. Они патролирају свакодневно кроз своје ловиште и остављају мирисе како би друге јединке знале за њихово присуство. Као и код других мачака, ти мириси су од измета, урина и приликом гребања дрвећа.

Исхрана и лов

[уреди | уреди извор]

Евроазијски рис је предатор из засједе, али и лови ухођењем, шуњањем и скакањем на плијен користећи и вид и слух. Када снијежни услови то отежају, може бити приморан да се пребаци на већи плијен. Често се пење на високе стене или срушено дрвеће како би скенирао околину. То је моћан предатор који је убио одрасле јелене тежине најмање 150 kg (330 lb)).[19]

Евроазијски рис у Европи лови углавном мале до прилично велике сисаре и птице. Међу забиљеженим плијеном за ову врсту су зечеви, кунићи, свизци, вјеверице, пухови, пацови, куне, тетријеб, црвене лисице, дивље свиње, дивокозе, млади лосови, европски срне, јелени, ирваси и други копитари. У складу са својом већом величином, евроазијски рис је једина врста риса која преференцијално лови копитаре. Иако лов већег плијена представља ризик за евроазијског риса, награда коју пружа њихово убијање може надмашити ризике. Евроазијски рис тако преферира прилично велики плијен копитара, посебно током зиме, када је мали плијен мање обилан. Гдје је уобичајено, срна изгледа да је пожељна врста плијена за евроазијског риса.[20][21]

У Естонији, типичан одрасли рис убија око 60 срна годишње; у годинама када популација срна пада, рис прелази на даброве, зечеве, лисице, ракунске псе и птице.[22] Чак и тамо гдје су срне прилично ретке, јелени су и даље квантитативно омиљена врста плијена, мада се љети редовније храни малим плијеном и повремено лови домаће овце.[23] У дијеловима Финске, уведени белорепи јелени се редовно једу. У неким областима у Пољској и Аустрији, јелен је омиљени плен, а у Швајцарској, дивокоза је локално фаворизована.[21] Евроазијски рис се такође храни стрвином када је доступан. Одрасли рис захтевају 1,1 до 2 кг (2,4 до 4,4 лб) меса дневно, и може потрајати неколико дана да у потпуности конзумирају неке од својих већих улова.[18]

У медитеранским мјешовитим шумско-степским и субалпским екосистемима Анадолије главни и најпожељнији плијен евроазијског риса је европски зец, који формира 79% до 99% поједене биомасе плијена. Иако обичан рис преферира дивље копитаре, као што су дивља коза, дивокоза, јелен и дивља свиња у овим екосистемима, биомаса копитара у исхрани риса не прелази 10%.[24] У десет других студијских локација у црноморском региону сјеверне Анадолије гдје се срна може јавити у високим густинама, појава риса је позитивно повезана са појавом европског зеца, а не срна.[25] Рис у Анадолији такође има физиолошке захтеве и морфолошка прилагођавања слична другим специјалистима за лагоморфе, са дневним уносом плијена од око 900 г (32 оз).[24] Због тога је класификован као специјалиста за лагоморфе. Студије исхране у централној Азији[26][27] и Јакутији такође указују на исхрану углавном састављену од лагоморфа и копитара плијен доприноси у малим количинама исхрани риса.[28] Евроазијски рис измет пронађен у округу Долпа у Непалу Хималаји садржи остатке вунастог зеца (Lepus oiostolus), штуке (Ochotona sp.), планинских волухарица (Alticola sp.), хималајског свизца (Marmota himalayana) и домаће козе (Capra hircus).[29]

Размножавање

[уреди | уреди извор]

Сезона парења је од јануара до априла, а женке улазе у плодне дане само једном током тог периода, и то траје од четири до седам дана. Овај евроазијски рис нема могућност да контролише репродуктивно понашање у зависности од плена, као што то може његов блиски рођак канадски рис. То се углавном повезује са чињеницом да обични рис има шири распон плена, па ретко остаје без икакве хране и не мора на тај начин да се прилагођава околностима.

Скотне мачке праве јазбину на некој сигурној локацији, углавном тамо где гране заклањају прилаз или корење дрвећа. На поду су често перје, јеленска длака и сува трава, како би младунци имали удобну подлогу. Трудноћа траје од 67 до 74 дана и на свет доносе од једног до четири младунца. На рођењу теже између 240 и 430 грама, слепи су и беспомоћни. Мајку напуштају с десетак месеци, а полну зрелост достижу са две или три године. У заточеништву могу да живе до 20 година.

Станиште и ареал

[уреди | уреди извор]

Ареал распрострањења је некад био врло широк, од Атлантског до Тихог океана. Бројност му је данас веома мала, па се у неким земљама врше напори за његово поновно насељавање. У Србији је законом заштићена врста, услед мале величине популације. Редован лов на риса није дозвољен.

Заштита

[уреди | уреди извор]

Евроазијски рис је укључен у CITES Додатак II и наведен као заштићена врста у Бернској конвенцији о очувању европских дивљих животиња и природних склоништа, Додатак III. Лов на риса је илегалан у многим земљама, са изузетком Естоније, Летоније, Русије, Јерменије и Ирака.[1] Од 2005. године, норвешка влада поставља националне популацијске циљеве, док одбор представника окружних скупштина одлучује о ловним квотама.[30]

У култури

[уреди | уреди извор]

Бугарска

[уреди | уреди извор]

Многе локалне пословице помињу супериорни вид риса. Захваљујући њему, он се држи подаље од људи, а ако се приближи, то је више из радозналости.[31] У бугарској народној традицији, рис није толико популаран предатор као вук и лисица. Међутим, сматра се веома опасним због своје посебне храбрости да нападне чак и велику стоку. Ако се негде појави, наноси велику штету и не може се ухватити. Бугари су вјеровали да га може протерати само магијом. Приписује се нечистим (ђаволским) животињама.[32]

Скандинавија

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Рис (митология)

У нордијској митологији, богиња љубави или љепоте, Фреја, често је приказана у кочијама које вуку двије мачке (рисови[33][34] или норвешке шумске мачке).[35]

Наука

[уреди | уреди извор]

Један од 88 сазвежђа је Рис. Оправдање Јохана Хевелија за избор овог имена је због чињенице да су звијезде сазвежђа веома слабе. Било је неопходно да особа има вид попут риса да би их видјела.[36]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Cat Specialist Group (2002). „Lynx lynx”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2006. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 11. 05. 2006.  База података садржи чињенице, на основу којих је таксон на нижем степену опасности.
  2. ^ Mirić Đ. 1969. Predlog srpskohrvatske nomenklature jugoslovenskih sisara (Mammalia). Glasnik Prirodnjačkog muzeja u Beogradu B-24: 161—173.
  3. ^ Linnaeus, C. (1758). „Felis lynx”. Caroli Linnæi Systema naturæ per regna tria naturæ, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis (на језику: латински). Tomus I (decima, reformata изд.). Holmiae: Laurentius Salvius. стр. 43. 
  4. ^ von Arx, M.; Breitenmoser-Würsten, C.; Zimmermann, F.; Breitenmoser, U., ур. (јун 2004). Status and conservation of the Eurasian lynx (Lynx lynx) in Europe in 2001 (PDF). Eurasian Lynx Online Information System ELOIS. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 8. 2021. г. Приступљено 23. 9. 2019. 
  5. ^ а б Kitchener, A. C.; Breitenmoser-Würsten, C.; Eizirik, E.; Gentry, A.; Werdelin, L.; Wilting, A.; Yamaguchi, N.; Abramov, A. V.; Christiansen, P.; Driscoll, C.; Duckworth, J. W.; Johnson, W.; Luo, S.-J.; Meijaard, E.; O’Donoghue, P.; Sanderson, J.; Seymour, K.; Bruford, M.; Groves, C.; Hoffmann, M.; Nowell, K.; Timmons, Z.; Tobe, S. (2017). „A revised taxonomy of the Felidae: The final report of the Cat Classification Task Force of the IUCN Cat Specialist Group” (PDF). Cat News (Special Issue 11): 42−45. Архивирано (PDF) из оригинала 2020-01-17. г. Приступљено 2019-02-10.  Непознати параметар |name-list-style= игнорисан (помоћ)
  6. ^ Wozencraft, W.C. (2005). „Species Lynx lynx”. Ур.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 541. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494. 
  7. ^ „IUCN/SSC - Cat Specialist Group - Balkan Lynx Compendium”. Архивирано из оригинала 30. 9. 2017. г. Приступљено 10. 5. 2014. „A fragmented population of probably less than 50 individuals remains in western Macedonia and eastern Albania.” 
  8. ^ „Balkan Lynx Recovery Programme 2006-2009”. Архивирано из оригинала 27. 11. 2015. г. Приступљено 28. 5. 2014. „The present population of the Balkan lynx - described as an own subspecies Lynx lynx balcanicus - is estimated to be less than 100 individuals which are distributed in Macedonia, Albania, Montenegro and Kosovo.” 
  9. ^ „sociation for the Protection and Preservation of Natural Environment in Albania” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 23. 9. 2015. г. Приступљено 10. 5. 2014. „Recent expert based estimates indicate that the lynx population in Albania is no more than 15 - 20 remaining individuals.” 
  10. ^ Page, Amanda; Kirkpatrick, Win; Massam, Marion (јануар 2008). „RISK ASSESSMENT FOR AUSTRALIA – Eurasian Lynx (Lynx lynx)” (PDF). Government of Western Australia: Department of Agriculture and Food. стр. 1—18. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 04. 2016. г. Приступљено 15. 12. 2016. 
  11. ^ Nowak, Ronald M. (1999). Walker's Mammals of the World. 2. JHU Press. стр. 806. ISBN 978-0-8018-5789-8. 
  12. ^ „Eurasian lynx”. Peter Jackson. 24. 4. 1997. Архивирано из оригинала 27. 5. 2007. г. Приступљено 28. 5. 2007. 
  13. ^ „Science & Nature – Wildfacts – Eurasian lynx”. BBC. 25. 7. 2008. Архивирано из оригинала 14. 01. 2009. г. Приступљено 29. 12. 2010. 
  14. ^ Lynx Felis lynx. animals.nationalgeographic.com
  15. ^ Burnie D and Wilson DE (Eds.), Animal: The Definitive Visual Guide to the World's Wildlife. DK Adult. 2005. ISBN 978-0-7894-7764-4.
  16. ^ „San Diego Zoo's Animal Bytes: Lynx”. Sandiegozoo.org. Архивирано из оригинала 11. 12. 2011. г. Приступљено 29. 12. 2010. 
  17. ^ Boitani, Luigi, Simon & Schuster's Guide to Mammals. Simon & Schuster/Touchstone Books. 1984. ISBN 978-0-671-42805-1.
  18. ^ а б Sunquist, Mel; Sunquist, Fiona (2002). Wild cats of the World. Chicago: University of Chicago Press. стр. 164–176. ISBN 978-0-226-77999-7. 
  19. ^ Hunter, L. (2011). Carnivores of the World. Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-15228-8. 
  20. ^ Molinari-Jobin, A.; Zimmermann, F.; Ryser, A.; Breitenmoser-Würsten, C.; Capt, S.; Breitenmoser, U.; Molinari, P.; Haller, H.; Eyholzer, R. (2007). „Variation in diet, prey selectivity and home-range size of Eurasian lynx Lynx lynx in Switzerland” (PDF). Wildlife Biology. 13 (4): 393. S2CID 54016665. doi:10.2981/0909-6396(2007)13[393:VIDPSA]2.0.CO;2.  Непознати параметар |name-list-style= игнорисан (помоћ)
  21. ^ а б Krofel, M.; Huber, D.; Kos, I. (2011). „Diet of Eurasian lynx Lynx lynx in the northern Dinaric Mountains (Slovenia and Croatia)”. Acta Theriologica. 56 (4): 315—322. S2CID 3720831. doi:10.1007/s13364-011-0032-2.  Непознати параметар |name-list-style= игнорисан (помоћ)
  22. ^ Kuresoo, R. (2022). „Stressis ilvesed ei sigi vajalikul määral”. Postimees. Архивирано из оригинала 2022-01-13. г. Приступљено 2022-01-13. 
  23. ^ Odden, J.; Linnell, J. D. C.; Andersen, R. (2006). „Diet of Eurasian lynx, Lynx lynx, in the boreal forest of southeastern Norway: The relative importance of livestock and hares at low roe deer density”. European Journal of Wildlife Research. 52 (4): 237. S2CID 23472006. doi:10.1007/s10344-006-0052-4.  Непознати параметар |name-list-style= игнорисан (помоћ)
  24. ^ а б Mengüllüoğlu, D.; Ambarlı, H.; Berger, A. & Hofer, H. (2018). "Foraging ecology of Eurasian lynx populations in southwest Asia: Conservation implications for a diet specialist". Ecology and Evolution. 8 (18): 9451–9463. Bibcode:2018EcoEv...8.9451M. doi:10.1002/ece3.4439. PMC 6194280. PMID 30377514.
  25. ^ Soyumert, A.; Ertürk, A.; Tavşanoğlu, Ç. (2019). „The importance of lagomorphs for the Eurasian lynx in Western Asia: Results from a large scale camera-trapping survey in Turkey”. Mammalian Biology. 95: 18—25. Bibcode:2019MamBi..95...18S. S2CID 92607303. doi:10.1016/j.mambio.2019.01.003.  Непознати параметар |name-list-style= игнорисан (помоћ)
  26. ^ Weidong, B. (2010). „Eurasian lynx in China - present status and conservation challenges” (PDF). Cat News (Special Issue 5): 22—26. Архивирано (PDF) из оригинала 2020-07-31. г. Приступљено 2019-10-23. 
  27. ^ Werhahn, G.; Kusi, N.; Karmacharya, D.; Man Sherchan, A.; Manandhar, P.; Manandhar, S.; Bhatta, T. R.; Joshi, J.; Bhattarai, S.; Sharma, A.N.; Kaden, J. (2018). „Eurasian lynx and Pallas's cat in Dolpa district of Nepal: genetics, distribution and diet”. Cat News (67): 34—36.  Непознати параметар |name-list-style= игнорисан (помоћ)
  28. ^ Sedalischev, V. T.; Odnokurtsev, V. A.; Ohlopkov, I. M. (2014). „Материалы по экологии рыси (Lynx lynx L., 1758) Якутии” [Materials on ecology of the lynx (Lynx lynx, 1758) in Yakutia]. News of Samara Scientific Center Russian Academy of Sciences (на језику: руски) (16): 175—182.  Непознати параметар |name-list-style= игнорисан (помоћ)
  29. ^ Werhahn, G.; Kusi, N.; Karmacharya, D.; Man Sherchan, A.; Manandhar, P.; Manandhar, S.; Bhatta, T.R.; Joshi, J.; Bhattarai, S.; Sharma, A.N.; Kaden, J. (2018). „Eurasian lynx and Pallas's cat in Dolpa district of Nepal: genetics, distribution and diet”. Cat News (67): 34—36.  Непознати параметар |name-list-style= игнорисан (помоћ)
  30. ^ Linnell, J. D.; Broseth, H.; Odden, J.; Nilsen, E. B. (2010). „Sustainably harvesting a large carnivore? Development of Eurasian lynx populations in Norway during 160 years of shifting policy”. Environmental Management. 45 (5): 1142—1154. Bibcode:2010EnMan..45.1142L. PMID 20213233. S2CID 16707558. doi:10.1007/s00267-010-9455-9.  Непознати параметар |name-list-style= игнорисан (помоћ)
  31. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом sakhalinzoo.
  32. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом slav.
  33. ^ Who is Freyja? Архивирано 2010-11-24 на сајту Wayback Machine (Посетен на 08.08.2010)
  34. ^ Eurasian Lynx Архивирано 2010-06-28 на сајту Wayback Machine.
  35. ^ Freya and the Norwegian Forest Cat Архивирано 2011-03-13 на сајту Wayback Machine. (Посетен на 08.08.2010)
  36. ^ Астрономически речник – съзвездието Рис(Посетен на 08.08.2010)


Обични рис на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Обични_рис&oldid=28900185”