Никола Лекић (генерал)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
НИКОЛА ЛЕКИЋ
No portrait gray test-sr.svg
Датум рођења(1919-12-13)13. децембар 1919.
Место рођењаКраље, код Андријевице
 Краљевина СХС
Датум смрти1994.(1994-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (74/75 год.)
Место смрти СР Југославија
Професијавојно лице
Члан КПЈ од1942.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
19411977.
Чингенерал-пуковник
Одликовања
Орден партизанске звезде
Орден братства и јединста
Партизанска споменица 1941.

Никола Лекић (19191994), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник авијације-пилот ЈНА и први домаћи авијатичар који је у млазном авиону летео брже од звука.

Биографија[уреди]

Рођен је 13. децембра 1919. године у селу Краље, код Андријевице. Пре Другог светског рата је студирао на Правном факултету у Београду.[1]

Године 1941. укључио се у Народноослободилачку борбу, а наредне је постао члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Током рата се налазио а дужностима обавештајног официра у Првој пролетерској ударној бригади и Шеснаестој војвођанској дивизији.[1]

После рата је наставио професионалну војну каријеру у Југословенској народној армији (ЈНА). Налазио се на дужностима — команданта ваздухопловног пука, команданта дивизије, команданта ваздухопловне команде, команданта ваздухопловног корпуса и начелника Одељења авијације у Команди Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране. Завршио је Вишу војну ваздухопловну академију ЈНА.[1]

Након рата, по пријему првих партија млазних авиона сејбр Ф-86Е, у уторак, 31. јула 1956. године, око 11,30 часова, командант 44. ваздухопловне дивизије тада пуковник Никола Лекић достигавши са авионом Ф-86Е висину од 15.000 метара започео је окомито обрушавање великом брзином након чега је пробио звучни зид изнад војног аеродрома у Батајници чиме је постао први домаћи пилот који је летео брже од звука.[2][3]

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден партизанске звезде са сребрним венцем и Орден братства и јединства са сребрним венцем.

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Војна енциклопедија 1973, стр. 37.
  2. ^ „Летење брже од звука“, Политика, март 2015.
  3. ^ „Галеб из Краља”, часопис „Дуга“ бр. 562, Миша Гојковић, 9. септембар 1956. године. Тема броја: репортажа о пилоту пук. Николи Лекићу. Том приликом организован је сусрет између пуковника Николе Лекића и Живана Петровића, ветерана, чији је брат био пилот Михајло Петровић No 1.[1]

Референце[уреди]

Литература[уреди]