Марија Шерифовић

Марија Шерифовић
Marija Šerifović.jpg
Марија Шерифовић, 2009.
Основне информације
Датум рођења(1984-11-14)14. новембар 1984.(38 год.)
Место рођењаКрагујевац, СР Србија, СФР Југославија
Родитељи
Активни период1997—данас
Занимање
  • певачица
  • продуценткиња
  • телевизијска личност
  • јутјуберка
Жанр(ови)
Инструментивокали
Издавачке куће

Марија Шерифовић (Крагујевац, 14. новембар 1984) је српска певачица, музичка продуценткиња, телевизијска личност и јутјуберка. Позната је по победи на Песми Евровизије 2007. за Србију са песмом „Молитва”, док је такође препозната као један од најмоћнијих вокала у земљи.

Од 2015. године чланица је жирија у телевизијском певачком такмичењу Звезде Гранда (2015—данас).

Живот и каријера[уреди | уреди извор]

Детињство и младост[уреди | уреди извор]

Рођена је 14. новембра 1984. године у Крагујевцу. Њена мајка Верица је рођена у Крагујевцу и ћерка је мајстора Војислава и мајке Гордане,[1] док јој је отац Рајко Шерифовић син хармоникаша Емина Шерифовића и певачице Лепе Шерифовић, а по националности Ром. Њени родитељи су почетком осамдесетих година заједно наступали у истој групи „Жаока”, пре него што су се венчали у Инђији 1982. године.[2]

Док је Верица била у деветом месецу трудноће са Маријом, Рајко оставио Верицу због друге жене са којом је добио сина, Данијела, који је певач и тренер вокала. Марија је свог оца описала као насилног алкохоличара који би редовно тукао мајку.[3]

2003–2014: Пробој и Песма Евровизије[уреди | уреди извор]

Шерифовићева је издала свој дебитантски албум Нај, најбоља 2003. године за City Records.[4] Следеће године, победила је на музичком фестивалу у Будви са песмом „Бол до лудила”. Изборила је победу на Радио фестивалу 2005. године, а издала је други албум албума Без љубави 2006. године.[5] Годину дана касније, одржала је свој први концерт у Сава центру.

Са песмом „Молитва”, изабрана је да представља Србију на Песми Евровизије 2007. године. Победила је и у полуфиналу 10. маја (са 298 бодова) и у финалу 12. маја (са 268 бодова), поставши прва и једина победница у Србији на Песми Евровизије.[6] По повратку кући, испред Грађанске скупштине Београда дочекало ју је више од 70.000 људи, а одржала је и концерт у родном граду пред 60.000 суграђана. Извела је своју победничку песму на такмичењу 2008. у Београду и била је део жирија који је изабрао пријаву Ирске за такмичење 2008. и Шведске за такмичење 2009. године. „Молитва” је уврштена на листу 10 најбољих победника Евровизије према SBS-у 2016. године и The Independent-у 2019. године, док ју је The Eurovision Times, обожаватељски блог, рангирао као трећу најбољу песму на Песми Евровизије свих времена.[7][8][9]

Шерифовићева наступа 2012.

Године 2008. објавила је свој трећи албум под називом Нисам анђео, а годину дана касније и четврти албум, Анђео.[10][11] У мају 2010. године, одржала је концерт у Београдској арени. Године 2013, Прва је емитовала документарни филм о Шерифовићевој под називом Исповест, у којем је говорила о свом тешком детињству, успону и аутовању као лезбијка.[12] Шерифовићева је 2014. године објавила свој пети албум, Храбро.[13]

2015–данас: Звезде Гранда и велики успех[уреди | уреди извор]

У јулу 2015. објавила је сингл „Паметна и луда”. У септембру исте године, постала је жири у телевизијском певачком такмичењу Звезде Гранда, заједно са Јеленом Карлеушом.[14] У октобру, Шерифовићева је доживела успех са песмом „Сама и нервозна”. У марту 2016. године, одржала је концерт у Олимпијској дворани Зетра у Сарајеву. Између маја 2016. и марта 2018. године, Шерифовићева је објавила песме „Своја и твоја”, „Део прошлости”, „11” и „Није љубав то”. Шерифовићева је потом наступала у распродатој Београдској арени и, у јулу 2018. године, на Градском стадиону Кошево у Сарајеву. Између марта и маја 2019. године, Шерифовићева је кренула на турнеју под називом „Друга страна плоче”, током које је обрађивала своје омиљене песме других уметника и изводила сопствене хитове. Наведено је седам распродатих наступа, од којих шест у Сава центру у Београду и један у СПЕНС-у у Новом Саду.[15] Поред тога, у јуну 2019. године, Џејла Рамовић, под менторством Шерифовићеве, победила је у 13. сезони такмичења Звезде Гранда.[16] 2020. године у септембру почела је да снима влогове на Јутјубу тие постала и јутјуберка. 2021. године њен кандидат у Звездама Гранда- Махир Мулалић победио је у том такмичењу.

Једна је од јавних личности које имају највише пратилаца на Инстаграму- има их скоро милион. Од кад је почела да снима за јутјуб број пратилаца и на тој друштвеној мрежи почео је нагло да расте тако да сада има око 430.000 пратилаца (субскрајбера).

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Изјашњава се као лезбијка. Музичка критичарка Џермејн Грир тврдила је да јој је статус „аутсајдера”, тј. Ромкиње и лезбијке, помогао да се појави на Песми Евровизији 2007. године.[17]

Дискографија[уреди | уреди извор]

Студијски албуми

Награде и номинације[уреди | уреди извор]

Година Награда Категорија Номинован/рад Резултат Реф.
2007. Marcel Bezençon Awards Уметничка награда Она Освојено
Песма Евровизије 2007. Такмичење Учесница/Она Освојено
2019. Music Awards Ceremony Поп нумера женског извођача године „Није љубав то” Номинација [18]
Музички видео године „11” Номинација
Концерт године Штарк арена, 24. мај 2017. Номинација
Поп певачица године Она Освојено
2020. Концерт године Друга страна плоче (Сава центар) Освојено

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „ISPOVEST VERICE ŠERIFOVIĆ: Sve o detinjstvu, brakovima, ćerki Mariji i njihovim karijerama!”. kurir.rs (на језику: српски). Приступљено 19. 10. 2021. 
  2. ^ „Marija o odnosu sa ocem: „Kad biste znali koliko je tragova na mojoj duši.... prva.rs (на језику: српски). Приступљено 19. 10. 2021. 
  3. ^ „MARIJA ŠERIFOVIĆ OTKRIVA: Lezbijka sam, seks sa devojkom je divan!”. Telegraf. 27. 11. 2013. Приступљено 30. 12. 2014. 
  4. ^ „Naj, Najbolja”. discogs. 
  5. ^ „Bez ljubavi”. discogs. 
  6. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала на датум 22. 09. 2016. Приступљено 25. 04. 2021. 
  7. ^ „10 Most Deserving Eurovision Winners”. SBS. 13. 4. 2016. 
  8. ^ „Eurovision Song Contest: Every winner ranked from worst to best”. The Independent. 18. 5. 2019. 
  9. ^ „Best Eurovision Song Ever”. The Eurovision Times. Приступљено 7. 1. 2020. 
  10. ^ „Nisam Anđeo”. discogs. 
  11. ^ „Anđeo”. discogs. 
  12. ^ „I Am A Lesbian! – Marija Serifovic Opens Up in Her Film "Confession". InSerbia News. 28. 11. 2013. Приступљено 7. 8. 2015 ; „The 8 LGBTI artists who made Eurovsion what it is today”. Pink Star News. 17. 5. 2015. Приступљено 14. 11. 2020. 
  13. ^ „Hrabro”. discogs. 
  14. ^ „Počinje snimanje nove sezone: Evo ko su novi članovi žirija "Zvezda Granda"!”. Blic (на језику: српски). 15. 9. 2015. Приступљено 27. 9. 2015. 
  15. ^ „Druga strana ploče – na bini plesao hrvatski voditelj, u publici pala prosidba, Marija najavila povlačenje iz medija”. svet.rs (на језику: српски). 
  16. ^ „Džejla Ramović pobjednica Zvezda Granda”. ba.n1info.com (на језику: босански). 21. 6. 2019. Приступљено 21. 6. 2019. 
  17. ^ Greer, Germaine (21. 5. 2007). „Go, Marija! Eurovision's triumphant lesbian Gypsy”. The Guardian. Приступљено 14. 11. 2020. 
  18. ^ „Ovo je lista dobitnika regionalnih MAC muzičkih nagrada” (на језику: српски). Tracara.com. јануар 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]