Нови атеизам
| Део серије о атеизму |
| Атеизам |
|---|
Нови атеизам (енгл. New Atheism) је новинарски термин који се користи за опис промовисања атеизма у двадесет првом веку. Овај модерни атеизам и секуларизам критикује религије и верска убеђења.[1] Савремени атеистички писци заступају мишљење да се сујеверју, религији и ирационализму треба супротставити, критиковати га и изложити га рационалном расуђивању. Они верују да се овакве појаве не треба толерисати и да се мора избацити њихов утицај на политику и образовање.[2]
Нови атеизам се често укршта са секуларним хуманизмом и антитеизмом, посебно у својој критици индоктринације деце.
Историја
[уреди | уреди извор]Књига Крај вере: религија, терор и будућност разума Сема Хариса 2004. године, бестселер у Сједињеним Државама, једна је од првих књига новог атеизма. Током наредних неколико година су јој се придружиле још неке популарне публикације атеистичких писаца.[3] Харис је био мотивисан терористичким нападом 11. септембра 2001. године да напише ову књигу. Две године касније је написао Писмо хришћанској нацији, сурову критику хришћанства. Убрзо, 2006. године је Ричард Докинс објавио своју књигу Заблуда о Богу, која је била на Њујорк Тајмс бестселер листи 51 недељу.[4]
Угледне личности
[уреди | уреди извор]"Четири Јахача"
[уреди | уреди извор]
Четори најпознатија заговорника атеизма (Ричард Докинс, Кристофер Хиченс, Сем Харис и Данијел Денет) су се 30. септембра 2007. срели код Денета и имали приватну дискусију два сата. Догађај је снимљен и објављен под називом "четири јахача".[5] Временом су колективно добили назив "четири јахача не-апокалипсе",[6] алузија на библијска четири јахача из књиге Откривења.[7]
Сем Харис је аутор најпродаванијих књига, Крај вере, Писмо хришћанској нација, Пејзаж морала и Буђења: Водич за духовност без религије, као и два кратка дела, првобитно објављена као електронске књиге, Слободна воља[8] и Лагање.[9]
Ричард Докинс је аутор књиге Заблуда о Богу.[10] Такође је оснивач Ричард Докинс Фондације за разум и науку.
Кристофер Хиченс је био аутор књиге Бог није велики[11] и био је именован међу "Топ-100 јавних интелектуалаца". Поред тога, Хиченс је служио на саветодавном одбору Секуларне коалиције за Америку. У 2010. години је објавио своје мемоаре Хич-22 (надимак који му је дао пријатељ Салман Рушди).[12] Убрзо након публикације мемоара, откривено је да Хиченс болује од рака једњака, што је довело до његове смрти у децембру 2011. године.[13] Пре смрти, Хиченс је објавио збирку есеја и чланака у својој књизи, Вероватно;[14] кратако издање Смртност[15] је објављено постхумно 2012. године.
Данијел Денет је аутор књига Опасна идеја Дарвина,[16] Разбијање чаролије[17] и многих других.
Четири јахача видео је објавила Докинсова фондација и може се гледати бесплатно онлајн на њиховом веб-сајту: Део 1, Део 2.
Други атеисти
[уреди | уреди извор]Иако су "четири јахача" најпознатији заступници атеизма, постоји низ других актуелних познатих атеиста, укључујући Лоренса Крауса, (аутора књиге Читав свемир ни из чега),[18] Џејмса Рандија (бившег мађионичара),[19] Мајкла Шермера (аутора књиге Зашто људи верују у чудне ствари),[20] Била Мара (писца)[21], Џерија Којна (еволуционог биолога) и многе друге.
Перспектива
[уреди | уреди извор]
Многи савремени атеисти пишу са научне тачке гледишта. За разлику од ранијих писаца, од којих су многи веровали да је наука равнодушна или чак није у стању да се носи са концептом "Бога", Докинс тврди супротно. Он износи "хипотезу Бога", важећу научну хипотезу,[22] која се може преиспитати. Други савремени атеисти предлажу да лични Аврамски Бог научна хипотеза која се може верификовати стандардним методама науке. У оба случаја се аутори слажу да хипотеза није верификована[23] и тврде да је натурализам довољан да објасни све што видимо у Свемиру, од далеких галаксија до порекла живота, врста и унутрашњег функционисања мозга и ума. Тврде да нигде није потребно унети Бога или натприродно за разумевање стварности.
Истраживање религије
[уреди | уреди извор]Неверници кажу да су многе верске или натприродне тврдње (на пример, девичанско рођење Исуса и загробни живот) научне тврдње у природи. Рационални мислиоци верују да је наука у стању да истражи барем неке, ако не све, натприродне појаве.[24] Институције попут Универзитета Дјук покушавају да пронађу емпиристичке доказе лечења молитвом.[25] Према Стенгеру, ови експерименти нису нашли никакве доказе да молитва делује.[26]
Политика новог атеизма
[уреди | уреди извор]Нови атеизам је политички настројен на различите начине преко различитих кампања за смањење утицаја религије у јавној сфери.
Критике
[уреди | уреди извор]Едвард Фејзер износи у својој књизи Последње сујеверје аргументе засноване на филозофији Аристотела и Тома Аквинског против новог атеизма.[27] Према њему, нужно следи из аристотеловско-томистичке метафизике да Бог постоји и да је душа бесмртна. Он тврди да наука никада није оповргла Аристотелову метафизику.
Кардинал Вилијам Левада сматра да нови атеизам погрешно представља учења цркве.[28] Кардинал Валтер Каспер је описао нови атеизам као "агресиван" и он је, по његовом мишљењу, главни извор дискриминације хришћана.[29] У једном интервјуу, новинар Крис Хеџс је тврдо да је пропаганда новог атеизма подједнако екстремна као хришћанска десничарска пропаганда.[30]
Атеиста и филозоф науке Мајкл Рус је изјавио да Ричард Докинс не би прошао "уводне" курсеве о "филозофије или религије" (на пример, курсеве из филозофије религије), курсеве који се нуде у многим образовним установама, као што су факултети и универзитети широм света.[31][32]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „New Atheists”. The Internet Encyclopedia of Philosophy. Приступљено 14. 4. 2016. „The New Atheists are authors of early twenty-first century books promoting atheism. These authors include Sam Harris, Richard Dawkins, Daniel Dennett, and Christopher Hitchens. The “New Atheist” label for these critics of religion and religious belief emerged out of journalistic commentary on the contents and impacts of their books.”
- ^ Hooper, Simon. „The rise of the New Atheists”. CNN. Приступљено 16. 3. 2010.
- ^ Hitchens, Christopher. „God Bless Me, It's a Best-Seller!”. Vanity Fair. Приступљено 14. 4. 2016. „.in the last two years there have been five atheist best-sellers, one each from Professors Richard Dawkins and Daniel Dennett and two from the neuroscientist Sam Harris.”
- ^ „The God Delusion One-Year Countdown”. RichardDawkins.net. Архивирано из оригинала 28. 8. 2008. г. Приступљено 5. 10. 2007.
- ^ „The Four Horsemen DVD”. Richard Dawkins Foundation (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 11. 06. 2017. г. Приступљено 13. 4. 2016. „On the 30th of September 2007, Richard Dawkins, Daniel Dennett, Sam Harris and Christopher Hitchens sat down for a first-of-its-kind, unmoderated 2-hour discussion, convened by RDFRS and filmed by Josh Timonen.”
- ^ Hoffman, Claire (2. 9. 2014). „Sam Harris is Still Railing Against Religion - Los Angeles Magazine”. Los Angeles Magazine (на језику: енглески). Приступљено 13. 4. 2016. „As Western society grappled with radical Islam, Harris distinguished himself with his argument that modern religious tolerance had placated us into allowing delusion rather than reason to prevail. Harris upended a discussion that had long been dominated by cultural relativism and a hands-off academic intellectualism; his seething contempt for the world’s faiths helped launch the “New Atheist” movement, and together with Christopher Hitchens, Richard Dawkins, and Daniel Dennett, he became known as one of the "Four Horsemen of the Non-Apocalypse."”
- ^ The Oxford Handbook of Atheism; Stephen Bullivant, Michael Ruse; Oxford University Press; Pg. 254
- ^ Harris 2012, стр. 96
- ^ Harris 2013, стр. 108
- ^ Dawkins 2007
- ^ Hitchens 2007, стр. 320.
- ^ Hitchens 2010, стр. 448.
- ^ „Christopher Hitchens dies at 62 after suffering cancer”. BBC News. 16. 12. 2011.
- ^ Hitchens 2011
- ^ Hitchens 2012
- ^ Dennett 1996, стр. 592.
- ^ Dennett 2007, стр. 464.
- ^ Krauss 2012, стр. 224.
- ^ „James Randi - Celebrity Atheist List”. www.celebatheists.com. Приступљено 5. 5. 2016.
- ^ Shermer, Michael. Why People Believe Weird Things. Souvenir Press (14 Sep 2007). стр. 384. ISBN 978-0-285-63803-7.
- ^ „Bill Maher - Celebrity Atheist List”. www.celebatheists.com. Приступљено 29. 9. 2015.
- ^ Dawkins, Richard (2008). The God Delusion. Boston: Houghton Mifflin.
- ^ Stenger 2008
- ^ Fishman, Yonatan. „Can Science Test Supernatural Worldviews?” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 31. 05. 2016. г. Приступљено 02. 06. 2016.
- ^ Stenger, Victor J. „Supernatural Science”. mukto-mona. Архивирано из оригинала 15. 10. 2016. г. Приступљено 02. 06. 2016.
- ^ Stenger 2009, стр. 70
- ^ Review of The Last Superstition, Sir Anthony Kenny, The Times Literary Supplement; July 22, 2011
- ^ „Catholics need a 'new apologetics' to defend faith”. The Catholic Leader. Архивирано из оригинала 12. 03. 2011. г. Приступљено 2. 11. 2012.
- ^ Squires, Nick; Beckford, Martin. „Pope visit: Cardinal drops out after calling UK 'Third World”. The Telegraph. Архивирано из оригинала 09. 11. 2011. г. Приступљено 2. 11. 2012.
- ^ Wilder, Charly (13. 3. 2008). „I don't believe in atheists”. Salon.
- ^ Dougherty & Gage 2015, стр. 52–53
- ^ Ruse, Michael (август 2009). „Why I Think the New Atheists are a Bloody Disaster”. Beliefnet. The BioLogos Foundation as a columnist of Beliefnet. Приступљено 19. 8. 2015. „… the new atheists do the side of science a grave disservice … these people do a disservice to scholarship ... Richard Dawkins in The God Delusion would fail any introductory philosophy or religion course. Proudly he criticizes that whereof he knows nothing … the poor quality of the argumentation in Dawkins, Dennett, Hitchens, and all of the others in that group … the new atheists are doing terrible political damage to the cause of Creationism fighting. Americans are religious people ... They want to be science-friendly, although it is certainly true that many have been seduced by the Creationists. We evolutionists have got to speak to these people. We have got to show them that Darwinism is their friend not their enemy We have got to get them onside when it comes to science in the classroom. And criticizing good men like Francis Collins, accusing them of fanaticism, is just not going to do the job. Nor is criticizing everyone, like me, who wants to build a bridge to believers – not accepting the beliefs, but willing to respect someone who does have them … The God Delusion makes me ashamed to be an atheist … They are a bloody disaster …”
Литература
[уреди | уреди извор]- Dougherty, T; Gage, LP (2015). „4/ New Atheist Approaches to Religion”. Ур.: Oppy, Graham. The Routledge Handbook of Contemporary Philosophy of Religion. Oxon and New York: Routledge. ISBN 9781844658312.
- Harris, Sam (2012). Free Will. The Free Press. стр. 96. ISBN 978-1-4516-8340-0.
- Hitchens, Christopher (2011). Arguably. Atlantic Books. ISBN 978-0-85789-258-4.
- Hitchens, Christopher (2012). Mortality. Atlantic Books. ISBN 978-1-84887-921-8.
- Stenger, Victor J. (2009). The new atheism : taking a stand for science and reason. Amherst, New York: Prometheus Books. стр. 70. ISBN 978-1-59102-751-5.
