Марија Шерифовић
Марија Шерифовић | |
---|---|
![]() Марија Шерифовић, 2009. | |
Лични подаци | |
Датум рођења | 14. новембар 1984. |
Место рођења | Крагујевац, СР Србија, СФР Југославија |
Занимање |
|
Породица | |
Родитељи |
|
Музички рад | |
Активни период | 1997—данас |
Жанр | |
Инструменти | вокали |
Издавачке куће |
Марија Шерифовић (Крагујевац, 14. новембар 1984) је српска певачица, музичка продуценткиња, телевизијска личност и јутјуберка. Позната је по победи на Песми Евровизије 2007. за Србију са песмом „Молитва”, док је такође препозната као један од најмоћнијих вокала у земљи.
Од 2015. године чланица је жирија у телевизијском певачком такмичењу Звезде Гранда (2015—данас).
Живот и каријера[уреди | уреди извор]
Детињство и младост[уреди | уреди извор]
Рођена је 14. новембра 1984. године у Крагујевцу. Њена мајка Верица је рођена у Крагујевцу и ћерка је мајстора Војислава и мајке Гордане,[1] док јој је отац Рајко Шерифовић син хармоникаша Емина Шерифовића и певачице Лепе Шерифовић, а по националности Ром. Њени родитељи су почетком осамдесетих година заједно наступали у истој групи „Жаока”, пре него што су се венчали у Инђији 1982. године.[2]
Док је Верица била у деветом месецу трудноће са Маријом, Рајко оставио Верицу због друге жене са којом је добио сина, Данијела, који је певач и тренер вокала. Марија је свог оца описала као насилног алкохоличара који би редовно тукао мајку.[3]
2003–2014: Пробој и Песма Евровизије[уреди | уреди извор]
Шерифовићева је издала свој дебитантски албум Нај, најбоља 2003. године за City Records.[4] Следеће године, победила је на музичком фестивалу у Будви са песмом „Бол до лудила”. Изборила је победу на Радио фестивалу 2005. године, а издала је други албум албума Без љубави 2006. године.[5] Годину дана касније, одржала је свој први концерт у Сава центру.
Са песмом „Молитва”, изабрана је да представља Србију на Песми Евровизије 2007. године. Победила је и у полуфиналу 10. маја (са 298 бодова) и у финалу 12. маја (са 268 бодова), поставши прва и једина победница у Србији на Песми Евровизије.[6] По повратку кући, испред Грађанске скупштине Београда дочекало ју је више од 70.000 људи, а одржала је и концерт у родном граду пред 60.000 суграђана. Извела је своју победничку песму на такмичењу 2008. у Београду и била је део жирија који је изабрао пријаву Ирске за такмичење 2008. и Шведске за такмичење 2009. године. „Молитва” је уврштена на листу 10 најбољих победника Евровизије према SBS-у 2016. године и The Independent-у 2019. године, док ју је The Eurovision Times, обожаватељски блог, рангирао као трећу најбољу песму на Песми Евровизије свих времена.[7][8][9]
Године 2008. објавила је свој трећи албум под називом Нисам анђео, а годину дана касније и четврти албум, Анђео.[10][11] У мају 2010. године, одржала је концерт у Београдској арени. Године 2013, Прва је емитовала документарни филм о Шерифовићевој под називом Исповест, у којем је говорила о свом тешком детињству, успону и аутовању као лезбијка.[12] Шерифовићева је 2014. године објавила свој пети албум, Храбро.[13]
2015–данас: Звезде Гранда и велики успех[уреди | уреди извор]
У јулу 2015. објавила је сингл „Паметна и луда”. У септембру исте године, постала је жири у телевизијском певачком такмичењу Звезде Гранда, заједно са Јеленом Карлеушом.[14] У октобру, Шерифовићева је доживела успех са песмом „Сама и нервозна”. У марту 2016. године, одржала је концерт у Олимпијској дворани Зетра у Сарајеву. Између маја 2016. и марта 2018. године, Шерифовићева је објавила песме „Своја и твоја”, „Део прошлости”, „11” и „Није љубав то”. Шерифовићева је потом наступала у распродатој Београдској арени и, у јулу 2018. године, на Градском стадиону Кошево у Сарајеву. Између марта и маја 2019. године, Шерифовићева је кренула на турнеју под називом „Друга страна плоче”, током које је обрађивала своје омиљене песме других уметника и изводила сопствене хитове. Наведено је седам распродатих наступа, од којих шест у Сава центру у Београду и један у СПЕНС-у у Новом Саду.[15] Поред тога, у јуну 2019. године, Џејла Рамовић, под менторством Шерифовићеве, победила је у 13. сезони такмичења Звезде Гранда.[16] 2020. године у септембру почела је да снима влогове на Јутјубу тие постала и јутјуберка. 2021. године њен кандидат у Звездама Гранда- Махир Мулалић победио је у том такмичењу.
Једна је од јавних личности које имају највише пратилаца на Инстаграму- има их скоро милион. Од кад је почела да снима за јутјуб број пратилаца и на тој друштвеној мрежи почео је нагло да расте тако да сада има око 430.000 пратилаца (субскрајбера).
Приватни живот[уреди | уреди извор]
Изјашњава се као лезбијка. Музичка критичарка Џермејн Грир тврдила је да јој је статус „аутсајдера”, тј. Ромкиње и лезбијке, помогао да се појави на Песми Евровизији 2007. године.[17]
Дискографија[уреди | уреди извор]
- Студијски албуми
- Нај, најбоља (2003)
- Без љубави (2006)
- Нисам анђео (2008)
- Анђео (2009)
- Храбро (2014)
Награде и номинације[уреди | уреди извор]
Година | Награда | Категорија | Номинован/рад | Резултат | Реф. |
---|---|---|---|---|---|
2007. | Marcel Bezençon Awards | Уметничка награда | Она | Освојено | |
Песма Евровизије 2007. | Такмичење | Учесница/Она | Освојено | ||
2019. | Music Awards Ceremony | Поп нумера женског извођача године | „Није љубав то” | Номинација | [18] |
Музички видео године | „11” | Номинација | |||
Концерт године | Штарк арена, 24. мај 2017. | Номинација | |||
Поп певачица године | Она | Освојено | |||
2020. | Концерт године | Друга страна плоче (Сава центар) | Освојено |
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „ISPOVEST VERICE ŠERIFOVIĆ: Sve o detinjstvu, brakovima, ćerki Mariji i njihovim karijerama!”. kurir.rs (на језику: српски). Приступљено 19. 10. 2021.
- ^ „Marija o odnosu sa ocem: „Kad biste znali koliko je tragova na mojoj duši...“”. prva.rs (на језику: српски). Приступљено 19. 10. 2021.
- ^ „MARIJA ŠERIFOVIĆ OTKRIVA: Lezbijka sam, seks sa devojkom je divan!”. Telegraf. 27. 11. 2013. Приступљено 30. 12. 2014.
- ^ „Naj, Najbolja”. discogs.
- ^ „Bez ljubavi”. discogs.
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 22. 09. 2016. г. Приступљено 25. 04. 2021.
- ^ „10 Most Deserving Eurovision Winners”. SBS. 13. 4. 2016.
- ^ „Eurovision Song Contest: Every winner ranked from worst to best”. The Independent. 18. 5. 2019.
- ^ „Best Eurovision Song Ever”. The Eurovision Times. Приступљено 7. 1. 2020.
- ^ „Nisam Anđeo”. discogs.
- ^ „Anđeo”. discogs.
- ^ „I Am A Lesbian! – Marija Serifovic Opens Up in Her Film "Confession"”. InSerbia News. 28. 11. 2013. Приступљено 7. 8. 2015 ; „The 8 LGBTI artists who made Eurovsion what it is today”. Pink Star News. 17. 5. 2015. Архивирано из оригинала 12. 04. 2021. г. Приступљено 14. 11. 2020.
- ^ „Hrabro”. discogs.
- ^ „Počinje snimanje nove sezone: Evo ko su novi članovi žirija "Zvezda Granda"!”. Blic (на језику: српски). 15. 9. 2015. Приступљено 27. 9. 2015.
- ^ „Druga strana ploče – na bini plesao hrvatski voditelj, u publici pala prosidba, Marija najavila povlačenje iz medija”. svet.rs (на језику: српски).
- ^ „Džejla Ramović pobjednica Zvezda Granda”. ba.n1info.com (на језику: босански). 21. 6. 2019. Приступљено 21. 6. 2019.
- ^ Greer, Germaine (21. 5. 2007). „Go, Marija! Eurovision's triumphant lesbian Gypsy”. The Guardian. Приступљено 14. 11. 2020.
- ^ „Ovo je lista dobitnika regionalnih MAC muzičkih nagrada” (на језику: српски). Tracara.com. јануар 2019.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Марија Шерифовић на сајту Facebook
- Марија Шерифовић на сајту Twitter
- Марија Шерифовић на сајту Instagram
- Марија Шерифовић на сајту YouTube
- marijaserifovic.net
- Marija's cafe
- Интервју за Балканмедију
- An exclusive interview of the „Eurovision 2007” winner Maria Sherifovich for a „New Portal”
- Наступ Марије Шерифовић на Беовизији 2005. и Беовизији 2007.
- Рођени 1984.
- Музичари из Крагујевца
- Роми у Србији
- Српске певачице
- Учесници Песме Евровизије 2007.
- Представници Србије на Песми Евровизије
- Победници Песме Евровизије
- Учесници Беовизије
- Учесници Европесме
- Добитници награде Марсел Безенсон
- Добитници награде Накси звезда
- ЛГБТ+ певачи из Србије
- Активисти за права ЛГБТ+ особа из Србије
- Бивши студенти Универзитета Мегатренд