Нина Бадрић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Нина Бадрић
Nina badrić.jpg
Нина Бадрић
Основне информације
Пуно име Нина Бадрић
Датум рођења (1972-07-04)4. јул 1972.(45 год.)
Место рођења Загреб
СР Хрватска, Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФРЈ
Занимање певачица
Жанр(ови) поп
Издавачка кућа Акваријус рекордс
Кроација рекордс
ZG ZOE Music
Веб-сајт www.ninabadric.com

Нина Бадрић (Загреб, 4. јул 1972) хрватска је поп пјевачица.

Вишеструка је освајачица престижне награде Порин и једна је од најцјењенијих и најтрофејнијих музичара чија се популарност проширила и ван граница Хрватске. Са девет година пјевала је у дјечјем хору Звјездице, са којим је путовала по свијету, снимила неколико албума и стекла велико искуство у хорском и госпел пјевању. Свој први вијенац Године нестварне објављује 1995. за дискографску кућу Кроација рекордс, али већи успјех долази тек након дуета са Емилијом Кокић и изведбе Ја сам влак (1996). У Босни и Херцеговини проглашена је за најбољег страног извођача и добитница је музичког Оскара. Четири пута се такмичила на Дори (хрватско такмичење за песму Евровизије).

Дана 11. септембра 2006. Нина Бадрић се у интимној атмосфери у истарским Балама, удала за свог дугогодишњег дечка Бернарда Краснића.

Биографија[уреди]

Звјездице[уреди]

Нина Бадрић се родила 4. јула 1972. у Загребу. Похађала је основну школу „Отокар Кершовани“, која касније 1995. мијења име у Др Иван Мерз. Музиком се почиње бавити већ као деветогодишња девојчица, пјевајући у дјечјем хору Звјездице. Са Звјездицама је пропутовала готово читав свијет, снимила неколико албума и стекла велико музичко искуство у хорском и госпел певању. Нина није прва којој су Звјездице помогле у даљњој каријери, па тако након седам година проведених у збору, Нина одлази у студио гдје пјева пратеће вокале извођачима као што су Парни ваљак, Прљаво казалиште и други.

Почетак успеха[уреди]

Један од најзаслужнијих људи за њену музичку каријеру је покојни Дино Дворник, који јој је према њеним ријечима врло много помогао. Док је пјевушила уз радио у једном бутику у коме је радила, на вратима се појавио Дино Дворник, који је тада био велика хрватска звијезда. Дино је тада угасио радио и рекао јој да сад отпјева то исто без пратње. Био је врло импресиониран оним што је чуо и сутрадан је одмах са Нином обишао неколико дискографских кућа по Загребу.

Касније је имала свој први већи наступ на Croviziji, гдје је побиједила са пјесмом „Остављам те“, у сарадњи са Рајком Дујмићем, Јесенком Хоуром и својим првим менаџером Данијелом Колетићем. Убрзо након тога потписује свој први професионални уговор са издавачком кућом Croatia Records и 1995. објављује свој први вијенац Године нестварне. Тонски сниматељ на албуму били су Тихомир Борошак и Дејан Пармак, а извршни продуцент је био Денис Цурман, док је материјал миксован и сниман у студију Нострадамус. Албум је врло добро прошао код публике, међутим Нина први већи успјех бележи у дуету са пјевачицом Емилијом Кокић и пјесмом „Ја сам влак“.

Успјех и даља каријера[уреди]

Након тога следи вријеме Нинине успјешне музичке каријере, која долази на врхунац објављивањем албума Personality из 1997, за издавачку кућу Zg Zoe Music. Албум је најпродаванији у годинама 1997. и 1998, а Нина са њим осваја два Порина, и то за најбољу женску вокалну инмтерпреетацију и за најбољи албум поп и забавне музике. Такође обрада песме I'm so excited од америчког R&B састава The Pointer Sisters, јој доноси и инострани успјех.

Након тога, 1999. објављује албум Unique, на којем се налази 13 композиција од којих се двије појављују у двије верзије, Woman in love у обичној и ремикс и „По добру ти ме памти“ у вокалној и инструменталној.

Синглом Нек ти буде као мени, Нина најављује свој четврти албум под називом Нина, који излази 2000, под ознаком Croatie Records. Материјал на албуму се састоји од дванаест пјесама и њихови аутори су Дарко Јурановић (продуцент албума), Ивана Хусар, Сандра Сагена, Брешковић Brothers, Baby Dooks, Мирослав Лесић, Александра Ковач, Соња Ковач, Предраг Мартињак, Миро Видовић, Нино Млинац, Fresh Jay и Нина Бадрић. Уз ову екипу на снимању, које је обављено у загребачком студију Morris, учествовали су и бројни други музичари. Албум Нина доноси и други сингл „Ако кажеш да ме не волиш“, за који је снимљен и видео-спот. 2003. објављује компилацију Collection и студијски албум Љубав. Албум Љубав садржи тринаест пјесама, од којих су две објављене као синглови, Чаробно јутро (изведена на такмичењу Дора) и За добре и лоше дане. Материјал је снимљен у загребачком студију Morris, а на њему је опет судјеловала бројна група музичара.

Великим солистичким концертом који је одржан 14. фебруара 2005. (Валентиново) у Дому спортова у Загребу, Нина је обиљежила врхунац своје музичке каријере. Концерт је био и хуманитарног карактера с којим је Нина подржала акцију УНИЦЕФ-а за збрињавање напуштене дјеце. Посебно за ову прилику Нина је припремила своје старе хитове у новом аранжману, које су обрадили Анте Гело и Дарко Јурановић. Концерт је сниман и исте године излази уживо албум на двоструком ЦД-у, Љубав за љубав - Live, којег објављује издавачка кућа Aquarius Records. Материјал се састојао од 23 пјесме, које су покриле читаву дотадашњу Нинину музичку каријеру.

У новембру 2007, излази њен седми студијски албум симболичног назива 07. Пошто је њен задњи албум Љубав напунио врхове свих Топ листи, истим путем је кренуо и 07, када је, одмах по објављивању, пуштан по свим радио-станицама. Албум је припремала у лондонским музичким студијима.

Албум отвара пјесма „Краљ живота мога“, коју у дуету изводи са ромском дивом Љиљаном Петровић - Buttler. Материјал садржи још један дует, којег Нина изводи са Montellom Jordanom у пјесми „Не дам те ником“. Албум је стварала више од две године, а на њему су учествовали бројни велики музичари.

Нина на Евровизији 2012.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Нина Бадрић
Дискографија
Године нестварне (1995) - Personality (1997) - Unique (1999) - Нина (2000) - Љубав (2003) - 07 (2007) - Небо (2011)
Компилације
Collection (2003) - The best of Nina (2004) - Љубав за љубав (2005) - The platinum collection (2009) - У ритму љубави (2012)